Albanija je postala jedna od najpopularnijih letnjih destinacija među srpskim turistima prvenstveno zbog niskih cena. Ipak, izgleda da ove godine nisu baš tako niske.
Sudeći po pričama i objavama Srba unutar grupe na Fejsbuku „Letovanje u Albaniji“, ni tamo više nije baš tako jeftino, posebno kad se uzme u obzir kvalitet usluge.
„Mala recenzija nakon tri dana u Himare. Veoma visoko su poleteli ali još brže će pasti. Idemo redom. Gradska plaža neuređena, nigde wc-a, nigde kabine za presvlaćenje i jedina free zona u celom delu. Plaža Spilje katatrofa, nigde tuša, kabine, wc-a. Barovi non-stop, voda prljava, ležajke 10-13 evra.
Plaža potaman malo uređenija ali skuplja. Limani beach dosta uređena i vredna izdvojenog novca, ležaljke 15 evra, pivo 4.30 evra 0,33l, hrana nije kao u elitnom restoranu, ali kvalitetna. Veliki nedostatak su suncobrani koji uopšte ne štite, kao da ih nema.
Uglavnom cene su dosta visoke i u prodavnicama a pogotovo u restoranima. Tako da ko želi u Himare nek se dobro pripremi finansijski da ne bi doživeo blagi šok. To je naš prvi utisak“, napisao je jedan član grupe, a uskoro je stigao izveštaj i sa plaže Borš.
„Ležaljke 10 evra, ali smo mi imali uključeno sa apartmanom. Piće u restoranu: 2-2,5 evra sok, 2,5-3,5 evra pivo, jelo 8-10 evra pica ili neko mesno jelo. U trgovinama skupa roba i stalno menjaju – dižu cene.
Lubenica 0 8 evra kilo, trešnje 4 evra, hleb 1,30 evra, mleko 2 evra 1,4 litre, sladoledi jeftini 1 evro, oni bolji su 2-2,5-3 eura (Magnum itd..) palačinke 2 evra Nutela, 2,5 evra Nutela plus keks.“
U Sarandi, kako javljaju, ima besplatnih suncobrana na plaži, dok u Ksamilu naplaćuju 10-25 evra set ležaljki.
„Ne daju ništa za džabe. Ležaljke su od 1000-2500 leka. Na gradskoj plaži su 2500 leka, dve ležaljke, u vodi sve neka trava pluta, jedina atrakcija je ona ljuljaška u vodi na toj plaži. Sad smo bili i nikad više. Sporedne ulice sve kamenje i prašina, jedino glavne ulice su asvaltirane“, piše jedna članica grupe, a još mnogo njih koji su krenuli ubeđeni da je tamo „sve džabe“ iznenadili su se.
„Ležaljke su skupe i ne dobija se ništa u cenu. Sam Ksamil je skup kao đavo i sve su skoro privatne plaže. Gde god da odeš nema peškira na plaži već moraš iznajmiti ležaljku. Restorani su ne baš skupi ali braso za te pare koje sam ostavio u Ksamilu mogao sam otići sa porodicom na Bali.“
„2000-2500 leka dve ležaljke. Ništa se ne dobija uz ležaljke. Po meni za te pare su mogli malo da srede ležaljke i da budu malo ljubazniji. Primetio sam da Sarandu i Ksamil najviše hvale oni koji nisu bili ovde. Svi pričaju o nekim cenama povoljnim, lepim plažama, a u Sarandi nemaš prilaz plaži kao čovek, skuplje od Grčke je.“
No, ne žale se turisti samo na cene i plaže. Izgleda da ni neke druge stvari ne ispunjavaju očekivanja.
„Neki prvi utisci o Himari posle 5 dana boravka. Došli smo ovde jer je dosta preporuka bilo o ovom mestu kao idealnom za decu i porodicu, a to nam je bilo potrebno. Malo, mirno mesto u kome je sve blizu. I to je tako što se blizine i veličine tiče, ali mir je upitan.
Trenutno je prošla ponoć dok ovo kucam, a iz skoro svakog automobila grmi preglasna muzika, vatromet, motori i sva ostala čuda…I to tako traje do duboko u noć. Verovatno se manje čuje u delovima koji su udaljeni od puta, ali onda plaže nisu baš blizu.
Drugi problem koji ovde zapažam, a bitan je za porodice koje dolaze sa decom su uzani trotoari, tako da ukoliko dete i vi šetate, a u susret vam ide neko, neko će morati da hoda po kolovozu.
Treći problem je saobraćaj i to što na pešačke prelaze retko ko obraća pažnju (policije ima svakog dana, ali ne vidim da reaguju).
Četvrti problem – smeće svuda, i veliki broj gradilišta koja nisu propisno obeležena i obezbeđena, pa po trotoarima znaju da se nađu žice i drugi materijali“, navodi jedna članica grupe, ali ističe i ono što joj se dopalo.
„Šetalište malo, slatko, ima dosta kafića, restorana. Ljudi su ljubazni, bar mi nailazimo na takve. More je prelepe boje, voda je danas bila idealna bez obzira što je bilo talasa. Na plažama nema gužve jer ih ima dosta u okolini. Sutra idemo u obilazak okoline, pa se nadam i nekoj malo drugačijoj slici.“
Pa, sigurno će je naći ako želi. Svakako, mnogi i ove godine nose sjajna iskustva iz Albanije.
Grčku zovem drugom otadžbinom, u Albaniju se rado vraćam, a Crnu Goru više ne želim da vidim!
Izvor: Nova.rs.
Dodaj komentar