Stara kamena kuća u selu Debeljak čitav vek služila je kao štala i garaža za volovska kola, ali je ipak uspela da odoli zubu vremena. Posle 100 godina ‘samovanja’ naišla je porodica Dereh Marenjak, koja je u njenih 33 kvadrata prepoznala pravi mali privatni raj.
Nisu predugo oklevali, a Ivan, zajedno sa suprugom, ćerkom i zetom, brzo se bacio na planove renovacije.
U martu 2018. godine u ovom mestašcu kraj Zadra krenuli su u ozbiljan projekat, sa željom da u toj kući Ivan i supruga Monika provedu svoje penzionerske dane. Nažalost, Ivan ih je nakon mesec dana zauvek napustio.
– Kuću smo kupili početkom 2017. godine, kao malu štalicu. Prethodni vlasnici su nam rekli da je stara više od 100 godina. Moj tata je bio inovator svega. Tu je trebalo on i mama da uživaju u penziji. Roditelji, suprug i ja smo dugo planirali kako ćemo je renovirati. Nažalost, tata je preminuo nakon mesec dana… – započinje priču za Telegraf.rs Ivanova ćerka koja nosi isto ime kao i majka.
Uprkos svim nedaćama, Monika Dereh Marenjak i njen suprug Igor ipak su odlučili da dovrše kuću. Nakon četiri meseca bila je spremna za useljenje, a od stare kuće ostali su samo njeni kameni zidovi.
Iako je bilo teško, Monika Dereh Marenjak i njen suprug Igor odlučili su da kuću završe. Posle četiri meseca, njena majka u istu je mogla da se useli. Stim što su od stare kuće ostali samo isti kameni zidovi, a sve što je unutra i oko nje urađeno samo svedoči da ljubav, želja i mašta mogu sve.
– Unutrašnji deo kuće ima 33 kvadrata. Stari kamen smo ostavili, krov smo ceo zamenili, grede isto. Bio je zaista izazov srediti enterijer, da bude funkcionalno, jer je maleno. Unutrašnjost se sastoji od jedne prostorije i kupatila. Kupatilo je moderno uređeno, tako smo i hteli da bude malo kontrast od svega ostalog – priča Monika.
A u svemu ostalom je draž, jer su pazili da ne uruše vekovni duh ove lepotice.
– Baš smo pazili da sve ostane u retro štihu, od šporeta, slavine… U zidovima su bili prozorčići koje smo ostavili baš takve kakvi su i bili. Kroz celu kuću je postavljeno podno grejanje, čak i u tušu na podu – kaže sagovornica.
Kako ne bi uništili kamene zidove, dovijali su se na različite načine.
– Kablove od struje smo vukli tako da se ne vide, oko kamena ispod fuge – objašnjava Monika.
Iako malena, ova kuća ima sve, a svaki detalj je sa pažnjom biran.
– Unutrašnjost je zamišljena kao jedna mala prostorija sa kupatilom, u kojoj je kuhinja koja se sastoji samo od ostrva, tu su krevet i mala fotelja kao dnevni boravak. Zidovi su promera skoro 60 cenitmetara, ali smo adaptirali kamen, i crep uskladili sa njim što je podiglo celu priču… Svo četvoro smo dugo dugo planirali kako ćemo kuću srediti i mislimo da smo je baš tako savršeno i napravili. Hteli smo da kuća cela ostane takva kakva je spolja i iznutra što se tiče kamena. Sav nameštaj je nov, a ostrvo smo pravili po meri – dodaje sagovornica.
Ono što upotpunjuje ovu idilu jeste i prelepo dvorište, koje je takođe sa ukusom sređeno.
– Kad smo kupili kuću u njoj su se nalazila i stara konjska kola koja smo pretvorili u mali vrt sa cvećem i kamenom – kaže Monika.
U dvorištu sad svi uživaju, a deca najviše, koja se stalno tu igraju kada dođu u posetu baki. I dok stvaraju nove uspomene, Moniki u sećanju ostaje jedna anegdota iz perioda kada su renovirali ovo zdanje.
– Kad smo skinuli stari krov, pravili smo čobanac, a kiša je taman počela da pada. Međutim, niko nije odustao od čobanca. Jeli smo ga iako je bio pljusak, pod kišobranima – kaže Monika.
U kuću je uloženo mnogo, ali najviše ljubavi i truda. Ipak, sa radovima još nije gotovo.
– Još imamo puno toga da uradimo, ali u svakom delu i kutku našeg malog raja uloženo je puno ljubavi i napornog rada – zaključuje.
Autor: Ivana Nikolić/Telegraf
Foto: Monika Dereh Marenjak
Dodaj komentar