Ko su statisti od poverenja u predsednikovom filmu o svemirskoj bolnici u Kruševcu?

U delu javnosti javila se sumnja da je Predsednika Republike, na otvaranju nove kovid bolnice u Kruševcu, dočekao kolektiv sastavljen od plaćenih statista, a ne od novozaposlenih medicinara. Naime, na društvenim mrežama pojavile su se fotografije novoizabranog kolektiva kruševačke bolnice koji čine izrazito mladi ljudi, većina njih bez pređašnjeg stručnog iskustva.

Pandemija koronavirusa ogolila je hronične boljke našeg društva, međutim čini se da nepoverenje u sve javnosti dostupne informacije nikada ranije nije bilo izraženo u ovolikoj meri.

Osnovno pitanje glasi ko je zaboga za to kriv!?

Na osnovu pređašnjih iskustava koje javnost ima, da se pri otvaranju novih fabrika, pa čak i semafora i liftova organizuju „spontani“ skupovi podrške, potpomognuti autoprevoznicima iz čitave Srbije,  prosto ne čudi sumnja da se ispod uniformi medicinskog osoblja ne nalaze ljudi školovani za te poslove, već „pozorišni“ statisti sa članskom kartom SNS-a.

Više neuspelih pokušaja da dođemo do izjave nekoga od zaposlenih u novootvorenoj kruševačkoj bolnici, navodi nas na zaključak da je primetna doza straha od progovaranja istine. Naime, ono što smo saznali u neformalnom razgovoru od Kruševljana pokazuje osnovane sumnje da su zaposleni, od čuvara i portira, preko čistačica i medicinskog osoblja sigurno „drugovi članovi“ vladajuće stranke, koji su konačno dobili priliku da rade posao u struci.

Većina njih primljena je na neodređeno, a s obzirom da se radi o manjem gradu gde je ucenjivački potencijal daleko veći, niko ne želi da radno mesto rizikuje zbog „beznačajne“ slobode govora i mišljenja. U zemlji gde poznate ličnosti ćute i ne žele da komentarišu društvo u kojem žive, kako očekivati da to rade ljudi čija gola egzistencija zavisi od volje lokalnih moćnika.

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković za naš portal kaže, da „ukoliko najjednostavnije definišemo poverenje, ono bi označavalo stav da nam neko govori istinu i ispunjava svoja obećanja krećući se u nekom našem razumevanju moralnosti i pravde“.

– Poverenje je osnovni resurs u politici. Na osnovu njega mi pružamo ili uskraćujemo svoj glas i podršku.Ta vrsta resursa dosta je skupa i inflatorna, lako se gubi i teško dobija, a ukoliko svojim delovanjem izneverite javnost onda dolazite u rizik, jer je u ovakvoj situaciji umešnost upravljanja krizom nešto što će građani na kraju procenjivati. Postoji moralna i politička odgovornost, a pitanje poverenja je ključno. Najgore je to što se u društvu ono gubi načelno , a ne samo u jednog aktera – napominje Stojiljković.

U periodu koji je pred nama uveliko predstoje izazovi pandemije i vakcinisanja stanovništva, a naše društvo izgleda potpuno konfuzno i nepoverljivo. Dok čitav svet prati brojke novozaraženih i preminulih, građani Srbije čini se više ne veruju ni sopstvenim očima. Nakon svega što su preživeli da li je to uopšte začuđujuće?

Sumnje da je otvaranje kruševačke bolnice izrežirano postavlja sociološki zabrinjavajuće pitanje – Da li su statisti presvučeni u medicinare ili medicinsko osoblje u statiste političkog vođstva?!