Srbi često vole da kažu „udri brigu na veselje“, ali u tom veselju često i preteraju, pa ta sreća očas posla postane nečiji košmar.
Doček jedne mlade u centru Beograda izazvao je žučne rasprave na društvenim mrežama, a bakljada i buka koju su gosti pravili pokrenuli su onu, sada već uobičajenu polemiku, ko je „pravi Beograđanin“, a ko je „trebalo da ostane u svojoj selendri“.
Ipak, malo ko je pogodio suštinu.
Ceremonija svadbe i svadbenih običaja odavno je prestala da bude ono što smo gledali na VHS kasetama i filmovima. Nema više prenošenja mlade preko praga, sve manje se puca u jabuku, a običaje koje smo vekovima prenosili s kolena na koleno sada menjaju novi, savremeniji i u neku ruku kontroverzniji. Trubače i kolo zamenili su turbo-folk narodnjaci i pirotehnika, a kada sve to ubacite u jednu uličicu u samom centru Beograda, već na prvu loptu ne zvuči kao dobra ideja.
Snimak svatova u Ulici Strahinjića Bana koji su napravili doček za mladu odjeknuo je više nego što je bilo ko od njih očekivao. Umesto da na društvenim mrežama završe kao primer kako treba, uspeli su da alarmiraju čak i policiju koja je za nekoliko minuta rasterala razdragane goste.
Gungula sa ulice prenela se na komentare ispod vesti o bakljadi u centru Beograda i ne zna se šta je gore – oni koji opravdavaju ovakve prizore, ili oni koji za sve krive ljude koji poslednjih godina naseljavaju prestonicu.
View this post on Instagram
„Rodjeni sam Beograđanin i veoma mi je žao što je svakoj šuši koja ima 100.000 evra da kupi stan u Beogradu dozvoljeno da se naseli.“
„Tačno bih otkazala matičara da vidim tu seljanu“
„Pa kad dođu divlji i bahati ko zna iz kojih planina i šuma i ne prilagode se životu u gradu onda dolazi do ovakvih scena.“
„Nazad u selendru iz koje ste došli pa tamo pravite vašar i smetajte samo sebi. U šta se pretvorio Beograd…“
„Jako mi smeta što je svako od onih koji su došli u Bg zadržao svoje običaje i ponašanje, to u civilizovanom društvu nije uvek moguće“, ređali su se komentari ispod vesti, najverovatnije onih koji nikada nisu bili na svadbi dalje od Beograda.
Poenta je da ovakvo bahaćenje nema veze sa tim odakle je ko došao, već sa najbazičnijim i osnovnim vaspitanjem koje svi nosimo iz svojih kuća. Ne moramo da budemo sa Dorćola ili Palilule da bi znali da remetimo javni red i mir jer smo zapalili na desetine baklji i pojačali muziku u „mečki“ na maks.
S druge strane, slavlje je slavlje i svako ima pravo da slavi onako kako oseća. Međutim, problem nastaje onda kada počnemo da ugrožavamo druge oko sebe koji nisu dužni da subotnje popodne provode u dimu i uz zvuke policijske sirene.
Da li biste opravdali ovaj gest kada biste saznali da kola Hitne pomoći nisu mogla da dopru do bolesnika jer je neko slavio, ili da je nekim slučajem taj bolesnik u vašem stanu?
Teško da bi jedno „izvini“ rešilo sve.
Izvor: Blic
Dodaj komentar