Novosadsko kupalište “Štrand” je javna gradska plaža, jedina u Srbiji u kojoj se naplaćuje ulaz. Jedna je od najlepših plaža na Dunavu, ili je bar to nekad bila. Leti najživopisniji prostor u Novom Sadu transformisao se u vašarište gde se “beach barovi” međusobno nadmeću ko će biti najglasniji. Pohvala je što su renovirani toaleti, da nije bilo pandemije nameće se teza da se ni to ne bi dogodilo.
Stanari okolnih zgrada žalili su se na buku koja dopire do njihovih stanova. Građani i preko dana, a posebno uveče i noću zatvaraju prozore jer muzika trešti i odzvanja na sve strane. O ukusima ne treba raspravljati, međutim kada se već genetski modifikovana muzika pomeša sa ostalim žanrovima stičete utisak da od mutacije zvukova dobijate slušne halucinacije, ili pak, da ste na Zadrugoviziji.
Pet barova na plaži su zauzeli bar polovinu ukupne raspoložive površine peska, sve do vode. Lazy bagovi, ležaljke i suncobrani, uz nadolazak mini plime utopio bi prvi red istih. Sa glavnog ulaza, tri centralno pozicionirana kafića proizvode najveću buku, sem toga što su na udarnim mestima i glavnoj trasi kroz kompleks.
Došli ljudi da se opuste, pa ako trpe buku i galamu navići će se, reče jedna gospođa
Roditelji na igralištima ljuljalju decu dok se u pozadini iz trećeg u nizu središnjih beach kafića čuje akustični duo, i uz večernju šetnju stotine druge dece sa mamama i tatama odzvanjaju prigodni stihovi EKV-a: “Prolaze brodovi, deca uče da plaču, deca uče da poznaju svoj glas”. Ok.
U drugom baru, u sredini paklenog tria, koji odnosi titulu najbučnijeg i čuje se do izlaza sa parkinga i autobuske okretnice, slušaju se “Uraganke” i Locco Loco, pravi evrovizijski momenat, dok iz trećeg dopire: “U srce udaraj, zbog tebe stalo je”. Bez obzira na rafinisana čula ukoliko ste došli i zbog šetnje, sve tonove ćete čuti zajedno, osim ako se ne zabodete u određeni lokal.
To bi svakako bilo najisplativije, za uši, i vlasnike i vlastodržce. Pune su bašte raznih burazera, željnih svetala velikog grada sa mini pivkanom u ruci i cigaretama marke Marlboro na stolu, nalakćeni tako da istaknu tattoo ili sat. A mnogo je i sofisticiranijih, onih hipsterskih bradica i u osmeh nameštenih lica, ispijajući vinca. Naravno, pregršt posetilaca su sasvim pristojni ljudi, jer nije teško biti fin.
Taksista zbog buke zatvara vrata auta i kaže da “sreće” razne probisvete
Kao šlagvort, prvi “tropski” bar u koloni s leva iz pravca ulaska, ponudiće vam elektronsku muziku, i uz poznati “tuc tuc” ritam zaokružiti muzički opus, za ovaj deo resorta. Ukoliko nastavite da šetate, probijete zvučni zid neukusa i komešanja zvučnih talasa te odete do perifernih kafića, iznenadićete se. Zaista, od pomenutih pet, u ta dva buka kao i muzika su u granicama i okvirima pristojnosti, kako za letnje vibracije tako i za lokalitet i renome koji je Štrand tradicionalno imao.
Ostatak ponude u smislu raznovrsne ponude lokala, koji su rasuti svuda okolo, podalje od plaže, nisu uopšte bučni. Premda prazniji, uglavnom u njima nazirete porodice. Ali i u unutrašnjosti kupališta ima jedna zanimljivost, kućica radnika “Zelenila” urednog stajlinga “krije” prostor gde su svlačionice. Potpuno su neuredne, dotrajale, pa i one, kao do skoro i toaleti, vape za renoviranjem.
