Mladi Nišlija Stefan Stevanović (25) kome su, kada je imao dve godine zbog tumora amputirana oba oka, nedavno je ostvario svoj veliki cilj – zaposlio se sa diplomom Pravnog fakulteta koji je završio u roku, s prosekom ocena 9,76, javlja Beta.
Osim što je postigao odličan rezultat na studijama prava, Stevanović je i aktivni sportista i osvajač brojnih medalja na državnim i evropskim takmičenjima.
Kapiten je Golbal kluba „Nais“, a na nedavnom državnom atletskom prvenstvu stigao je do zlatne medalje u trci na 400 metara i bronzane medalje u bacanju koplja.
Zbog priče Dejane iz Novog Sada i Sulje iz Sarajeva ponovo verujemo u ljubav
Stevanović je kazao agenciji Beta da je, s obzirom na to da se kod nas do posla teško dolazi, zaista divno što je primljen na konkurs koji je raspisala Kancelarija za mlade grada Niša.
„Zaposlen sam kao pripravnik na poslovima unapređenja položaja mladih. Veoma sam zadovoljan poslom, nije težak i mislim da se dobro snalazim. Kolege su me odlično prihvatile“, rekao je Stevanović.
On je kazao da njegova potraga za poslom nije predugo trajala, svega par meseci od diplomiranja.
„Počeo sam da pratim konkurse za posao čim sam diplomirao iako sam upisao i Master akademske studije. Završiću master uskoro pošto mi je ostao još samo završni ispit. Na jesen ću upisati doktorske studije“, izjavio je Stevanović.
Zbog obaveza na fakultetu i poslu, dodao je Stevanović, sada nema vremena da svakodnevno trenira golbal, ali čini to najmanje četiri puta nedeljno.
Nezaposleni trener 3 godine drži besplatne treninge plivanja deci sa invaliditetom
„Predstoji nam u nedelju i u ponedeljak međunarodni turnir golbalu u Nišu. Nadam se da ćemo biti dobri domaćini jer nam dolazi osam klubova iz naše zemlje, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Grčke i Rumnije“, istakao je on.
Iako je potpuno slep od druge godine, Stevanović je potpuno samostalan i bez ičije pomoći se snalazi u kući i na ulici. Sam odlazi na posao, treninge, do banke, prijatelja, u kupovinu.
Bez pratnje roditelja završio je i gimnaziju „Svetozar Marković“ u Nišu, putujući svakodnevno iz rodnog Šarlinca kraj Doljevca do škole.
„Za slepe osobe je najbitnije da se osamostale. Protiv toga sam da roditelji vode decu u školi i na fakultet. Ta deca onda stalno zavise od roditelja, a roditelji nisu večni. Kada je slepa osoba samostalna onda postane milion koraka bliži idealu da bude jednaka sa ostalim ljudima i da bude prihvaćena u društvu. Kada zavisite od nekoga to je poražavajuće i nikakvog uklapanja u društvo nema“, rekao je Stevanović.
On je kazao da je veoma bitno da se osobama sa invaliditetom pomogne tako što će se ukloniti barijere sa trotoara u gradu, ali, dodao je mnogima je i dalje važnije da jedino raspravljaju o tome da li je ispravnije da se kaže „osoba sa hendikepom, osoba sa invaliditetom ili osoba sa posebnim potrebama“.
Dodaj komentar