Da prava potrošača u Srbiji postoje praktično samo na papiru, uverila se jedna starija gospođa iz Novog Sada. Ona je odlučila kupi računar u Tehnomaniji, međutim ispostavilo se da monitor koji je dobila uz računar nije ispravan. Kada je pokušala da reklamira proizvod prošla je kroz pravu golgotu. Ona je svoju priču, koja je na kraju imala srećan kraj, podelila u listu Danas u rubrici „Pisma čitalaca“.
Njen tekst prenosimo u celosti.
Bilo je to davno, još prošlog meseca i koju nedelju kada je u Novom Sadu, u velelepnu prodavnicu Tehnomanije, na Novom naselju, ušla starija gospođa (65 godina). Visoka i vitka, veoma elegantno obučena, obratila se prodavačici za pultom sa željom da kupi sebi nov desktop računar „altos flint“.
– Imate sreće ostao nam je još jedan neotpakovan – rekla je devojka i dala momku sa dugom kosom do ramena gospođinu cedulju, na kojoj je pisao naziv računara.
Dajući gospođi fiskalni račun na iznos 37.766,55 naglasila je – čuvajte račun, imate garanciju na dve godine.
Bila je veoma srećna kada je stigla kući noseći svoj novokupljeni desktop računar. Sa nestrpljenjem je očekivala da njen IT stručnjak završi sa poslom i dođe do nje, kako bi joj priključio računar i podigao „Windows“.
Radovala se pomisli da će već večeras moći na novom računaru pisati nastavak svog započetog drugog romana.
Kada je IT stručnjak priključio računar, isti nije davao sliku na monitoru. Pokušao je spajanje preko svih portova, kao i različitim kablovima, ali ništa.
IT stručnjak je zaključio da nešto nije u redu, kao da je računar korišćen i predložio da ga odmah vrate u velelepnu prodavnicu Tehnomanije.
Preko lica starije gospođe prešla je senka tuge. U velelepnoj prodavnici Tehnomanije prodavac je uključio računar i konstatovao da ni kod njih ne daje sliku na ekranu.
Starija gospođa je tiho zamolila da joj zamene računar za nov. Prodavac je nakon telefonskog razgovora sa šefom obavestio stariju gospođu da u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača računar ne može da se zameni za novi, već treba da se popuni reklamacija, pa kad servis uradi dijagnostiku, onda će se videti dalji postupak.
– Koliko to može da traje – upitala je starija gospođa, vidno razočarana.
– Prema Zakonu o zaštiti potrošača, najduže do 30 dana – mirno je odgovorio prodavac.
– Molim – zapanjeno je upitala starija gospođa – pa meni taj računar treba već danas, zato sam i došla ovde da kupim novi.
– Ja jedino mogu da urgiram da to brže urade i ništa više – odgovorio je prodavac pišući reklamaciju.
Tu noć nije mogla da spava. U toku noći napisala je na svom laptopu dopis Korisničkoj podršci Tehnomanije u Beogradu da joj je hitno potreban desktop računar i ako je ikako moguće da ubrzaju postupak.
Nastupili su dani čekanja i neizvesnosti…
Osmog dana dobila je odgovor: Sve je više bledela u licu čitajući šta je napisano, sa naglaskom da je sve u interesu zaštite potrošača:
„U računar je nestručno ugrađena memorija na „slotu I“, te nemate pravo ni na zamenu računara niti na povraćaj novca.“
– Kako nemam prava ni na zamenu ni na povraćaj novca ako su mi prodali neispravan računar i o kakvoj ugradnji memorije oni pišu – upitala se naglas isprepadana starija gospođa.
Ujutro je otišla kod šefa velelepne prodavnice Tehnomanije vidno uzbuđena i upitala ga da li je upoznat sa odgovorom njihove Tehničke podrške. Bio je sav zbunjen.
– Ne nisam, sad ću pogledati u računar.
Počeo je da gleda u računar dok se starija gospođa suzdržavala i pokušavala da sačuva pribranost.
Nakon jedno pet minuta gledanja u računar, šef reče prodavačici koja je stajala pored drugog računara:
– Zamisli, oni kažu kako je gospođa u taj novi računar što je kupila kod nas nestručno ugradila memoriju na „slotu I“. Svašta.
Koleginica je samo slegla ramenima. Starija gospođa nije više mogla da se suzdržava:
– Nije memoriju ugrađivala gospođa, nego je to ovde urađeno, neko od vaših, ili je neko njihov vratio tako neispravan računar, a vi ste ga ponovo prodali kao novog i to meni. Šef ju je smirenim glasom prekinuo rekavši: Mi to ne radimo.
– Ne zajebavajte se sa mnom, nego mi zamenite ovo neispravno čudo što ste mi prodali novim i to odmah – oštro je rekla starija gospođa, sva crvena u licu.
