Lasse Stolley, 17-godišnji Nemac, živi u vozovima od avgusta 2022. godine, kada je napustio udoban život u porodičnom kući i zamenio ga minimalističkim životom na pruzi.
U manje od dve godine proputovao je 650.000 kilometara širom Nemačke, što je više od 15 putovanja oko sveta.
– Moći odlučiti svaki dan gde želim da idem je čudesno, to je sloboda – rekao je Stolley u razgovoru za AFP u kafiću na železničkoj stanici u Frankfurtu.
Putuje s ruksakom od 30 litara i za život mu ne treba puno. Najveći trošak od 5.888 evra bila je karta za prvi razred nemačkih železnica koju je nabavio s popustom. Zahvaljujući toj pretplati ima pristup salonima za prvi razred na stanicama gde može besplatno jesti i oprati odeću u toaletima koju potom suši noću u vozu. U tim salonima se i sam pere. Tušira se na bazenu u blizini stanice.
Navikao je da spava u sedištima prvog razreda koja su mu postala toliko udobna da mu je teško da zaspi u normalnom krevetu.
– Nedostaje mi ljuljanje voza – rekao je on.
Nakon što je završio školu, pronašao je posao na određeno vreme kao samostalni developer za mali startap, što mu omogućava da radi u vozu.
– Volim što mogu da gledam kroz prozor, gledam kako pejzaž brzo prolazi… i istražujem svaki kutak Nemačke – rekao je ovaj tinejdžer.
Međutim, ništa nije upućivalo na to da bi mogao živeti takvim nomadskim životom. Dok je bio dete, železnice ga nisu zanimale, nikada nije imao električni vozić i samo je dva puta putovao brzim vozom pre nego što je odlučio da stalno živi na pruzi.
Nakon što je završio srednju školu, planirao je da odradi stručnu praksu za programera. To je propalo, ali tada je slučajno naišao na dokumentarac o čoveku koji je živeo u vozovima.
– Pomislio sam da bih mogao i ja – rekao je on.
Roditelji su u početku pokušavali da ga odgovore od toga. Međutim, shvativši da je odlučio da to uradi po svaku cenu, na kraju su odlučili da ga podrže.
U početku mu nije bilo lako. Teško mu je bilo da spava u vozu i često se vraćao roditeljima. U međuvremenu se navikao. Čak je pronašao devojku u salonu prve klase stanice u Kelnu.
Život na nemačkim železnicama, koje se često kritikuju da su u jadnom stanju zbog dugogodišnjih preniskih ulaganja, nije uvek jednostavan.
– Kašnjenja i drugi problemi su svakodnevni – rekao je on.
Dojče ban nije želeo da komentariše neobičnog putnika. Tokom dobrog dela 2023. i početkom 2024. radnici železnice često su štrajkovali za bolje plate i uslove rada. Zbog toga je morao da spava na aerodromima. Ipak, nije se umorio.
Na pitanje koliko još misli tako da živi, odgovorio je: „Možda godinu dana, možda pet. Za sada se dobro zabavljam i svaki dan otkrivam nove stvari.“
Izvor: Hina
Dodaj komentar