Svaki 5. osnovac u Srbiji vukovac, kad pođu u srednju školu – znanja nigde

Srbija je ove godine oborila rekord po broju vukovaca i odličnih đaka koji su završili osmi razred. Svaki peti učenik u prestonici nosilac je prestižne Vukove diplome. Međutim, stručnjaci upozoravaju da ova priča ima i svoju mračnu stranu.

Naime, svaki četvrti ili peti đak je iz beogradskih osnovnih škola izašao kao vukovac, a veliki je broj i onih koji su ostvarili odličan uspeh. To pokazaju podaci objavljeni na sajtu Moja srednja škola Ministartva prosvete.

Tako, u 41 školi iz 17 beogradskih opština, za koliko smo računali podatke, 20 odsto đaka nosi Vukovu diplomu, ili od ukupno 3.686 učenika, njih 748 su vukovci.

Na primer, samo u Osnovnoj školi “Miloš Crnjanski” na Čukarici, od 85 učenika, koliko ih je završilo osmi razred, njih 26, ili svaki treći, ima sve petice, zbog čega je nosilac diplome “Vuk Karadžić”.

Slično je stanje i u opštini Savski venac. U školi “Stefan Nemanja”, od 37 osmaka, čak njih šest može da se pohvali izuzetnim uspehom. Takođe, ni Zemun ne zaostaje, pa je Osnovna škola “Majka Jugovića” iznedrila 23 vukovaca – na 73 mala maturanta. Centralna opština Stari grad može da se pohvali da u samo jednoj školi, od 68 svršenih učenika, ima 12 nosilaca diplome “Vuk Karadžić”. Ipak, ubedljivo najviše vukovaca broji opština Voždovac, jer u pet škola, u kojima je osmi razred završio 456 učenika, njih 117 je dobilo Vukovu diplomu. To znači da je svaki treći đak izuzetno nadaren.

Iskrivljena slika

Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije za 24sedam kaže da je ovo još jedan dokaz urušavanja obrazovanja, znanja, pa i obezvređivanja diploma.

– U pitanju je iskrivljena slika. Ako se vratimo unazad, na primer, u moje vreme, bio je možda jedan ili dvoje vukovaca u razredu, i ta odeljenja smatrala su se izuzetno dobrim. Sada je pred nama situacija da je svaki peti đak nosilac Vukove diplome, a to pokazuje da je roditeljima bitnije da dete ima sve petice i bude vukovac od znanja koje će iz škole poneti, da roditelji zbog toga vrše veliki pritisak na nastavnike da đacima daju petice i da i sami nastavnici gube na integritetu i autoritetu koji imaju – napominje Jankovićeva, i dodaje da protiv poklanjanja ocena, koje je, kako navodi, uzelo maha, treba da se bore svi.

– Tek kada se promeni sistem vrednosti u društvu, prestaće i suluda trka za ocenama. Bodovi i ocene ništa ne pokazuju, a mogu da nanesu veliku štetu detetu ukoliko nisu racionalno date – poručuje ona, i dodaje da se posebno tokom epidemije kovida dogodila “erozija obrazovanja”.

Nema dovoljnih i nedovoljnih

Štancovanje dobrih ocena ide dotle da postoje odeljenja sa čak 100 odsto odličnih učenika, dok ponavljača više nema, napominje za 24sedam Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
– Što se tiče Beograda, on broji 15 odsto vukovaca u odnosu na ukupan broj svršenih osmaka. Odličnih učenika ima najviše, mali je procenat vrlodobrih i dobrih, dok dovoljnih i nedovoljnih gotovo da nema. Sa druge strane, taj problem je još izraženiji na jugu Srbije. Samo u Leskovcu ima 22 odsto vukovaca, a odmah iza njega je i Vranje. Tome je svakako doprinela i situacija u vezi sa koronavirusom, ocene su se poklanjale, ali kada bi neko sa strane gledao, mislio bi da smo zemlja vukovaca i odlikaša – napominje on.

– A znanja nigde! Pokriće za najviše ocene ne postoji. Tako dođemo u situaciju da kad svi ti odlikaši nespremni dođu u srednju školu ne znaju ni neke osnovne stvari, poput sabiranja, tablice množenja, pa i azbuke. Ocene se dele šakom i kapom, kao da je to pijaca a ne škola, i sve se zasniva na vezama, poznanstvima, prijateljstvu – upozorava Antić, i dodaje da se na taj način svesno uništava obrazovanje.

– Roditelji, zajedno sa nastavnicima, stvaraju decu kojoj je najbitnija ocena i svesno ih upropašćavaju. To će kad-tad doći na naplatu, najpre u srednjoj školi, a onda i na fakultetu – zaključio je on.

Izvor: 24sedam