Ekonomisti predviđaju da bi posledica mera Vašingtona mogao da bude godišnji pad bruto domaćeg proizvoda Srbije i do jedan odsto.
Srbija među deset u svetu, ali tome se niko neće radovati.
Američki predsednik Donald Tramp uveo je nove carine na robu iz više od 180 zemalja sveta, a stopa 38 odsto na srpske proizvode veća je od onih koje su razrezane drugim balkanskim zemljama.
Američke carinske stope Srbiji su „među najvišim u Evropi”, a to pokazuje da su u Vašingtonu „procenili da Srbija nameće značajne trgovinske barijere za američke proizvode”, kaže ekonomstkinja Gordana Bulatović za BBC na srpskom.
To bi moglo da ima „višestruke negativne posledice”, dodaje.
Srpska privreda bi mogla da ostane bez „135 do 175 miliona evra” na godišnjem nivou, procenjuje.
„To je približno 0,3 do 0,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, i moglo bi ugroziti 5.000 do 7.000 radnih mesta u pogođenim sektorima.
„Važno je naglasiti da ovo predstavlja samo prvu rundu efekata, dugoročni uticaj mogao bi biti znatno veći”, dodaje Bulatović.
Ukupna trgovinska razmena između Srbije i Amerike u 2024. iznosila je više od 1,4 milijarde dolara.
Srbija je izvezla više robe, nego što je uvezla i to za skoro 70 miliona dolara, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Carine zemalja u regionu su niže: za Bosnu i Hercegovinu 36 odsto, Severnu Makedoniju 33 odsto, za Evropsku uniju 20 odsto, dok će 10 osto biti primenjeno na Crnu Goru, Albaniju i Kosovo, navodi se u izvršnoj naredbi Donalda Trampa.
Kakve posledice čekaju Srbiju?
Carine od 38 odsto bi mogle da smanje potražnju za srpskim proizvodima u Americi za trećinu, smatra ekonomistkinja Bulatović.
„Kada kupac u Americi mora da plati 38 evra više na proizvod vredan 100 evra, prirodno je da će potražnja opasti, a mnogi će se okrenuti konkurentima iz zemalja s nižim carinama”, navodi primer.
Nejednakost carinskih stopa u zemljama regiona bi mogla da dovede do jaza u privlačnosti proizvoda na američkom tržištu.
Identični proizvod iz Crne Gore, na primer, tako će biti 28 odsto jeftiniji na američkom tržištu od srpskog, kaže Bulatović.
„Čak i ako je srpski proizvođač za pet odsto efikasniji, njegova konačna cena u SAD nakon carine biće 131, što je i dalje značajno skuplje od crnogorskog proizvoda koji košta 110 evra”, dodaje.
Osim što će direktni izvoz u Ameriku biti otežan, srpska privreda će i posredno biti na udaru.
Oko 60 odsto izvoza iz Srbije čini plasman robe u zemlje Evropske unije, koje će ubuduće biti pogođene carinama Amerike u visini od 20 odsto.
„Srpski poluproizvodi koji se ugrađuju u evropske finalne proizvode namenjene američkom tržištu izgubiće konkurentnost”, kaže Bulatović.
Na taj način bi nekoliko industrijskih sektora moglo da bude na udaru.
„Metalska industrija mogla bi izgubiti oko 27 miliona evra godišnje, automobilska industrija je u posebno ranjivom položaju i mogla bi izgubiti oko 45 miliona evra, sektor električne opreme i mašina oko19 miliona evra, poljoprivreda oko 20 miliona evra, a industrija gume i plastike oko 13 miliona evra”, procenjuje ekonomiskinja i viša savetnica u Komisiji za zaštitu konkurencije.
Ukoliko dođe do smanjenja izvoza, to će pogoditi industrijsku proizvodnju – posebno metalsku.
„Na godišnjem nivou možemo očekivati pad BDP-a od 0,5-0,6, pa čak do jedan odsto”, rekao je Veljko Mijušković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za Radio-televiziju Srbije.
Srpski sektor informacionih tehnologija (IT) je takođe veliki izvoznih usluga u Ameriku, ali on ne bi trebalo da bude obuhvaćen sankcijama, piše magazin Forbs Srbija.
Ukupan izvoz usluga iz Srbije u SAD prošle godine je iznosio 1,8 milijardi evra, „pre svega u oblasti IT”, kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije za agenciju Beta.
Posledica carina moglo bi da bude i slabljenje dinara, jer je njegova vrednost „precenjena u odnosu na evro, a silom prilika sada će taj odnos postajati sve realniji”, smatra ekonomista Božo Drašković.
„Ako ekonomija raste, i izvoz raste i pozicija valute, a ako nema izvoza, nego se kurs održava zaduživanjem, cena ‘zabave’ će se jednog dana platiti, jer ništa ne traje beskonačno”, kazao je za televiziju N1.
Znatne razlike u visini stope carina za robu iz Srbije i drugih zemalja Balkana mogle bi da dovedu do preusmeravanja institucija, promena modela trgovine i stvaranja novih ekonomskih odnosa u kojima će se pre birati države sa nižim stopama, naglašava Gordana Bulatović.
„Srbija će morati da pronađe načine da neutrališe ovu konkurentsku manu”, kaže Bulatović.
To je moguće učiniti diplomatskim putem i tražiti da se odluke promene, traženjem novih tržišta za izvoz ili ulaganjem u one sektore koji imaju poseban carinski režim, dodaje.
Opširnije na BBC na srpskom
Trampova pobeda: Šta njegov povratak znači za svet?
Dodaj komentar