Energetska kriza trese Evropu, a ni Srbija neće moći da izbegne posledice sukoba u Ukrajini. Podsvesno su započeli, a sada nam i sve direktnije ubacuju parolu „štednja“ sa svih kanala komunikacije.
Veseli se srpski rode i svi vi koji ste život proveli štedeći na svakom koraku, iako na kraju ništa uštedeli niste osim sniženih računa, koji će vam se svakako skupo naplatiti u narednom periodu.
Džaba odvrćete sijalice, džaba sipate vodu u šampone, cedite jogurt do poslednje kapi i sečete kaladont kako bi još jednom oprali zube, ako imate sreće da su vam svi na broju.
Štedljiva Srbija, za svoj skromni doprinos energetskoj stabilnosti države i društva može da očekuje jedno veliko ništa i nastavak mizerije zvane život. Pa setimo se samo otimanja penzija i štednje za crne dane. Došli su nam crni dani, ne pišu se, već su napisani.
Sa jedne strane se štedi, sa druge razbacuje. To je sastavni deo našeg mentaliteta. U vremenima kada predsednik svakodnevno podiže paniku među ljudima zbog pritisaka da ispuni lično obećanje zvano kosovska nezavisnost, kada nam inflacija jede hronično nedovoljna primanja, kada cene hrane nekontrolisano odlaze u apstrakciju i sa rafova se sve više krade, predsednik je odlučio da mladima od 18 do 29 godina iz državnog budžeta pokloni po 5.000 dinara.
Koja je svrha ove vrste populizma nikom nije najjasnije, ali je je jasno da za ove novce mladi ne mogu da ugase požar nemaštine u kojem žive, uče i povremeno rade.
Dok zdanja državnih institucija nemilice troše struju megalomanskim osvetljenjima, apeluje se na građanstvo da državi olakša kontinuirano snabdevanje električnom energijom jer resorna ministarka nije u stanju da odgovorno obavlja svoju dužnost zbog čega Srbija danas, u vremenima globalne krize, umesto da izvozi struju i zaradi ekstra profit, mora istu da uvozi, pritom ne garantujući da će je biti dovoljno da zima prođe bez restrikcija.
Naravno, zbog ovoga ministarki Zorani Mihajlović ostavka neće pasti na pamet. Jednostavno, taj pojam u našem rečniku ne postoji.
Vraćamo se na mlade. Na njima svet ostaje, zar ne!? Od njih se takođe očekuje da podnesu teret krize, a tu svoju rolu moraju odigrati i studenti. Izgleda da su sami došli na predlog kako uštedeti i pomoći državi i društvu.
U prostorijama studentskog doma izašlo je obaveštenje, „na inicijativu kolega studenata“, u kojem se navodi da će se „topla voda isporučivati dvokratno u probnom periodu od 13. do 20. oktobra“.
Studenti će imati privilegiju tuširanja ujutru „od 7 i 30 do 10 časova“, kao i uveče „od 19 do 22 časa“, ali i „duže u zavisnosti od potrošnje“.
„Ovim pristupom ćemo doprineti i većoj stabilnosti snabdevanja studentskih domova energentima. Usled trenutne energetske situacije u našem okruženju i celoj Evropi, molimo vas da svi damo svoj doprinos“, navodi se u obaveštenju.
Nije najjasnije koji su to studenti iskazali zavidnu dozu društvene solidarnosti, a mladi su na internetu nastavili tradiciju dobrog humora svog naroda podsetivši jednom fotografijom na brucoške dane predsednika Republike.
Možda upravo prvi student Srbije stoji iza ovakve ideje restrikcija tople vode, jer on ionako ne ide u toalet, a verovatno se i tušira isključivo ledenom vodom zbog svoje ogromne ljubavi prema svom narodu.
Kao i svaki nadčovek koji je vladao ovim ožalošćenim narodom i njemu ništa nije teško kada je u pitanju srpski nacionalni interes. Sve za ljubav sve za Srbistan.
Zli jezici komentarisali bi kako je ova slika nastala u vreme restrikcija tople vode i pojave neprijatnih mirisa, a ne u mračnom dobu koronavirusa kada su svi bili u obavezi da nose maske. Svi osim predsednika države, čoveka čeličnog imuniteta koji ni po koju cenu nije želeo da krije svoje lepo lice.
Ekonomski tigar postao je električni zec, preplašeni i zavisni kunić koji služi za eksperimentisanje raznoraznih stručnjaka sa prezimenima Mihajlović, Grčić, Vučić, Vulin, Stefanović, Šapić, Vesić, ali i ostalih vanserijskih umova zbog kojih ovo društvo ne može da iskorači ka svetlu decenijama unazad.
Studenti nakon 5.000 dinara neka se spreme za hladan tuš, za učenje pod svećom i krčanje stomaka. Kada ta patnja završi, kada njihovoj žrtvi konačno dođe kraj, neka se spreme za drugu rundu. Onu mnogo težu.
Neka se spreme za traumatično traganje za poslom, dobrim poslodavcem i pristojnom platom, neka se spreme da im državu vode naslednici porodica Dačić, Vučić, Antić i Nikolić. Neka se spreme da slede primere svojih napaćenih roditelja.
Ili to, ili neka krenu uporedo da uče strane jezike, kao što to već uveiko rade studenti Medicinskog fakulteta.
Ničija nije gorela do zore. Ali ne, ovoga puta štedećemo brže, jače, bolje kako bi naši politički prvaci zoru dočekali u svojim udobnim foteljama, u svojim prostranim dnevnim sobama po vilama na Dedinju, dok mi za tuđ račun čuvamo plamen od nas samih.
Dodaj komentar