Marko Trivunović, taksista iz Novog Sada, član interne kontrole udruženja koji vodi i marketing službu SOS taxi-ja sasvim slučajno se zatekao u saobraćaju kada je primetio tri poziva sa iste lokacije. Odmah se uputio na adresu da vidi o čemu se radi.
Devojka iz Kuvajta, studentkinja 2. godine Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, uplakana i uplašena nalazila se na autobuskom stajalištu na Limanu sa sve stvarima i koferom odakle je užurbano i u više navrata pozivala taksi.
Ušla je u vozilo i kroz suze na engleskom jeziku usplahireno ponavljala “pratite autobus 7A”.
Ne znajući reč srpskog i uspaničena ipak je uspela da objasni u kakvom se problemu nalazi. Ispostavilo se da je izgubila ranac u kojem su joj se nalazila sva dokumenta i laptop.
Uobičajena vožnja pretvorila se u jurnjavu i potragu za zlata vrednim stvarima, naročito u stranoj zemlji.
Srećom, Markova dobra volja, brza i efikasna saradnja dispečera i vozača autobusa GSP-a učinila je da devojka po imenu Munija suze na kraju pretoči u osmeh.
Rekla je da će zauvek biti zahvalna ljudima koji su joj pomogli i da je još više zavolela Novi Sad i Srbiju gde je zbog ljubaznosti našeg naroda i došla da studira. Međutim, moglo je biti potpuno drugačije, a devojka je prolazila kroz agoniju…
– Po pozivu preko androida dobijam dve adrese u Narodnog fronta preko puta limanskog dragstora. Pri dolasku shvatam da se radi o devojci koja treći put preko telefona zajedno sa lokacijom šalje poziv za taksi. Prilazi mi sa koferom na točkićima i na engleskom jeziku, nepovezano, nekako uspeva da mi objasni da je zaboravila jedan ranac u autobusu broj 7A.
Bila je uzrujana i uplakana, tražila je pomoć da sustignemo autobus i pronađemo torbu. Rekla je da je nakon autobusa u kom je bila prošao još jedan.
Došao je i treći, pitao sam vozača sa da li zna ko je kolega na istoj liniji ispred ili dva autobusa ispred njega. Pokušao je da stupi u kontakt.
Međutim, mi smo odmah krenuli za autobusima, a preko mreže i kolege sam tražio tačnu rutu kretanja 7A. Stigli smo jedan, ali nije bio taj. Vozač je bio vrlo neljubazan i bezvoljan da pomogne, nastavio je da razgovara telefonom – priča za Luftiku Marko Trivunović.
Trivunović dodaje da iako mu je objasnio situaciju i uprkos tome što je devojka praktično gost Novog Sada i Srbije vozač ga je “otkačio” rekavši da ne zna ni ko mu je dispečer.
Tada je odlučio da ode direktno u dispečerski centar GSP-a.
– Tamo sam došao do šefa dispečera gospodina Milana Malinovića. Čovek je odmah prekinuo sve svoje aktivnosti. Devojka je ostala uplakana u autu. Dispečer je bio krajnje ljubazan, uviđajan i zahvaljujući njemu smo i uspeli da rešimo situaciju. Ukrštali smo podatke koje imamo. Pretraživao je po ekranima, rasporedu, tražio brojeve telefona. Pronašao je trojicu kolega na linijama, dvojica nisu ništa našli pa je zamolio trećeg da brzo zaustavi vožnju i pogleda da li je na sedištu ranac sa laptopom.
Bojao sam se da neko od putnika neće uzeti, tada se samo preko kamera i policije može pretraživati. Vozač koji je uveliko pravio novi krug javio je da je pronašao ranac i zadržao ga kod sebe. Pogledali smo na rasporedu kad ponovo stiže na Novo naselje i sačekali ga na okretnici. U dispečerskom centru smo za bukvalno 15 minuta uspeli da pronađemo ranac – objašnjava Trivunović za naš portal.
Marko kaže da je devojka videvši da je sve u redu briznula u još jači plač, ali sada olakšanja i iskrene zahvalnosti.
– Jako se obradovala. Nazvala nas je najboljim ljudima na svetu, naglasila koliko voli Novi Sad i Srbiju. Razvedrila se, promenila raspoloženje, pao joj je kamen sa srca kao što bi i svakom. Ipak je u stranoj zemlji. Odmah je zvala bliske osobe i na arapskom i engleskom radosnim tonom objasnila da je pronašla stvari i da je sve u redu. Tačno se razaznalo da spominje taksi, liniju autobusa, Novi Sad, bila je oduševljena i srećna. To je najveća satisfakcija.
Insistirala je i častila i vozača i mene, zahvalila nam se još jednom. Odvezao sam je kod koleginice na Telep. Važno je da smo joj pomogli. Lepo se završilo i nismo se osramotili.
Zajedno smo se pokazali u lepom svetlu, da smo gostoljubivi, susretljivi i uviđajni kao što nas stranci i percipiraju. Dispečer u GSP-u je prekidao sve pozive i govorio ljudima da rešava hitnu situaciju, da izdiktiraju brojeve telefona i da će im se javiti kasnije.
On, gospodin Milan Malinović zaslužuje posebnu i svaku pohvalu, svakako od GSP-a ali neskromno ću reći i Grada Novog Sada – zaključuje za Luftiku Marko Trivunović.
U vremenu otuđenosti, svima su nam krajnje potrebna dela iskazivanja empatije, gestovi ljudskosti koji ipak bivaju skrajnuti i u krizi su poodavno.
Zbog toga svako delo koje potiče iz čistog altruizma vredno je i pomena i pažnje.
Spremnost vozača taksija i dispečera GSP-a da bezpogovorno pomognu stranoj studentkinji u nevolji bude iskre topline i prožimaju duh Novog Sada koji je oduvek važio za grad afirmacije multikulturalizma, gostoljublja i tolerancije.
Dodaj komentar