Šta je hipertenzija i zašto 1,1 miliona Srba pije tablete za pritisak?

Da li ste znali da je bolest povišenog krvnog pritiska najrasprostranjenija nezarazna bolest čovečanstva?! Kako navodi Svetska liga za hipertenziju, ova masovna bolest predstavlja glavni zdravstveni problem savremenog doba kako u nerazvijenim, tako i u razvijenim zemljama sveta. Broj obolelih od hipertenzije u nekim delovima sveta premašuje i 50% populacije!

Kada je o Srbiji reč, poslednji podaci govore da broj obolelih od ove podmukle bolesti premašuje 40%, a da čak 1,1 milion naših građana pije lekove za pritisak.

Ovako veliki broj obolelih od hipertenzije prouzrokovan je, najpre dugogodišnjim stresom kojem smo izloženi, ali i lošim navikama u ishrani koje podrazumevaju našu specifičnu masnu i slanu hranu. Dodatni, značajni faktori rizika su: pušenje, prekomerna upotreba alkohola i fizička neaktivnost, što je nažalost odlika ogromnog broja ljudi.

Na temu hipertenzije razgovaramo sa docent dr Dragoslavom Šaponjom, internistom kardiologom Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, osnivačem i rukovodiocem internističke ordinacije Intervita u Novom Sadu.

Kako da prepoznamo specifične simptome hipertenzije?

Povišen krvni pritisak ne uzrokuje simptome i zbog toga se često naziva tihi ubica, koji je uzročnik moždanog udara u 75% slučajeva. Danas, situacija u Srbiji je takva da svaka druga osoba ima povišen krvni pritisak, a tek manje od 35% obolelih ima postavljenu dijagnozu i uzima propisanu terapiju.

Simptomi povišenog krvnog pritiska često prođu neopaženo. Oboleli najčešće imaju glavobolju, posebno jutarnju u potiljačnom delu. Ostali simptomi su: svetlaci pred očima, vrtoglavice, zujanje u ušima, poremećaji vida. Neretko se ovi simptomi povezuju sa anksioznim poremećajima, a da je njihov pravi uzrok zapravo hipertenzija.

Osoba godinama može imati visok pritisak bez ikakvih simptoma. Kada se konačno pojave, obično su

to glavobolje, krvarenje iz nosa, problemi sa vidom, umor, otežano disanje, bol u grudima, nepravilan rad srca, pulsiranje u ušima i krv u urinu. Baš iz razloga što oboleli često ne primećuju simptome – hipertenziju prati imidž tihog ubice.

Komplikacije hipertenzije na duže vreme su opasne po život!

Dugotrajno povišene vrednosti krvnog pritiska su ozbiljan faktor rizika za bolest srčanih arterija (infarkt, angina pektoris), šlog, srčanu slabost, poremećaje ritma srca – atrijalnu fibrilaciju bolesti perifernih arterija, oslabljen vid, hronične bolesti bubrega i demenciju.

Uz pravovremenu dijagnostiku i individualan pristup pacijentu, hipertenziju je moguće staviti pod kontrolu i što je najvažnije sprečiti komplikacije poput moždanog udara (šloga) ili infarkta.

Kako se dijagnostikuje bolest visokog krvnog pritiska?

Hipertenzija je bolest koja se lako dijagnostikuje, merenjem krvnog pritiska manometarskim ili elektronskim aparatom. Svakom pacijentu sa sa hipertenzijim mora da se uradi klasičan pregled interniste ili još bolje kardiologa.

Pritisak je promenljiva veličina i nema u svako doba dana jednake vrednosti. To su normalne fiziološke oscilacije u vrednostima i kod osoba sa normalnim pritiskom. Usled toga, savetuje se merenje pritiska u isto vreme i na istoj ruci u opuštenoj atmosferi. Za kompletnu dijagnozu potreban je 24-časovni ambulatorni monitoring arterijskog pritiska.

Koliko često treba da merimo krvni pritisak i koje je pravo vreme da se obratimo lekaru?

Ukoliko numeričke vrednosti pritiska duže od mesec dana budu iznad fizioloških, odnosno iznad predviđenih, ciljnih vrednosti, što iznosi 120/80 mmHg – tada treba da se javimo lekaru.

Pritisak treba da izmerimo barem jednom dnevno, što posebno važi za žene koje su ušle u menopauzu. Bitno je proveriti vrednost krvnog pritiska i ukoliko ona oscilira, ili se značajno poveća u stresu ili nekim posebnim situacijama – treba nastaviti kontinuirano praćenje.

