Kada je, poslednjeg dana marta 2019. u Mandićima kod Zaovinskog jezera na Tari, pokrenuto klizište, život Milojka Mandića se potpuno promenio. Da “pršti šuma” i da “pucaju žile” Milojko je saznao od ćerke, piše CINS.
Sutradan su se Milojko i njegova supruga Jelena probili do sela. Ostavili su kola na bregu, jer je put ispucao pa su do kuće sišli peške. Kuća koju su, kako kaže, napravili od dve plate prosvetnih radnika bila je toliko iskrivljena da u nju nisu mogli da uđu.
– Bilo mi je teško, da crknem, verujte, priča Milojko dok stoji na ruševinama nekadašnje terase.
Zaovinsko jezero je veštačko jezero, napravljeno da se iz njega izvuče voda za obližnju reverzibilnu hidroelektranu Bajina Bašta i to samo kada je najpotrebnije – u slučajevima kvarova (na elektromreži), nestašica struje i incidenata u energetskom sistemu države. Jezero iz kog je povučena voda ponovo treba da se napuni. Elektroprivreda Srbije naglo je izvukla veliku količinu vode iz jezera tog marta, što je pokrenulo klizište u Mandićima, zaključio je geolog. Na to da voda ne treba da se spušta ispod 850 metara još su 2002. upozorili stručnjaci, a jezero je 2019, uoči incidenta, bilo na 831,17 metara.
Ni tri godine kasnije EPS nije ljudima nadoknadio štetu, niti je bilo ko odgovarao zbog uništavanja prirode. Naime, krivična prijava protiv EPS-a i njegovog nekadašnjeg direktora je odbačena. Meštani tvrde da to preduzeće i dalje naglo izvlači vodu iz jezera i na taj način ugrožava one koji od njega žive, uključujući živi svet u jezeru.
EPS priznao krivicu
Nakon što je pokrenuto klizište, meštani desetak uništenih kuća su napustili Mandiće. Izmešteno je i seosko groblje, objašnjava Milojko.
– Mrtve su zbrinuli, živi ostadoše nezbrinuti.
Pravdu traže pred Višim sudom u Užicu. Od EPS-a žele naknadu štete za uništene objekte, šume, voćnjake i livade.
Osim na sudu, Milojko je odgovor tražio na više adresa. Pisao je, između ostalog, predsedniku Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić i nekadašnjem direktoru EPS-a Miloradu Grčiću. Konkretan odgovor dobio je jedino od Grčića: da imaju pravo da traže odštetu, kao i da u EPS-u planiraju da odvoje novac za to. Na taj način je EPS priznao krivicu države. Ipak, meštani Mandića do danas nisu dobili novac.
– Oni kažu da će da reše i ništa, mi smo morali da tužimo da ne zakasnimo. Ne možemo da čekamo, hoće da zastari, objašnjava Milojko.
I dok oni čekaju da sud reši njihov slučaj, krivični postupak, koji je pokrenulo Ministarstvo zaštite životne sredine protiv Grčića i EPS-a zbog uništavanja prirode, ekspresno je rešen – prijava je odbačena nakon šest meseci.
Naime, nakon što je pokrenuto klizište, stručnjaci iz Zavoda za zaštitu prirode su sproveli vanredni nadzor. Utvrdili su da je klizište zahvatilo i privatne šume i livade, narušen je izgled tog predela, a put je bio potpuno izlomljen. Svedoci pričaju da su zbog klizišta kod Mandića bile postavljene merdevine kako bi meštani mogli da se spuste do svojih kuća.
Zbog toga je republički inspektor Ministarstva podneo krivičnu prijavu protiv EPS-a i Grčića. Međutim, EPS nije izvukao vodu ispod biološkog minimuma već 16 metara iznad njega pa je zamenik javnog tužioca Saša Nešović prijavu odbacio jer „poremećaji ekosistema nisu posledica bilo kakvog kršenja propisa“.
Iz Ministarstva zaštite životne sredine i EPS-a nisu odgovorili na pitanja CINS-a
U pripremi novi pravilnik
Da bi ispuštanje vode iz jezera trebalo da bude bolje usklađeno sa očuvajem nacionalnog parka, smatra ekspertkinja za zaštitu prirode, Duška Dimović. Ona kaže da je pravilnik koji reguliše „biološki minimum“ zastareo i neadekvatan. Dodaje i da se priprema Pravilnik o načinu i merilima za određivanje minimalnog održivog protoka, koji treba da reguliše neophodnu količinu vode, između ostalog i u Zaovinskom jezeru. Taj pravilnik bi određivao ne ne samo količinu vode za obezbeđivanje potreba ljudi, već i onu potrebnu za opstanak živog sveta.
Da na njega oscilacije nivoa vode utiču loše, govori podatak da je te kobne 2019. uginulo čak 70% ribe.
Dodaj komentar