Kolumne Magazin

Stavio 4-godišnjem detetu pištolj u ruku, da roka u nebo i diči se na Tok Toku

Nekad se govorilo: Ima papir da je lud.

Danas je dovoljno da uđete na “najbenigniju” mrežu Tik Tok i da vidite priličan broj ludaka (bez papira) koji misle da su normalni, jer da to ne misle ne bi objavljivali snimke nakon kojih uglavnom reaguje policija.

Tako je “normalni” 39-ogodišnji A. Dž. iz makedonskog sela Bogovinje svoju “normalnost” dokazao friškom objavom u kojoj je u prazničnoj večeri smestio četvorogodišnje dete u krilo i uz pomoć još jednog “normalnog” primerka stavio mu pištolj u desnu ruku, uključio mobilni (jer zbog snimka se sve i odvija) i pridržavajući mu šaku opalio dva puta.

Verujem da dete od te večeri piški u krevet. Možda se trza na zujanje smrdibube, pucketanje bojlera, otvaranje vrata, a možda je naprasno zanemelo.

Ovog “normalnog” primerka je nakon snimka privela policija i trenutno se ispituju svi detalji u vezi sa slučajem. Možda dobije konačno papir da je lud, mada sumnjam.

Šta čoveka natera da detetu strpa vatreno oružje u ruku i njome puca? Video zapis za Tik Tok?

Pa, majku mu, jesmo li toliko prsli da za sopstvene ludosti koristimo nevinu decu?

Šta je sledeće? Strpaćemo im lovačku pušku u ruku, da ubijaju srne, fotografisati ih kraj krvave životinje i staviti na mreže, da pokažemo “sina lovca navučenog na lov (i krv)”

Smestićemo ih u krilo, za volan i juriti ulicama? Ili im dati da upravljaju traktorom do slučajne pogibije?

Tući ženu da naučimo sina na vreme “ko je gazda u kući”?

Psovati druge nacionalnosti na sav glas, sa kamenicom u rukama, da vide deca šta je patriotizam.

Nazivati Mariju Šerifović “bolesnom spodobom” jer je izjavila da bi njenoj partnerki najbolja stvar u životu bila to što je njena devojka.

Bolest je odavno promenila svoje lice, pa je tako često zakasnelo otkrijemo u telu muža koji je pred decom ubio “voljenu” suprugu. U telu majke koja je bebu nakon rođenja stavila u kesu i hladnokrvno bacila u kontejner. U telu oca optuženog da je napastvovao rođenu ćerkicu (ko bi rekao, svakog vikenda vodio je u park i na sladoled).

Olako se frljamo ovim “bolesna spodoba” lepeći neretko etikete bolesnika dobrim, poštenim ljudima, dok su nam često sasvim “normalni” i nažalost neprimetni oni koje svakodnevno viđamo na ulici kako vuku dete za ruku uz šamaranje i urlanje (batina je iz raja izašla), oni koji bacaju psa u vodu, oni koji tuku ženu u stanu do našeg (sigurno ga je isprovocirala, ne bi on tek tako), oni koji ostave dete (ko zna koja ih je muka naterala), onih koji detetu daju da upravlja automobilom i udari u mačku.

Teško našoj deci sa ovakvim standardima “normalnosti” posebno kada se udruži sa “mudrostima” junaka iz virtuelnog sveta gde se za dovoljan broj izgovorenih “šaim se pi*ko mala” može kupiti stan u Beogradu na vodi.

U to ime, rokaj u nebo dva puta i obavezno gledaj da raniš nekog.

Čitajte Luftiku na Google vestima

Sram Vas bilo Jovana, zbog čega sam ja kriv što pijana devojka urinira na Keju?!

Jovana Kešanski

Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
1.1K Share
1.1K Share
Share via
Copy link