Sad sam zbunjena, pomirena sa idejom da mogu umreti, ali sve je bolje nego strah

Dragi Rašo, ⠀

imali smo mali predah od korona virusa i svih “čari” ove 20 – 20 godine. Potom je na velika vrata, 22.juna 20 20. drug koVid ponovo ušao u naše domove. ⠀
⠀
Iako sam očekivala taj scenario, i unapred bojkotovala sve mere misleći kako je u pitanju puka manipulacija pobednika izbora, ispostavlja se da nisam bila u pravu. U pitanju jeste manipulacija, ali informacijama. Drug koVid nije ni nestajao samo se na kratko sklonio iz medija. Dok ne prođu izbori. Jer izbori su najvažniji. Naši životi ne vrede pišljiva boba. ⠀
⠀
Sad sam zbunjena. Malo uplašena. Pomirena sa idejom da mogu umreti. Da možemo svi umreti… jedna apatija miriše u vazduhu. Šapatom dopire rečenica – Bože, pomozi nam… ⠀
⠀
Sve je bolje nego strah. Ova godina nije hipoteza čuvene rečenice psihologa – Šta biste uradili danas kad biste znali da vam je ovo poslednji dan života? Ova godina je realan poligon za tu rečenicu.⠀
⠀
I zaista svaki dan treba proživeti kao da je poslednji. U miru sa samom sobom. Sa svojom porodicom. Smejati se. Mnogo. Voleti. Podržavati. Biti uzrok nečije radosti. Svaki dan. Ne treba mi navigacija gospodina Struke. Znam šta mi je činiti.