„Znam šta ćete reći, znam šta ćete pomisliti, sve znam, pa ipak! Devojka koju sam vam namenio podobna je da savlada svaku ženomrzicu. Ja mislim da bi i mrtvog oživela, ne samo mrtvog Don Huana, nego i mrtvog sveca.“
Pesnik Laza Kostić je verovao da ljude poznaje bolje čak i od njih samih, pa je tako u jednom pismu od 12. juna 1895. godine nudio svom prijatelju Nikoli Tesli devojku koju mu je namenio, jer je rešio da ga oženi.
– Dragi prijatelju, danas je, otprilike, treća obljetnica kako smo se ono sastali u Pešti i onako lepo proveli ono nekoliko dana. Naumio sam da proslavim taj dan. Šta mislite kako? Ne biste nikad pogodili da Vam ne kažem: Hoću da Vas oženim!
– Znam šta ćete reći, znam šta ćete pomisliti, sve znam, pa ipak! Devojka koju sam vam namenio podobna je da savlada svaku ženomrzicu. Ja mislim da bi i mrtvog oživela, ne samo mrtvog Don Huana, nego i mrtvog sveca.
– Zbilja, onomad sam je gledao u manastiru kako celiva neke mošti, suhu ruku nekog sveca, pa, u zanosu od onog tamjana i od one lepote, čisto sam se začudio, kako da se ona mrtva ruka ne podigne da je zagrli.
– Koji je to svetitelj? Zapitao sam kaluđera do sebe.
– To nije svetitelj.
– Nego?
– To je svetiteljka, prepodobna majka Angelina.
– A? Sad razumem.
– Kaluđer me pogleda kao da me je razumeo, a znam da ni ne sluti moje misli.
– Do sada je odbila čitavu vojsku prosaca. Roditelji se zabrinuli: ima joj 24 godine – al ne biste joj dali više do 20. Otac je moj najbolji prijatelj, te sam dakako prijatelj i njoj. Dugo sam se trudio da doznam za uzrok te nemilosti, te jedva jedvice doznam: Njen je ideal Nikola Tesla.
– Ja sam joj priznao da je to i moja davnašnja misao, ali mi je navek bilo na umu, kako ste vi do sada svu svoju ljubav posvetili velikoj ideji, pa nemate vremena ni misliti na žene, a kamoli na ženidbu. Ona se ipak uzda da bi Vas obrnula…
– Toliko o devojci. A sad – (…) o imovini, o ženinstvu ili o prćiji njenoj. Ona može doneti od prilike jedan milion franaka. Ali joj otac tako stoji da bi mogao otvoriti zetu veresiju i do jednog miliona dolara, ako zatreba.
– Promislite se dobro, sve mislite na jedno smislite, pa mi javite, na šta ste smislili. Ako pristajete, poslaću Vam odmah sliku moje namenjenice i doznaćete njeno ime. Bilo kako bilo, svakojako verujte da ostajem navek vaš prijatelj Laza Kostić… – pisao je Laza.
Nikola Tesla nije mnogo mario za vlastitu sudbinu. Sve od juna pa do septembra Kostić je napeto iščekivao odgovor preko Okeana. Kad ga je dobio, nije sasvim poznato. Kako mu je Tesla odgovorio, opet ne možemo tačno znati jer pismo nije sačuvano.
Međutim, sačuvano je zato pismo Laze Kostića od 4. septembra 1895. godine na osnovu kojeg je jasan i Teslin odgovor. Laza mu je pisao iz manastira Krušedol.
– Dragi Prijatelju, ako hoćete da Vam rečem po duši, ja se drugom odgovoru nisam ni nadao. A kad već govorim o duši i kad se dobro promislim, valja mi priznati: na vašem mestu ne bih ni ja drugačije.
– Najkrupniji razlog za vašu ženidbu bio bi, da se ne satre seme koje rađa takve detiće. Ali prvo: ne može se niko sasvim pouzdati da će imati dece, ni kad bi se oženio u najboljoj snazi, ni kad bi uzeo najzdraviju devojku.
– Drugo: Ko zna kakva bi bila deca? Znam da su najgenijalniji ljudi rađali nedonoščad, ili bar sasvim obične, svakidašnje mozgove, a to je – sasvim prirodno: Njihov mozak je toliko radio, da ništa nije ostalo za njihova m…
– Pomislite samo, kad bi iza vas ostala dva tri sina tupoglava, kako bi ti uludo mogli potrošiti svu slavu svoje dične očevine.
– Zato nemojte misliti ni sa kakvim bolom na to da ste vi zadnji svoga roda. Jer napokon, vaše pleme, pa da je i Nemanjino ne bi se moglo lepše završiti nego takvim egzemplarom.
– Napokon vam javljam da ću se ja, ako Bog da, u nedelju posle Male Gospođe (22/10. septembra) venčati sa mojom verenicom Julijom Palanačkom u Somboru. Sad je dvanaesta godina kako sam je bio isprosio. Ako niste verovali u sudbinu, to je prilika da poverujete – napisao je Laza Kostić svom prijatelju Nikoli Tesli.
Dodaj komentar