Sve što ti nisam mogla reći stalo je između redova napisanog teksta. A ti ionako nisi čitao ni napisano.
Stalo je u mali prostor između komore i pretkomore srca koje na svaku misao o tebi zaškripi. Reči su zapele u grlu kao knedle onda kada je vreme bilo za zbogom, a nedovoljno za ostani. Reči su ovo i uradile. Potrošile nas u prolazu nevažnih razgovora i besanih noći koje su ostavile neme usne da u mislima govore ono što nikada neće moći. A nisam ti rekla…
Nisam ti rekla da me tvoja blizina plaši, jer putevi kojima si išao nisu više prohodni. Niko drugi ne zna čak i kada prati znakove pored puta. A nisu Andrićevi. Jednostavni su, a opet drugima teški. Nisam to rekla, jer sam znala da bi te pomisao na takav iskorak u mom životu plašila. Mislila sam da ćeš otići. A u konačnici sam otišla i sama, jer strah je čovjekova pratnja ka izlaznim vratima.
Sve što ti nisam mogla reći stalo je između redova napisanog teksta. A ti ionako nisi čitao ni napisano.
Sve što ti nisam rekla stalo je između korica knjige koju nikad napisala nisam. A korice su ostale da čekaju kao okvir prazne forme. Nikada nisam htela reći da vidim budućnost s tobom, jer mi je svaki trenutak sadašnjosti bio čas prošlost, čas refleksija te neznane nam budućnosti. Bio je nepredvidiv, drugačiji i svoj, jednako kao što smo mi bili svoji.
Nisam ti rekla ni kako sam te noći plakala iako sam ja ta koja ostavlja, znajući da ti takve reči utehu pružiti neće. Nisu je mogle pružiti ni meni.
A trebalo je reći, jer nisi znao. A kako bi i mogao, kada sam ja naivno verovala da tišine nekada govore više.
Sve što ti nisam rekla stalo je u tame naše sobe u svim noćima zajedno. U jutra koja su nas podsećala da smo ponovo srljali u propast, svesni da se odupreti ne možemo. Reči su stale u iskre tvojih očiju kada si me gledao kako te volim. A ljubav nije bila verbalizovana. Ipak, verujem da si osećao.
A trebalo je reći, jer nisi znao.
Ono što ti nisam rekla ostalo je zaključano u seni naših trenutaka. A ključ smo negde izgubili usput. Ti si pak privesak sačuvao.
Neke se emocije ne mogu izreći, a neke nikada ne bi ni smele, jer ne znaju se svi nositi sa tom radošću suza. U trenucima kada te neko gleda kao da samo ti na svetu postojiš i onima kada te isto tako gleda dok odlaziš.
Sve što ti nisam rekla stalo je u pisma neposlana,
poruke izbrisane,
noći besane
i jutra razumna,
kada sve što bi čovek rekao razum spreči, jer srce često ne sme i ne zna biti u balansu sa njim.
Ono što ti nisam rekla ostalo je zaključano u seni naših trenutaka. A ključ smo negde izgubili usput. Ti si pak privezak sačuvao.
Dodaj komentar