Šta se dešava u Švedskoj? Popunjeni svi kreveti, medicinari daju otkaz

Švedska se suočava sa velikim porastom broja obolelih od koronavirusa. Zbog nedostatka medicinskih kapaciteta pomoć su ponudile susedne države Finska i Norveška.

Stokholm još mora formalno da zatraži pomoć, kako bi se finski i norveški medicinari uključili u borbu protiv zaraze. Zdravstvene vlasti u švedskom glavnom gradu dosad su angažovali sve raspoložive lekare, ali i vojne snage kako bi se izborili s epidemijom, javlja „Fajnenšl Tajms“, prenosi „Jutarnji list“.

– Još nismo primili zvanični zahtev za pomoć, ali vidimo kakva je situacija u švedskim bolnicama spremni smo „da uskočimo“ – rekla je glavna sekretarka finskog ministarstva za socijalnu zaštitu i zdravstvo Kirsi Varhila.

Njena norveška koleginica Maria Jarman Bjerke novinarima je rekla da nordijske zemlje imaju sporazum o međusobnoj medicinskoj pomoći.

– Ako Švedska zatraži pomoć, ispunićemo taj zahtev – izjavila je.

Švedska je tokom prvog i drugog talasa koronavirusa imala značajno veći broj zaraženih nego susedne Norveška i Finska.

Neki to pripisuju ‘preliberalnom’ modelu borbe protiv pandemije, koji nije uključivao gotovo nikakve značajnije restriktivne epidemiološke mere u poređenju sa „zaključavanjima“ kakva su bila u ostatku Evrope.

Švedska je dosad zabeležila oko 1.400 umrlih od kovida 19 samo tokom decembra. U Norveškoj je u istom razdoblju preminulo 100, a u Finskoj 80 osoba.

Stokholmska regija je saopštila da se tamošnje bolnice suočavaju s vrlo velikim problemima, jer je 99 odsto kreveta na odeljenjima intenzivne nege puno, a zdravstveni sindikati upozoravaju da veliki broj zdravstvenih radnika otkazuje svoje radne ugovore zbog rasta zaraze, hospitalizacija i smrtnih slučajeva.

Tako je samo na području metropole otkaz od početka pandemije dalo oko 3.600 radnika u zdravstvu. Fluktuacije u osoblju uobičajene su, ali švedski mediji upozoravaju kako je to 900 otkaza više nego u istom razdoblju prošle godine.

Ipak, čini se kako Švedska još uvek ne namerava da traži pomoć od suseda. Kako je rekla direktorka za pripravnost švedskog Nacionalnog odbora za zdravlje i blagostanje Johana Sandval, situacija u zdravstvu je teška i zahtevna, ali zemlja još uvek sa time može da se izbori sama.

– Veliki je pritisak na jedinice intenzivne nege, ali ovo nije akutna kriza, možemo da proširimo svoje kapacitete – rekla je za Fajnenšl tajms članica švedskog Nacionalnog odbora za zdravlje i blagostanje Irena Nilson Karlson.

Ključni čovek stokholmske regije za zdravstvo Bjorn Erikson rekao je ove nedelje da regija ima još samo jedan raspoloživ krevet u jedinicama za intenzivnu negu.

– To ne može biti cena našeg ponašanja, odlazaka na piće nakon posla, božićnog šopinga ili međusobnih druženja, jer posledice takvog ponašanja su strašne. Potrebna nam je pomoć – istakao je.

Švedska je u međuvremenu pooštrila svoje preporuke na nacionalnom i lokalnom nivou, ali još uvek nije donela jasne propise, što je strategija koja nailazi na odobravanje većine stanovništva.

Ipak, vlada levog centra radi na pandemijskom zakonu koji bi bio okvir za moguće zatvaranje prodavnica i javnog prevoza, no veruje se da on neće stupiti na snagu pre proleća, zaključuje Fajnenšal Tajms, a prenosi „Jutarnji“.