U švedskim školama vraćaju papir i olovku, tableti nisu dali očekivane rezultate

Današnji klinci, koji praktično ne poznaju svet bez interneta, pametnih telefona i društvenih mreža, sve teže se odlučuju da pročitaju neku dobru knjigu, a upotreba olovke, da nema škole, verovatno bi postala mislena imenica.

Tableti, pametni telefoni i drugi digitalni gedžeti, pronašli su svoje mesto u savremenom procesu obrazovanja, ali jedna evropska država je izgleda rešila da se vrati na stare, dobro poznate „alate“.

Naime, Švedska se vraća tradicionalnim obrazovnim metodama s naglaskom na štampane knjige, čitanje i vežbanje pisanja, dok istovremeno smanjuje upotrebu tableta i digitalnih alata.

Ovaj potez usledio je pošto su političari i stručnjaci izrazili zabrinutost da je prekomerna digitalizacija, uključujući uvođenje tableta u predškolske ustanove, dovela do opadanja osnovnih veština učenika, objavio je AP.

Potpuni prekid digitalnog učenja za najmlađe?

Švedska ministarka prosvete Lota Edholm, koja je u vladi desnog centra preuzela dužnost pre 11 meseci, izjavila je da je učenicima potrebno više udžbenika i da su štampane knjige važne za njihovo obrazovanje, prenosi N1.

Ministarka je prošlog meseca objavila da vlada želi da poništi odluku Nacionalne agencije za obrazovanje da digitalni uređaji postanu obvezni u predškolskim ustanovama.

Ide se i korak dalje i namerava da se potpuno prekine digitalno učenje za decu mlađu od šest godina.

Čitalačke sposobnosti dece u padu

Iako švedski učenici postižu natprosečne rezultate u čitanju, ocena međunarodnog istraživanja čitalačkih sposobnosti PIRLS (“Progress in International Reading Literacy Study”) kod švedskih četvrtaka je pokazala pad između 2016. i 2021. godine.

Oni su u 2021. godini postizali prosečno 544 boda, što je pad u odnosu na prosek od 555 bodova iz 2016. godine.

Međutim, Švedska je svejedno zauzela sedmo mesto na svetu, deleći ga s Tajvanom, po ukupnom rezultatu testa.

Digitalni alati ometaju decu u učenju

Stručnjaci za obrazovanje ističu da su neki problemi s učenjem mogli nastati zbog mera uvedenih tokom pandemije koronavirusa, kao i zbog povećanja broja učenika migranata kojima švedski nije materinji jezik, ali ističu i da prekomerno korišćenje uređaja s ekranima tokom školskih časova može da prouzrokuje zaostajanje mladih u osnovnim predmetima.

“Postoje jasni naučni dokazi da digitalni alati ometaju, a ne poboljšavaju učenje učenika”, saopštio je cenjeni Karolinska Institut prošlog meseca, komentarišući dotadašnju nacionalnu obrazovnu strategiju, koja je naglasak stavljala na digitalizaciju nastave.

“Institut veruje da fokus treba da se vrati na sticanje znanja putem štampanih udžbenika i stručnosti nastavnika, umesto iz uglavnom besplatnih digitalnih izvora koji nisu provereni”, rekli su iz Instituta.

UNESCO uputio hitan poziv

UNESCO je takođe uputio “hitan poziv za prikladnu upotrebu tehnologije u obrazovanju”.

U izveštaju podstiču zemlje da ubrzaju internet veze u školama, ali istovremeno upozoravaju da se tehnologija u obrazovanju treba implementirati tako da nikada ne zameni nastavu uživo pod vođstvom nastavnika.

Selektivno korišćenje tehnologije

U Stokholmu, glavnom gradu Švedske, devetogodišnji Liveon Palmer, učenik trećeg razreda, rekao je novinarima AP-a da mu se sviđa ideja da više vremena u školi provodi oflajn.

– Sviđa mi se da više pišem u školi, na papiru, jer je jednostavno bolji osećaj – rekao je Liveon.

Njegova učiteljica Katarina Branelius kaže da je i dosad bila jako selektivna kada je reč o upotrebi tableta u nastavi.

– Koristimo ih na matematici, imamo neke aplikacije, ali ih ne koristimo za pisanje teksta – rekla je Branelius.

Dodala je da učenicima mlađim od deset godina “treba vremena za vežbanje rukopisa pre nego što počnu da pišu na tabletima“.

„Populistički potez konzervativaca“

Kako bi izašli na kraj s padom u čitalačkim sposobnostima, švedske vlasti najavljuju da će ove godine investirati oko 60 miliona evra za kupovinu knjiga koje će podeliti po školskim bibliotekama, i još 42 miliona evra u sledeće dve godine za brži povratak klasičnih udžbenika u škole.

Nisu, doduše, svi tamošnji stručnjaci uvereni da je švedski povratak tradicionalnom pristupu isključivo u najboljem interesu učenika.

Kritikovanje učinaka tehnologije “popularan je potez kod konzervativnih političara”, rekao je Nil Selvin, profesor pedagogije na Univerzitetu Monaš u Melburnu u Australiji.

– To je lukav način signaliziranja predanosti tradicionalnim vrednostima – dodao je.

Izvor: N1