Magazin Recepti

Naučili smo 15 naziva za štrudlu s makom i svaka država tvrdi da je jelo njihovo

štrudla poreklo
Printscreen/Tasteatlas

Na području Vojvodine postoji velika mešavina različitih kuhinja iz različitih delova sveta, ali i epoha.

Osim autentičnih jela, zadržala su se i pustila korenje jela naroda koji su u nekom period živela na ovim prostorima, naročito Nemaca i Mađara.

To nam dokazuju nazivi mnogih jela sačuvani do danas: iz nemačkog fruštuk, jauzna, foršpajz, čušpajz, knedle, štrudle, krofne… iz mađarskog: perkelt, gulaš, paprikaš…

E, kad na red dođe štrudla, tu onda nastaje prava pometnja – čija je zapravo ova poslastica?

Štrudle su važile za specijalitet habzburškog dvora. Reč vodi poreklo od nemački reči Strudel, a koja u označava vrtlog.

strudla
Printscreen/Tasteatlas

Ovaj kolač od kvasnog testa lako se odomaćio u našim krajevima a posebno u Vojvodini. Naročito je popularna štrudla makovnjača. Služi se topla i hrskava, a njena priprema iziskuje posebne uslove. Uglavnom se pravi od maka, pa je pre svega potrebno dobro osušiti seme maka i samleti ga.

Pored makovnjače pravi se i štrudla sa sirom, orasima, višnjama i suvim grožđem.

Isti kolač samo drugog naziva postoji u gotovo svakoj zemlji Evrope, ali i izvan granica našeg kontinenta. Da li je poljski „makoweic“, mađarski „mákos bejgli“, slovenačka „makova potica“, nemački „mohnstriezel“ ili srpska makovnjača…

Priprema najpoznatije poslastice sa makom?

Naime, za tucanje maka koristili su se posebni avani. Mak se udarao 365 puta, a to se radili samo muškarci.

Mak se potom stavlja u tanku opnu testa pre čemu mu se dodaju i grožđice i pavlaka.

Štrudla makovnjača spravlja se u velikim porcijama i to u prostoriji koja ne sme biti izložena promaju i u koju ne bi trebalo ulaziti tokom pripreme.

Koji su pravi vojvođanski specijaliteti?

Share via
Copy link