Pedijatar Ernest Moro rođen je pre 145 godina. On je napravio recept za supu od šargarepe zahvaljujući kojoj su spašeni milioni života, postalo je moguće dijagnostifikovati cerebralnu paralizu i otkriti laktobacile.
Uprkos velikom doprinosu nauci čovečanstvu kood nas je ovaj veliki čovek ostao skoro anoniman.
Zastrašujuća je pomisao da je pre samo jednog veka prosečan ljudski životni vek bio upola manji nego danas. To, naravno, ne znači da su naši preci živeli 35 -40 godina, i umirali od starosti, piše Still.
Tada je postojala velika smrtnost odojčadi. Nije bilo dovoljno da se dete rodi, trebalo je to dete othraniti. Pre 142 godine, rođen je čovek koji je olakšao taj zadatak – pedijatar Ernest Moro.
On je rođen 1874. godine u Ljubljani, koja je tada bila deo Austougarske imperije. Ernest je studirao u Austriji, u Gracu. Godine 1899. godine doktorirao je medicinu u SAD i Velikoj Britaniji, a 1901 i 1902. godine radio je sa velikim Teodorom Ešerih, koji je otkrio bakteriju Ešerihiju koli. 1906. godine specijalizuje pedijatriju u Minhenu, a dve godine kasnije postaje profesor.
Upravo je 1908. godine otkrio najvažnije otkriće, što se moglo objasniti tek vek kasnije. U tim godinama, mnogo dece je umiralo od dijareje.
Moro je osmislio najjednostavniji lek, zahvaljujući kojem je smrtnost dece smanjena na pola. To je bila obična supa od šargarepe.
Recept: Kilogram šargarepe se očisti i isecka, prelije sa litrom vode i začini sa 3 grama soli. Zatim se kuva dok se sve ne svede na zapreminu od 1 litra.
Tek 2002. godine, postalo je jasno da kiselinski oligosaharidi formirani u ovoj supi, koji ulaze u rastvor iz šargarepe, sprečavaju bakterije da se vežu za crevnu sluznicu. Druga studija je pokazala da zahvaljujući tim svojstvima supa čak leči i proliv izazvan bakterijama otpornim na antibiotike.
U principu, to je već dovoljno da se setimo Ernesta Moroa i da mu budemo zahvalni. Ali on je insistirao i na sterilizaciji flašica za bebe, kao i na hranjenje beba majčinim mlekom zbog čega deca postaju otpornija na mnoge bolesti (mnogo kasnije postalo je jasno da su deca zaštićena majčinim antitelima, za razliku od veštačkih koja ne štite uopšte).
On je izumeo i „Moro mleko“ za veštačko hranjenje beba. Otkrio je laktobacile sadržane u fermetiranim mlečnim proizvodima i pokazao njihovu prednost.
Ernest je otkrio i refleks koji je prisutan kod beba u prvim mesecima života: ako se stvori oštar zvuk u blizini bebine glave, ona će prvo raširiti ruke, raširiti prste, a zatim spojiti ruke, stiskajući pesnice.
Ako ovaj refleks ne postoji, to je znak oštećenja ili depresije centralnog nervnog sistema.
Na primer, Morov refleks ili njegov izostanak može ukazati i na cerebralnu paralizu.
Uprkos svim ovim otkrićima, Moro je živeo skromno, nikad mu nije dodeljeno priznanje za gorepomenuto otkriće. Živeo je do 74. godine, baveći se pedijatrijom u privatnoj praksi.
Dodaj komentar