“Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, umrla je mučeničkom smrću četa đaka u jednom danu”, stihovi su kojih se setimo svakog 21. oktobra kada pomislimo na stradanje preko 3.000 Kragujevčana u Drugom svetskom ratu, ali ih tiho recitujemom u sebi svakog drugog dana, kako ne bismo dali zaboravu da odnese žrtve ljutske zlobe.
Na to nas podsećaju i 42 oproštajne poruke nekolicine stradalnika koji su pronašli papir i parče olovke da porodici drhtavim rukopisom napišu poslednje “zbogom”.
Najmlađi stradali dečak imao je samo 11 godina i 11 meseci. Možda je maštao da će za mesec dana proslaviti rođendan, ali umesto toga našao je večni počinak u jednoj od 33 zajedničke humke u prostranstvima Šumarica 21. oktobra 1941. godine.
Tu je godinama kasnije podignut muzej u obliku 33 kupole koje simbolizuju 33 grobnice u kojima počiva na hiljade nedužnih ljudi koji su pali u borbi za nečije izopačene ideale. A za njihovu prolivenu krv kupole su optočene crvenom ciglom – bez prozora, jer im te tužne jeseni izlaza nije bilo. A pre ulaza – zid plača.
Ne onaj kao u Jerusalimu, čak mu ni ime nije takvo, ali probajte da zadržite suzu u oku ili knedlu u grlu kad pročitate poruke koje su stradalnici u odbrojavanju svojih poslednjih minuta i uzdaha pisali najmilijima.
Teško je čitati i “Krvavu bajku”, a kamoli autentične poruke tih nedužnih sinova, očeva, supruga, deka i ujaka. Od 42 pronađene oprštajne rečenice koje se u originalu čuvaju unutar memorijalnog muzeja “21. oktobar” u Šumaricama, ovo su samo neke od njih.
“Tata, ja i Miša smo u topovskim šupama. Donesi nam ručak, meni džemper i neki ćilim. Donesi nam u teglici pekmeza. Tata idi kod direktora ako vredi. Tata, pošaljite nam nešto za jelo. Mama, ovde je i ujka Petar. Pošaljite mu tri pakla divana i papira. Paja”
“Mila Ružice, oprosti. Sve na poslednjem času. Evo ti 850 dinara.”
“Zbogom, Mico, ja danas pogiboh. Zbogom, sine, poslednja mi misao na tebe. Budi sretan, sine, i bez mene. Radisav”
“Srca moja i duše male. Miro, poljubi decu umesto mene. Slušajte mamu, deco, i čuvajte se. Ljubi sve vaš tata Laza”
“Dragi tata i mama, pozdrav. Poslednji put, Ljubiša”
100 naših za jednog njihovog
Tog krvavog dana u krvavom piru stegnut je obruč oko Kragujevca od strane nemačkih okupatora, a kako je bio pijačni dan, mnogi trgovci i seljaci iz okolnih mesta zadesili su se u ovom šumadisjkom gradu, ne znajući da su pohrili u smrti u okrilje.
Odvedeni su svi muškarci od 16 do 65 godina, žene i deca, 300 učenika srednjih škola i šegrta, kao i 15 dečaka, čistača obuće, a pred streljački vod su izvedeni prema naredbi koja je propisivala streljanje 100 Srba za jednog ubijenog i 50 za jednog ranjenog nemačkog vojnika.
Rafali su počeli 21. oktobra u sedam sati ujutru i trajalo je neprekidno do 14 časova.
Među streljanim je bilo 217 maloletnih lica – 60 učenika gimnazije i 134 maloletnika koji nisu išli u školu, kao i 23 dece ispod 15 godina starosti uglavnom romske nacionalnosti.
Dodaj komentar