120/80 mmHg – kako do idealnog pritiska?

Evropska kardiološka asocijacija i američka kardiološka asocijacija su poslednjih par godina stavili striktne vrednosti, ne samo za dijabetičare, nego za sve koji izmere krvni pritisak, a to je 120 sistolni, 80 dijastolni. Posle toga do 140/90, koji se tretira kao visok, ali normalan, za kojim slede vrednosti za I i II stepen arterijske hipertenzije.

Bitno je da se u terapiji postignu ciljne vrednosti krvnog pritiska uz regulaciju metaboličkih faktora, odnosno regulaciju povišenih vrednosti: lipida (masti), holesterola, pogotovo lošeg LDL, šećera, da se postigne telesna masa određenog opsega i da pacijent pored medikamentne terapije (ukoliko ona treba da se uključi) promeni svoj životni stil.

Kakva nam je klinička praksa?

Veliki broj ljudi redovno pije lekove za glavobolju ili bolove u vratnoj kičmi, a niko se ne seti da izmeri krvni pritisak I tako samo guraju realni problem pod tepih. Veoma je zanimljiva i obrnuta situacija – s obzirom da je krvni pritisak krajnje jednostavno izmeriti, vrlo često ljudi koji imaju različite poput glavobolje, nesvestice, vrtoglavice i sl. te svoje simptome pripisuju isključivo kako visokom, tako i niskom pritisku, što je opet potpuno pogrešno.

Izmeriti pritisak je veoma jednostavna stvar, to je najmerljivija i najjednostavnija procedura koju zapravo svako može obaviti kod kuće. Ove krajnje suprotne, a suštinski slične I vrlo štetne pojave kliničke prakse i jesu nastale iz, svima nam dostupne prakse merenja pritiska.

Promenom loših navika do životnog balansa

Povišene vrednosti krvnog pritiska mogu se regulistati promenom životnog stila i primenom često minimalne medikamentne terapije.

Promena životnog stila i primena terapije dovodi do normalizacije vrednosti krvnog pritiska što znači smanjenje rizika za nastanak zdravstvenih komplikacija. Uključivanje fizičkih aktivnosti u svakodnevnicu, najpre onih na otvorenom, poput pešačenja, šetnje ili plivanja doprinosi značajnom poboljšanju.

Iz svog višegodišnjeg iskustva, kao veoma uspešnu metodu regulisanja krvnog pritiska, docent dr Dragoslava Šaponja, rukovodilac internističke ordinacije Intervita, izdvaja primenu programa hrono ishrane, kojim se, na osnovu testa intolerancije, tačno određuje individualan program ishrane, a pacijenta prati kako nutricionista, tako i lekar.

-Važno je naglasiti da je svaki pacijent individua za sebe, pa tako svako ima personalizovani jelovnik, ali i personalizovanu medikamentnu terapiju. Kada dođe do redukcije masnih naslaga (mršavljenja), regulacije nivoa šećera i smanjenja nivoa loših masnoća – vrednosti krvnog pritiska se značajno smanjuju, tako da se medikamentna terapija često ili redukuje ili čak više nema potrebe za njom.

Dakle, promena životnog stila i primena medikacije dovodi do normalizacije vrednosti krvnog pritiska što znači smanjenje rizika za nastanak zdravstvenih komplikacija – za Luftiku kaže docent dr Dragoslava Šaponja, internista kardiolog.

Čarobna tableta ne postoji!

Ako nefarmakološke mere nisu dovoljne, onda se moraju uključiti i lekovi (farmakološka terapija). Lekove mora da propiše lekar i mora da se naglasi da ne postoji univerzalni lek, svaki pacijent ima svoj lek ili kombinaciju lekova. Sada je sve češće u upotrebi fiksna kombinacija (2 ili 3 leka u odgovarajućoj dozi, u jednoj tableti) i na taj način se postiže mnogo bolja efikasnost terapije, nego ranije.

Uprkos razvoju više različitih grupa antihipertenzivnih lekova, poslednjih 40 godina, poboljšanju u njihovoj efikasnosti, podnošljivosti i upotrebi kombinovane terapije, ciljne vrednosti krvnog pritiska nisu postignute kod značajnog broja pacijenata sa hipertenzijom. Kontrola krvnog pritiska se kreće u vrednostima 30-50% pacijenata u SAD i Evropi. Ovako loša kontrola ostaje glavni zdravstveni problem populacije, jer direktno utiče na prognozu, ciljno oštećenje organa, kardio i cerebrovaskularni morbiditet i mortalitet.