Šef je smireno na pultu gurnuo gospođinu reklamaciju prema njoj rekavši:
– Ja sa vama više nemam šta da razgovaram. Bićete obavešteni pismeno.
– Jel to u skladu sa Zakonom o zaštitom potrošača da putem suda kupujem novi računar?
– Da, u skladu je, to je vaše pravo – odgovorio je šef i nastavio da gleda u računar.
Starija gospođa je mislila da će pući od muke, od nemoći, od nepravde. Naglo se okrenula i počela silaziti stepenicama izgovorivši naglas: Jebite se!
Sva sreća da je niko nije čuo. Nije sama mogla poverovati da ona koja nikada ne izgovara ružne reči, za tako malo vremena, izgovorila je čak dve.
Nastupile su besane noći i potraga za rešenjem. Obratila se Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine.
Nakon poslate priče, računa, reklamacije… Dobila je odgovor da uzme veštaka iz IT oblasti, da on utvrdi stanje, pa ako je nalaz na njenoj strani, onda će oni pokušati da pregovaraju sa prodavcem, kako se ne bi išlo na sud.
Ovakav stav Udruženja ju je potpuno obesrabrio.
Kome se obratiti? Napisala je Tehnomaniji Opomenu pred tužbu i ubrzo dobila odgovor da je njen dopis prosleđen nadležnoj službi i da će o njihovoj odluci biti obaveštena, samo da se malo stripi.
Pomislila je: Možda još ima nade da će se predomisliti….
Iako je i dalje imala noćne more, bila je strpljiva. Čekala je i čekala da prođe zakonski rok od 30 dana u kojem moraju dati odgovor prema Zakonu o zaštiti potrošača.
Prošao je taj rok već tri dana, a oni se ne javljaju. Starija gospođa je otišla kod advokata.
Prema njegovom predlogu, napisala je još jedan dopis skrećući pažnju da je rok od 30 dana istekao, i da se u naredna tri dana izjasne gde i kada može dobiti novi računar (original zapakovan) kao zamenu, ili preuzeti pokvareni koji su joj prodali kao nov, kako bi mogla ući u sudski spor sa njima.
Bila je u agoniji. Ovo joj je poslednja šansa da ostvari potrošačko najosnovnije pravo da kupi nov računar u velelepnoj prodavnici Tehnomanije.
Već sutradan je stigao odgovor, sa poštovanjem, da svoj neispravan računar može preuzeti u prodavnici u kojoj ga je kupila i vratila.
Starijoj gospođi je samo klonula glava na sto ispred nje, zatresla su joj se ramena, jecaj se otrgao iz grudi i zaplakala je na sav glas.
Davno nije toliko plakala kao tada. Jer starija gospođa zna da kada kupuješ novu stvar – onda se raduješ.
Ne može da razume savremeno doba u kome kada kupuješ novu stvar – plačeš. Doba u kome postoji najsavršeniji Zakon o zaštiti potrošača.
* Autorka je starija gospođa i diplomirana ekonomistkinja u penziji
Tehnomanija: Prodavci su poštovali procedure
Povodom ovog slučaja oglasila se i Tehnomanija.
„Izuzetno nam je žao zbog neprilika koja je gospođa M. V. iskusila kupovinom u Tehnomaniji. Utoliko više, jer težimo da iskustvo kupovine učinimo lakšim, jednostavnijim i bržim svakom kupcu koji se opredeli da kupuje bilo onlajn, bilo u nekom od naših 120 maloprodajnih objekata.
Proverom smo ustanovili da je M. V. u maloprodajnom objektu preuzela fabrički upakovan uređaj, a s obzirom na to da je prilikom reklamacije sigurnosna nalepnica bila pocepana (sliku dostavljamo u prilogu imejla), kolege su, poštujući sve procedure, reklamaciju odbili.
Međutim, pošto prilikom kupovine kao što M. V. i tvrdi nije potpisan zapisnik, kojim kupac potvrđuje da je preuzeti artikal pregledan i da nije oštećen, kao i da je zbog takvih okolnosti vrlo teško utvrditi da li je uzrok nepravilnost (pocepana sigurnosna nalepnica) nastao nakon što je uređaj kupljen ili pre toga, odlučili smo da M. V. odobrimo zamenu za drugi uređaj ili povrat novca.
Za nas kao kompaniju najvažnije je poverenje kupaca i nadamo se da će nam gospođa M. V. dati priliku da joj ponovo poželimo dobrodošlicu i pružimo joj jedinstveno iskustvo kupovine, kao i da će svoj drugi roman završiti na računaru kupljenom u Tehnomaniji“, stoji u saopštenju Tehnomanije.
Dodaj komentar