Ugostitelji, sami izmerite nivo buke pa se javite
Radno vreme, radnim danima je do ponoći a petkom i subotom do jedan sat ujutru. Ceo prostor iznajmulje JKP „Gradsko zelenilo“, koji daju u zakup ugostiteljima. Prema tome, kontrolu i nadzor radnog vremena kupališta i kafića vrši upravo “Gradsko zelenilo”.
Kako su se građani žalili da je muzika preglasna, tako gradska uprava ništa konkretno nije preduzela da se buka stiša. Zapravo jesu, inspektori za zaštitu životne sredine naložili su ugostiteljskim objektima da sami organizuju merenje buke po propisima. Zatim da im dostave izveštaje merenja, da bi nadležni mogli dalje da postupaju, samim tim će komunalna policija ako osnov za to postoji, reagovati.
Fino sklopljena razbrajalica. Nemamo razloga da verujemo da će zvanični izveštaji pokazati da je svuda tiho i mirno kao na groblju u istu tu ponoć (vreme kad se lokali zatvaraju).
Gradonačelnik pre 5 godina najavio „otuđenje“ Štranda
Iz kabineta gradonačelnika Novog Sada su početkom juna davne 2016. godine kazali: “Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević zahteva od JKP „Gradsko zelenilo“ da pod hitno preispita odluke koje su izazvale nezadovolјstvo Novosađana, jer one vode ka „otuđenju“ gradske plaže Štrand.
Gradonačelnik podseća rukovodstvo tog preduzeća da politika modernizacije i uvođenja novih sadržaja na Štrand, ne sme da ugrožava interese građana koji koriste tu plažu, jer je Štrand vlasništvo svih njih.
Dakle, ostvarivanje profita i dalјa komercijalizacija plaže Štrand, ni u kom slučaju ne smeju da ugroze osnovnu namenu plaže čije kapije su otvorene još davne 1911. godine, a to je da ona bude mesto za odmor i oaza mira”, poručio je tada gradonačelnik Miloš Vučević.
Prvo i osnovno, Štrand je javna gradska plaža, jedina u Srbiji u kojoj se naplaćuje ulaz. Da li vi, poštovani čitaoci, plaćate 50 dinara za ulazak u sosptveni bazen i kome?
Takođe, svedočanstva mnoštva nezadovoljnih građana koji više ne dolaze na Štrand upravo iz svih ovih razloga, su možda dovoljan indikator da je do otuđenja ipak i došlo?
Činjenica je da se masa Novosađana sve češće odlučuje za popularne divlje plaže, Oficirac i Šodroš, bazene, a neki čekaju i akva park.
Poslednjih 30-ak god. seljakluk,džiberluk,turbo shit narodnjaci, itd , a Štrand je samo došao na red kao i sve ostalo ! ! !
To je prelz iz Vojvodine u severnu Srbiju.
Pa kad nam je bosna prelila k vamo, rat gotov a oni nikako da odu nazad ubosnu
Za NS i Novosađane selo je nivo… A tek novopridošli Bg… Ko je njima dozvolio da se naseljavaju sa svojim bacanjem smeća kroz prozor vozila u pokretu, u mom gradu?! Nazad!!!
Da u pravu ste mada je urlik prestao cim se završio narkofest (onaj što ga na RTSu zovu eGZit) Primećujem i to da ste se dotakli samo onoga što vas zanima, kasno popodnevna ili večernja poseta Štrandu (kada se ulaz i ne plaća) što ide tek posle onoga čemu je Štrand prvenstveno namenjen, begu od vrucine i kupanju.
Da ste došli danju videli bi dobro da Štrand više nije peščana plaža nego deponija građeviskog šuta (verovatno jos onog kada se gradio most slobode). Nemar, nerad i izivljavanje JKP-a je u punoj snazi.
Ne verujem da se Štrandaroši okreću divljim plažama, preveliki smo gotovani za to, nije to zbog glasnog mjuza nego nas mrzi da dođemo pa zato više na Štrandu ne možeš sresti nikog poznatog