Sudija koji je tinejdžera sa protesta poslao u zatvor, dopustio da slučaj imovine Siniše Malog zastari

Sudija Đuro Palica, koji je osudio 18-godišnjaka na 60 dana zatvora jer je ovaj tokom protesta policajce  opsovao i poručio im da idu na Kosovo, ima istoriju presuda koje kao da je poručivao Vučić lično. O, moj Bože, jesam li napisala da se sudija preziva Palica? Izvinite, lik se zove Đuro Pavlica, sudija je Prekršajnog suda u Beogradu, ima skromnu biografiju i dobija škakljive predmete.

Odlučio je da, zbog psovke, golobradog mladića u ekspresnom postupku kazni maksimalnom predviđenom kaznom iz člana 22 Zakona o javnom redu i miru – uvredio je službeno lice. Tačan član Zakona glasi ovako:

Ko uvredi službeno lice nadležnih organa iz člana 2. ovog zakona u vršenju službene dužnosti – kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana.

Ništa sporno, rekli biste, ima pravo sudija da se drži zakona k’o pijan plota. Ali, u tom grmu leži zec. Nije Đuro Palica, pardon Pavlica, uvek „pijan“ kada je stvar zakona u pitanju. Kada ga je dopao slučaj prikrivanja podataka o imovini Siniše Malog pokazao je izuzetnu trezvenost. Razlvlačio je slučaj, za 2 godine zakazao je samo 2 ročišta, a a onda otišao na odmor. Po povratku sa odmora, nije uručio presudu nego rešenje o obustavi postupka zbog zastare.

Taj slučaj počinje ovako:

Bivši vršilac dužnosti direktora Agencije za borbu protiv korupcije Verka Atanasković je, od medija i od Poverenika za informacije od javnog značaja, protivzakonito krila podatke o imovini Siniše Malog, minustra osumnjičenog da je prao novac.

Portal Pištaljka je otkrio da je nekadašnji gradonačelnik Beograda, a potom ministar finansija, zapravo vlasnik firmi na ofšor lokacijama koji tako izbegava da plaća porez, kome nepoznati ljudi po njegovim rečima plaćaju 60.000 evra godišnje za školovanje dece i protiv koga su svi postupci obustavljani a podaci o njima prikrivani.

Novinari Pištaljke tražili su od Agencije za borbu protiv korupcije podatke, ali ih je Verka Atanacković vešto skrivala. I ogušila se o nekoliko legitimnih zatheva da dokumentaciju, po zakonu, učini dostupnom javnosti.

Pištaljka je podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Verke Atanasković jer do 7. marta 2017. nije postupila po nalogu poverenika da joj dozvoli uvid u rezultate kontrole podataka o imovinskom stanju tadašnjeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog.

Predmet je dobio junak naše priče, jedan od šrafova Vučićeve mašinerije za demontažu institucija i obesmišljavanje zakona. I tu kreće bluz.

Nekoliko meseci prođe kao čas, Đuro ne dotiče predmet. Rok za zastaru je 2 godine, a do prvog ročišta se istopio za četvrtinu. Pištaljka je posumnjala već posle nekoliko meseci da sud ne postupa savesno, jer je postupak trajao neopravdano dugo.

Do sledećeg ročišta, istopi se dve trećine zakonskog roka za zastaru. Advokati Pištaljke se raspituju, ali svuda zamandaljena vrata. Muk i tišina.

Uđe rok za zastaru u poslednji mesec, opet ništa.

Kad ono, 23 dana pre isteka roka, advokati saznaju da je presuda doneta 2 meseca ranije, ali da je sudija Đuro Palica sada na odmoru, i tu kreće rokenrol. Šta se čudite, ima sudija pravo da ide u februaru mesec dana na godišnji odmor. Ima pravo i da presudu donese 31. decembra.

U sudu su advokatu Pištaljke rekli da je najverovatnije došlo do tehničke greške u dostavi, a kao glavni krivac je označena zapisničarka, koja nije odgovarala za propust. Pa dobro, ako je greška, pomirljivo će advokat, dajte nam sada presudu. E ne može. Zašto ne može, zakonski punomoćnici moraju da dobiju preusdu, ne može, idite kod vršioca funkcije predsednika Prekršajnog suda.

Ode tamo, dobar dan, dobar dan, ja sam taj i taj, došao sam po presudu. E ne može. Kako ne može, lepo ne može jer je sudija Đuro Pavlica na odmoru, dosledan je vršilac funkcije, a vi podnesite zahtev pa ćemo da vidimo. Advokat podnese zahtev i ode, kad nakon sat vremena zvoni mu telefon i, mimo svakog protokola i uobičajene prakse, iz suda kažu vraćaj se, ipak ćemo ti dati.

Kad su konačno dobili presudu, u Pištaljci su imali šta da vide. Presuda za zataškavanje dokumentacije o proveri imovine ministra Siniše Malog je doneta samo 3 meseca pre zastarevanja postupka i to 31. decembra 2018. Sudija Đuro Pavlica je izrekao samo opomenu, iako se takva sankcija izriče samo kada postoje olakšavajuće okolnosti kojih u ovom slučaju nije bilo niti ih je sud naveo.

Postupak je već tada, tokom Đurinog godišnjeg, de facto zastareo, a Đura će im kad se vrati uručiti ne presudu nego rešenje o obustavi postupka zbog zastare.

Kršeći niz procedura, sud je sačekao da postupak zastari i time ne samo obesmislio čitav postupak, već i Pištaljci uskratio pravo žalbe na besmisleno blagu kaznu. Sistem je pobedio, šraf je pobedio tako što u ključnom trenutku popustio, besmisao je pobedio, sad muzika nek svira Bože pravde.

Time je otklonjena i poslednja pravna mogućnost da neki sud u Srbiji razmatra da li ministar sa ogromnim bogatstvom nepoznatog porekla voli da krade još nešto osim tuđih rukopisa.

A naš junak, sudija Đuro Pavlica, u 2 slučaja važna za mašineriju lične vlasti Aleksandra Vučića poneo se junački i kako treba, dvojako – u prvom je bio šraf ume da da popusti kad treba, a u drugom, tokom brutalnog policijskog nasilja, bio je palica koja ume da zategne do maksimuma.

Alal vera, Đuro. Palico.