Trideset istaknutih akademika podnelo je zahtev Svetskoj zdravstvenoj organizaciji da se starost uvrsti na listu bolesti. Oni tvrde da bi se takvim činom značajno povećao kvalitet života starijih ljudi, ali u praksi bi to verovatno značilo da svi dobiti izgovor da ih otpišu.
U svojoj mudrosti 30 stručnjaka s poznatih univerziteta poput Harvarda, MIT-a, Stenforda, Kembridža i UCL-a odlučilo je da starenje više nije normalna karakteristika života. Oni žele da Svetska zdravstvena organizacija starenje klasifikuje kao bolest. Ovakvo tumačenje starosti predstavlja još jedan udar na moralni status starih, piše Frenk Furedi, profesor sociologije na Univerzitetu Kent u Kenterberiju za Raša tudej, a prenosi 021.
Stručnjaci tvrde da će transformacija starenja iz prirodnog dela životnog ciklusa u dugotrajnu fazu bolesti osigurati poboljšanje medicinskog tretmana koji dobijaju stariji. Nema sumnje da ovi medicinari zapravo veruju da rade najviše u interesu starijih osoba. Karakterišući proces starenja kao oblik bolesti, ovi stručnjaci nesvesno doprinose slabljenju moralnog statusa starih i stalnom urušavanju autoriteta odraslih.
Starenje se već smatra neprivlačnom i nepoželjnom fazom života. Poziv da se starenje dijagnostikuje kao oblik bolesti samo će poboljšati negativni imidž ljudi u godinama.
Rušenje mudrih staraca
Nekada davno starenje je imalo pozitivno značenje sticanja zrelosti i mudrosti. Zaista, starost je bila povezana s moralnim autoritetom. U većini društava ljudi su se za savete i smernice obraćali starcima. Starenje je s pravom shvaćeno kao prirodni proces koji ne mora dovesti do fizičke propasti ili socijalne smrti. Upravo suprotno, starenje je bilo jedinstven način da se stekne poštovanje mlađih članova zajednice.
Suprotno tome, savremeno zapadno društvo retko povezuje starost s bilo kakvim pozitivnim svojstvima. U najboljem slučaju, stariji se odbacuju kao zastareli i nevažni ljudi, čije arhaične poglede treba zanemariti. U najgorem slučaju, osobe u godinama demonizovane su i okrivljene da pljačkaju budućnost mladih i osuđene su kao odgovorne za brojne krize u kojima se svet nalazi.
U nekim slučajevima, stariji ljudi nisu jednostavno označeni kao uzrok problema mladih ljudi, već se smatraju nedostojnim poštovanja koje druge grupe u društvu imaju. U svetu koji osuđuje predrasude prema bilo kakvim manjinskim grupama i dalje je u redu da se starije osobe stigmatizuju. U novije vreme, britanski mediji podržavaju podsmeh starijim generacijama zbog podrške Bregzitu. Novinar koji je pisao u GQ-ju nije se šalio kada je predložio „potpunu zabranu glasa za penzionere na referendumu o Bregzitu“. Tvrdio je da stariji građani nisu sposobni da odgovorno izvršavaju svoja demokratska prava i zaključio: „Ako penzionerima oduzimamo vozačke dozvole, zašto ne bismo i pravo glasa?“
Dehumanizacija starih
Zgražavanje nad starijima predstavlja oblik gerontofobije koja dehumanizuje starost. Nažalost, ovakvo nezahvalno predstavljanje starijih osoba postalo je normalno do te mere da se mnogi ljudi u godinama osjećaju kulturno izolovano i obezvređeno. Frenk Furedi kaže da dok je radio svoje istraživanje procesa starenja, suočio se sa dubokim osjećajem otuđenosti i izolovanosti koji su mu preneli puno stariji ispitanici. Oni su naglasili da osećaju veliku kulturnu distancu između sebe i mladih.
Autoritet starijih ljudi obezvređen je čak i u onom području gde je njihov doprinos oduvek bio poštovan u celom svetu. Čak se i u domenu odgajanja dece iskustva starijih preziru.
Zbog toga se iskustvu, običajima i uvidima deda i baka sve više rugaju i zanemaruju ih. Stariji ljudi rangiraju se kao suviše staromodni da bi nudili savete modernim roditeljima koji se bore da vaspitaju svoju decu. S vremena na vreme, stručnjaci savetuju majkama i očevima da ne odgajaju svoje potomstvo na isti način kao što su to radili njihovi roditelji ili bake i dede. Iz perspektive zapadnih profesionalaca za roditelje, bake i dede nude negativan model odgajanja dece – moralni kontrast navodno modernom roditeljstvu koje su promovisale tehnokrate 21. veka.
Neki stručnjaci čak idu toliko daleko da insistiraju da ponašanje baka i deka predstavlja rizik za unuke. Godine 2013. u izveštaju objavljenom u časopisu „Evolutionary Psychology“ zaključeno je da bake i deke mogu biti pretnja po zdravlje njihovih unuka. Izveštaj tvrdi da je istraživanjem utvrđeno kako je svako treće dete u uzrastu od tri godine o kojem su se brinuli njihovi baka i deka bilo gojazno.
Ovaj izveštaj, kao i izjava koju je dalo 30 univerzitetskih stručnjaka, u potpunosti zanemaruje ljudske kvalitete i potrebe starijih osoba. Dijagnostikovanje starenja kao bolesti neće poboljšati zdravlje starijih osoba, već će doprineti smanjenju njihovog blagostanja. Stariji će se ljudi još više izolovati od svoje zajednice ako ih proglase bolesnima. Izolacija od života u zajednici predstavlja najveći rizik za njihovu dobrobit i zdravlje.
Dodaj komentar