Žene u menopauzi i hipertenzija

-Posebno su ugrožene žene koje su do nastanka menopauze, tj. do smanjenja nivoa polnih hormona I izostanka menstruacije – bile normalno do hipotenzivne. Od ulaska u menopauzu žene mogu odjednom preći u hipertoničarke, a da pri svemu tome nemaju nikakvih pokazatelja koji bi ukazivali na hipertenziju. Upravo zato je poenta u detekciji takvih žena kako bi im se pravovremeno i na određen način ukazala adekvatna terapija.

Savet svim ženama koje ulaze u menopauzu i imaju ili čak i nemaju nikakve simptome da više obrate pažnju i redovnije mere pritisak!

Kako do prave dijagnoze?

Svi smo svesni činjenice da je prava, tačna dijagnoza prvi i najvažniji korak ka svakom izlečenju. Kada govorimo o nuspojavama pacijenata kojima je dijagnostikovana hipertenzija, od izuzetne je važnosti obaviti jedan kratki, a ujedno i najsveobuhvatniji pregled svih parametara neophodnih za kreiranje individualnog plana uspešne terapije.

Superiorni ICG test – za svega 10 minuta do najpreciznije dijagnostike!

ICG – Pregled neinvazivnom biolektričnom torakalnom impedansom se koristi da bi se specijalnim aparatom izmerili hemodinamski parametri koji su poremećeni kod pacijenata sa hipertenzijom.

Specijalistička internistička ordinacija Intervita, jedina je ordinacija u Novom Sadu u kojoj, brzo i pouzdano možete obaviti ovaj test i tako učiniti mnogo toga za svoje zdravlje. Ovim pregledom se omogućava merenje i brzi monitoring hemodinamskih parametara kardiovaskularnog sistema, koji na jednostavan i brz način preko adekvatnih elektroda, signal pretvaraju u sledeće parametre:

Srčana frekvenca izražena kao broj srčanih otkucaja/min kao dominacija adrenergičnog nervnog sistema
Udarni volumen Stroke Volume (SV) izražen u ml, količina krvi koju srce ispumpa u jednom ciklusu
Udarni volumen indeks (The Stroke Index – SI) izražen u ml/m², odnos udarnog volumena i BSA (površine tela)
Srčani autput (The Cardiac Output – CO) izražen L/min L/min, volumen krvi koju srce ispumpa u minuti . Odnos CO/BSA izražen L/min/m²
Sistemska vaskularna rezistencija (The Systemic Vascular Resistance SVR) dyne.s.cm^-5, je direktno povezana sa srednjim arterijsjkim pritiskom Mean Arterial Pressure (MAP), centralnim venskim pritiskom SVR=((MAP-CVP)/CO) × 80.
Hiper/hipovolemija (povišena kod zadržavanja NA, bolesti nadbubrežne žlezde)

-Vrlo često se u praksi pokazuje da pacijenti uzimaju nedovoljne terapijske doze lekova, da imaju nuspojave u vidu otoka potkolenica (grupa antagonista kalcijuma), kašalj ACE inhibitori, niske vrednosti pulsa (beta blokatori). Zato se moraju precizno izmeriti svi parametri i na osnovu njih kreirati individualnu terapiju koja smanjuje nuspojave. Torakalna impedansna kardiografija je neinvazivna tehnologija koja brzo i jednostavno meri pacijentu hemodinamski profil. ICG test traje oko 10 minuta uključujući postavljanje elektroda, upisivanje aktuelnih vrednosti krvnog pritiska, kada dobijamo individualni hemodinamski izveštaj – za Luftiku kaže docent dr Dragoslava Šaponja, internista kardiolog, rukovodilac Intervite.

Ključ izlečenja je u individualnoj terapiji

Epidemiološke studije su pokazale da individualnim pristupom možemo da postignemo značajno bolje rezultate u terapiji hipertenzije koja je slabo ili nije uopšte reagovala na terapiju čak velikim dozama određenih antihipertenziva. Drugim rečima, tačno se definiše da li je problem u retenciji (zadržavanju) tečnosti i natrijuma, ili porastu sistemske vaskularne rezistencije (hroničan grč krvnih sudova) ili pak u porastu adrenergičke aktivnosti kao rezultat hroničnih i stresnih situacija.

Kako se pripremiti za ICG test?

Dan pre sprovođenja testa potrebno je smanjiti dozu beta-blokatora, a jutro pre dolaska ih ne uzimati zbog uticaja na srčanu frekvenciju i ishod testa. Obavezno ujutru pre dolaska uzeti ostalu terapiju za regulaciju pritiska.