„Srpski jezik treba uvesti na sve fakultete, jer su studenti dosta nepismeni, ne znaju osnovne stvari“, „Ne treba uvoditi srpski jezik, jer je to osnovno znanje koje treba da se prekine u srednjim školama“, ali i „Svako bi za sebe lično trebalo da radi na tome da ne zaboravi osnovna gramatička pravila“, odgovori su koji najbolje pokazuju raznolikost stavova beogradskih studenata na aktuleno pitanje da li je akademcima potreban dodatni ispit iz maternjeg jezika.
Ideja o uvođenju srpskog jezika na fakultete danima je jedna od glavnih tema u akademskoj javnosti. Nakon što se pročulo da Odbor za standardizaciju srpskog jezika već neko vreme predlaže uvođenje srpskog jezika na sve fakultete, inicijativu su podržali i fakultetski profesori i studenti Filološkog fakulteta.
Predsednik Odbora Sreto Tanasić skrenuo je pažnju da naši visokoobrazovani ljudi nemaju dovoljno znanja iz srpskog jezika i o njemu, uprkos tome što bi tokom celog radnog veka trebalo da obavljaju poslove na tome jeziku. Kao jedan od glavnih razloga za takvo stanje, on je naveo to što se učenje srpskog jezika uglavnom završava napuštanjem srednjoškolske klupe.
Sa njim je saglasan i šef Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu prof. dr Veljko Brborić, koji je istakao da u pogledu fonda časova maternjeg jezika u sistemu školstva zaostajemo za drugim razvijenijim kulturnim društvima, zbog čega su jezička znanja svršenih osnovaca i srednjoškolaca na prilično lošem nivou. Umesto da se ona unapređuju na fakultetu, studenti uče jedan ili dva strana jezika, ali ne i svoj maternji.
Ni nastavnici, ali ni profesori ne stoje sjajno sa srpskim
– Danas imamo situaciju da neko nema dobro znanje srpskog jezika kada završi osnovnu školu, upiše neku od stručnih škola gde status srpskog jezika nije dobar, zatim neki od tih fakulteta i postane profesor nekog drugog predmeta – primetio je Brborić.
On je naglasio da je nedopustivo da pravnik bude nepismen.
– Pogledajte univerzitete, nezamislivo je da neko danas bude student, a da nema jedan ili dva strana jezika, ali ne mora imati srpski jezik. To je svojevrsni nonsens i on se teško može objasniti – rekao je šef Katedre za srpski jezik.
Emotikoni, skraćenice, SMS poruke…
Profesorka novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Neda Todorović primećuje da je nivo poznavanja srpskog jezika iz generacije u generaciju sve niži i smatra da je neophodno uvesti srpski jezik na fakultete, naročito na one društvenog usmerenja.
Kao neke od uzroka, ona navodi nedostatke u školstvu, ali i masovnu upotrebu novih tehnologija koje podstiču nepismenost i preko kojh se uglavnom koristi latinica.
Ona ističe da SMS poruke, mejlovi, upotreba skraćenica i emotikona umesto ispravno napisanih rečenica ne podstiču pismenost.
„Netrebamo da uradimo“
Vršilac dužnosti dekana Elektrotehničkog fakulteta Milo Tomašević u diplomskim, master i doktorskim radovima zapaža gramatičke i pravopisne greške. Studenti ETF-a, kako kaže, mahom koriste literaturu na engleskom jeziku i zbog specifičnosti predmeta ređe koriste ćirilicu. Kao neke od „grubih grešaka“ koje se javljaju u radovima, navodi pisanje rečce „ne“ spojeno sa glagolom, korišćenje poštapalica, ili „trebamo da uradimo“…
– Možda bi pri univerzitetu mogao da postoji centar koji bi se bavio srpskim jezikom i gde bi studenti pohađali kraće kurseve, što bi onda moglo da bude navedeno u i dodatku njihove diplome kao vannastavna aktivnost – predlaže Tomašević.
Studenti Filološkog za uvođenje srpskog na sve fakultete
Jovana Ivaniš, studentkinja prodekan i apsolvent srpskog jezika i književnosti, kaže da su u okviru projekta „Studenti studentima“ kolegama sa drugih fakulteta ponudili, pored stranih jezika, i časove srpskog, ali da interesovanje ove godine nije bilo veliko.
Ona primećuje brojne greške u usmenom i pisanom govoru studenata, probleme sa akcentom, ali i da studenti ne znaju da napišu CV, diplomski rad…
– Imamo komentare tipa zašto uvoditi srpski kada smo ga učili 12 godina… svi već znamo srpski jezik…narušio bi se nastavni program ako bi uveli još jedan predmet – navodi ona.
Jasmina Elšairi iz Libije, studentkinja albanskog jezika na trećoj godini Filološkog fakulteta, za šest meseci je naučila gramatiku srpskog jezika i ćirilicu. Posle tri godine odlično govori srpski jezik i ističe da ako neko zna dobro svoj maternji jezik, onda može da uči koliko god jezika želi.
– Primetila sam da ima mnogo studenata koji loše govore srpski jezik. Meni je gramatika još sveža i mnoge stvari znam bolje od drugih. Sramota je da neko ne zna svoj jezik – smatra Elšairi.
Ćirilica predstavlja problem i srednjoškolcima
Istraživanje koje je pre šest godina radila profesorka srpskog jezika u Filološkoj gimnaziji u Beogradu Dragana Ćećez-Iljukić na manjem uzorku dece, pokazalo je da je samo četvoro od 44 učenika umelo da datu rečenicu napiše pisanim ćiriličnim slovima bez greške.
– Kada sam to ponovila u sledećoj generaciji od njih 47, 12 je znalo da napiše ćirilicu po redu bez greške, pisana velika i mala slova. Na tom uzorku možda jedan posto zna da napiše abacedu po redu. O pisanim slovima da ne pričam. Znači, uglavnom se piše štampanim slovima. Zbog čega? Zato što ih to više niko ne pita kada izađu od učitelja – rekla je Ćećez-Iljukić, koja smatra da sve polazi iz osnovne škole i da je potrebno u njoj povećati broj časova.
Za NG sam putovala u Atinu, agencija iz unutrašnjosti, kao i većina putnika.
Grupa od 4 prosvetne radnice iz unutrašnjosti je agresivno forsirala težak lokalni naglasak.
Ni Beograd ne priča pravilan srpski (stomak mi se okreće od akcenta najvoditeljki, ali i uošte Beograđana), kao ni lokalci.
Ali sramota je lična, da si prosvetni radnik, a da ne govoriš književni srpski jezik.
Čemu ćeš da naučiš tek učenike?!