Nikada mi neće biti jasni ljudi koji do te mere pogaze svoju reč, koji svoj obraz i čast razmažu po medijskoj kaljuzi i na sve to nastave kao da se ništa pod milim bogom dogodilo nije.
Neke od nas iznenadio je prelazak Aleksandra Šapića u Srpsku naprednu stranku, onaj srdačan pozdrav sa predsednikom Vučićem i zaboravljanje svih prethodnih teških reči koje je nekadašnji vaterpolo šampion morao da sluša godinama unazad.
I malo dete zna da politika je kurva, ali za razliku od ostalih dama lakog morala, politika je nažalost neophodna kako bi društvo moglo normalno i konstruktivno da funkcioniše. Da, svuda osim u Srbiji.
I dok kurve često i biraju mušterije, čak i održe reč časno radeći svoj posao, u politici je to redak slučaj. Svako ko dovoljno plati dobija traženu uslugu, a dokazano je da poštenje i čast, kao i držanje izgovorene reči nisu odlika ljudi sa mašnama i tašnama.
Aleksandar Šapić bio je idol čitave jedne generacije. Golgeter, najbolji na svetu, zlatni dečko sa Novog Beograda.
Imao je ogroman broj ljudi koji su ga srcem podržavali kada je napustio Demokratsku stranku i krenuo da gradi svoj politički put. Činilo se da svoje JA jedan veliki sportista, šampion sveta, ne može da prodaje za nekakve jeftine igrarije sa ljudima koji profesionalno varaju narod .
Ako pare ljude kvare, šta onda od njih pravi moć, pa makar ona bila i prividna?
Tužno je kada čovek proguta svoje reči. Tužno je, pa makar kao i Martinović priznao da je „magarac“.
Aleksandar Šapić danas je kandidat za gradonačelnika Beograda, a ovu poziciju sanja od dana kada je ušao u politiku. Moguće je sasvim da je to prvi cilj njegove političke karijere, a ako ga i ostvari nije isključeno da apetiti i dodatno porastu.
Kakav bih ja bio čovek ako bih sarađivao sa ljudima koji su me najbrutalnije vređali? Pa da, stvarno, kakav je to čovek?!
Dodaj komentar