Stres je postao univerzalan odgovor na gotovo svako pitanje savremenog života. Umorni ste? To je stres. Zaboravni ste? Opet stres. Imate problema sa snom, koncentracijom, varenjem, emocijama? Verovatno stres. I dok se svakodnevno žalite na to koliko ste pod pritiskom, često ne primećujete koliko zapravo živite u rutini koju ste sami izabrali.
Svakog dana ustajete u isto vreme, jurite kroz obaveze, pravite iste izbore i očekujete da će se nešto promeniti – a onda se čudite što se osećate jednako iscrpljeno kao i juče.
U nastavku ćemo govoriti o tome kako male, svakodnevne odluke koje ignorišete – od onih banalnih, poput garderobe koju nosite, do onih složenijih, poput odnosa koje održavate – utiču na vaše mentalno i fizičko stanje. I kako da ih počnete menjati, korak po korak.
Od prve jutarnje odluke do celodnevnog stresa
Verovali ili ne, sve počinje od trenutka kada otvorite oči. Prve misli koje vam prođu kroz glavu, prva stvar koju dodirnete (najčešće telefon), i način na koji se oblačite – sve to postavlja ton vašeg dana. Ako se svaki dan budite uz osećaj žurbe, ako odmah posegnete za notifikacijama, ako se navlačite u garderobu koja vas steže, grebe, smeta vam, vaš um prima jasnu poruku: dan počinje napeto.
Zato mnogi psiholozi savetuju da pažnju usmerite na fizičke mikro-odluke koje vam mogu doneti osećaj sigurnosti i udobnosti. Ne radi se samo o estetici, već o tome da telu pošaljete signal da je bezbedno, da je podržano. Na primer, izbor kvalitetne i prijatne odeće, čak i kada je u pitanju ono što ne vide drugi – kao što je udoban muški donji veš ili ženski grudnjak – može značajno doprineti vašem komforu tokom dana.
Možda zvuči trivijalno, ali kada se ne pomerate u stolici, ne vučete majicu, ne pomerate lastiš na bokovima – vi imate više kapaciteta da se bavite važnijim stvarima.
Način na koji se ophodite prema svom telu rano ujutru direktno utiče na ton vašeg dana. Ako sebi pružite udobnost, bićete spremniji da se nosite sa neudobnostima koje dan nosi.
Lagodne navike koje vode do nelagodnih posledica
Jedan od najčešćih uzroka svakodnevnog stresa jeste to što ne želimo da napustimo ono što nam je poznato – čak i kada nas to troši. Ustanete i popijete kafu na prazan stomak, iako znate da vam to izaziva nervozu. Ostajete budni do kasno, gledate seriju na telefonu iako znate da vam se spava. Odlažete fizičku aktivnost, iako se posle nje uvek osećate bolje. Kažete „da“ i kada mislite „ne“, jer je lakše izbeći konflikt.
To su navike koje deluju bezazleno jer su deo vaše svakodnevice, ali kada se sabere njihovo dugoročno delovanje – rezultat je konstantna napetost, osećaj preopterećenosti i gubitak fokusa. Umesto da donesete jednu veću, hrabru odluku – vi svakog dana birate da ponovite na desetine malih odluka koje vas iscrpljuju. I to postaje vaš obrazac.
Stres se ne stvara u izuzetnim trenucima – on se akumulira kroz svakodnevne kompromise. Ako želite promenu, ne tražite čudo – promenite jednu mikro naviku koju ponavljate svaki dan.
Ljudi koji vas iscrpljuju, a vi im se i dalje javljate
Emocionalni stres često ima svoje ime i prezime. Možda je to kolega koji stalno kasni s obavezama, prijatelj koji vas uvek zove samo kada njemu treba pomoć, član porodice koji vas manipuliše osećajem krivice. Iako osećate da vam ti odnosi oduzimaju energiju, vi ih i dalje održavate – jer je lakše održati lažni mir nego se suočiti sa neprijatnim razgovorom.
Zadržavanjem takvih odnosa, vi svakodnevno trošite emocionalnu snagu koju biste mogli uložiti u odnose koji vas ispunjavaju. I što je najgore – na kraju često niste ni prisutni ni za sebe ni za druge. Ne slušate sebe jer stalno slušate druge. Ne brinete o sebi jer uvek imate nekog o kome treba da brinete. I tako stres postaje vaša stalna senka.
Ne morate prekinuti sve odnose – ali morate promeniti dinamiku. Naučiti da postavite granicu nije nepristojno – to je preduuslov za zdrav um.
Izlazak iz kruga poznatog zahteva svesnu odluku
Svi mi znamo šta nas stresira – posao koji ne volimo, obaveze koje nas guše, nedostatak vremena za sebe, previše ekranâ, premalo pokreta. Ali znati nije isto što i delati. Promena zahteva svesnu odluku i spremnost da preuzmete odgovornost. Ne za ono što vam se dešava – već za način na koji na to odgovarate.
Ako znate da vam haotično jutro stvara tenziju, pripremite odeću i doručak veče ranije. Ako znate da vam sedenje bez pokreta pogoršava koncentraciju, napravite pauzu na svakih 45 minuta. Ako znate da vas društvene mreže uvode u anksioznost, ostavite telefon u drugoj sobi.
Jedan novi izbor dnevno može biti dovoljan da promeni dinamiku celog dana. A kad promenite dan – menjate i osećaj koji nosite kroz život.
Stres nije samo proizvod spoljašnjih okolnosti – on je često rezultat unutrašnjih izbora koje ponavljamo iz navike. I dok se svakog dana žalimo na istu težinu, zaboravljamo da svakog dana nosimo iste stvari, pričamo s istim ljudima, pravimo iste greške. Ako želite manje stresa – promenite nešto. Ne sve. Samo jedno. I gledajte šta se dešava.
Vi ne morate postati potpuno nova osoba da biste se osećali bolje. Dovoljno je da prestanete da svakog dana nesvesno birate ono što vas iscrpljuje. Jer stres možda ne možemo uvek izbeći – ali možemo naučiti da ga ne hranimo sopstvenim odlukama. A to je već ogroman korak ka mirnijem, svesnijem životu.
Dodaj komentar