Zaokret srpskih medija o Rio Tintu, od posla veka do ekološke bombe i Rio Čumeta

SKRIVENO BLAGO Srbija bi od ovog blaga mogla da zaradi milione evra; Jadarit je šansa zapadne Srbije; POTRAGA ZA ZLATOM „Rio Tinto“ ulaže 40 miliona dolara u istraživanja kod Majdanpeka; „BLIC“ SAZNAJE „Rio Tinto“ otvara najbogatiji rudnik litijuma kod Loznice; SRPSKO RUDARSTVO U EKSPANZIJI Potvrda stigla i od Šveđana; Evropski centar za proizvodnju ELEKTRIČNIH AUTOMOBILA I BATERIJA Brnabić poručila da Srbija neće izvoziti litijum kao sirovinu…

Ovo što ste upravo pročitali je samo nekoliko najinteresantnijih naslova sa sajta Blica, u poslednjih nekoliko godina, a koji se tiču namera kompanije Rio Tinto da u Srbiji eksploatiše litijum.

Razgovori sa ekonomistima koji poručuju da Srbija nema sredstva da sama sprovodi istraživanja, da je to ’skup sport’ za jednu siromašnu balkansku zemlju, zatim priča o srpskim seljacima iz Brezjaka i Nedeljica koji se još 2015. godine nadaju Rio Tintu i otvaranju rudnika nakon početnih istraživanja nalazišta litijuma, te da će im cena zemlje porasti i do 15.000 evra za ar…

Sa jedne strane ekonomisti, stručnjaci i savetnici za strana ulaganja apeluju da se država razvlasti po svim pitanjima jer smo lenji, siromašni i loši rukovodioci, jer nemamo para za ozbiljna istraživanja ovog tipa, a sa druge strane novac se u Srbiji ulaže u projekte poput nacionalnog stadiona, u Beograd na vodi i ostale spomenike režima koji iz budžeta crpe ogromna novčana sredstva, a nemaju nikakav razvojni potencijal.

Setimo se samo novogodišnje jelke u Beogradu sa cenom od 80.000 evra i onda je jasno kako se novac građana olako izvlači, troši i nestaje.

Kako onda možemo očekivati da imamo materijalna sredstva za neka ozbiljna istraživanja, za upravljanje sopstvenim prirodnim resursima?

Umesto toga, mi rasprodajemo prirodna bogatstva Srbije raznoraznim rudarskim gigantima kojima je, razume se, profit na prvom mestu, a o ekologiji na lokalu govore samo kada treba umiriti pobunjenu raju.

Zbog deset odsto svetskih rezervi litijuma u Srbiji, Blic prenosi pohvale evropskih zvaničnika o sjajnom domaćem zakonodavstvu, o stabilnosti Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kao i o brzini izdatih dozvola koje strane rudarske kompanije dobijaju u našoj zemlji.

Jasno je da Evropa najozbiljnije računa na naš litijum, da su karte i dobiti već odavno podeljene, a da se nije previše računalo da će jedan u glavu ubijeni narod, u dubokoj apatiji, ustati i reći – MARŠ IZ SRBIJE.

Mediji koji su prethodno govorili isključivo o ekonomskom procvatu Srbije zahvaljujući projektu „Jadar“, iako se prethodno i uveliko stručna i akademska javnost pobunila zbog potencijalno nesagledivih posledica po ekologiju i životnu sredinu, u nekom trenutku počeli su da pišu i govore i o onim stvarima koje manje prijaju ušima lakovernog naroda.

Sredinom maja ove godine, jasno se vidi promena u narativu kojim se piše o namerama Rio Tinta.

Od posla veka, privilegovanog položaja Srbije i Rio Tinta kao najbolje svetske rudarske kompanije koja posluje na pet kontinenata i zapošljava preko 200.000 ljudi, najednom posao veka je ekološka bomba koja preti čitavoj Srbiji, a Rio Tinto postaje ozoglašena kompanija koja na tlu Evrope nigde osim Srbije ne može ni da priviri, a kamoli započne sa istraživanjima ili eksploatacijom njima profitabilne rude.

Takođe, pozivanjem na neke američke studije, od onih prethodnih 10 odsto svetskih zaliha litijuma one su spale na 1,5 odsto.

Nekada presrećni meštani koji čekaju da im ar zemlje poraste do neslućenih visina sada su uplašeni i uzroženi ljudi kojima je Rio Tinto dao manje novca za njihova imanja i kuće nego što su prvobitno očekivali.

Pre najavljenog zlatnog jadaritskog doba i električnih automobila koji će se proizvoditi u Srbiji, prvo je počela da se nazire pustoš, prazne i raščerupane, trakom ograđene kuće.

Sve ono što su mediji godinama zaobilazili, mišljenja univerzitetskih profesora o štetnosi ovakvog projekta, reči biologa, ekologa i aktivista sa terena, o pustoši koju rudnik donosi i neproverenim tehnologijama koje će se u rudniku koristiti, tek sredinom ove godine postale su teme o kojima se govori glasnije.

Od te razvojne šanse zapadne Srbije, novinarima su sada zanimljiviji podaci koji govore o tome da Nemačka ima dva puta više litijuma od Srbije, ali da su Portugal i Španija odlučili da krenu u proceduru raskida ugovora sa kompanijama koje su u tim zemljama planirale litijumska iskopavanja.

Nakon bunta lokalnog stanovništva, portugalski zvaničnici su najavili raskid ugovora zbog neprofesionalnosti kompanija i manjkavosti u studijama o proceni uticaja na životnu sredinu.

Govori se sve više o ugrožavanju biljnih i životinjskih vrsta zaštićenih zakonom, ali i kako se u pustinji Nevada odustalo od rudarenja zbog straha od posledica po žalfiju i tetrebe. Izletale su informacije koje kompromituju Rio Tinto i rudarstvo uopšte, a od litijumske i zlatne groznice u Loznici i Majdanpeku u Blicu već šest meseci nema ni traga ni glasa. Hvala bogu na tome, ali moramo primetiti da je čudan zaokret u pitanju.

Tada na scenu stupaju i ekološka udruženja i pokreti koji protestnim akcijama podižu drutvenu temperaturu, ali Blic ipak nije izdržao da ljude koji su čekali u kolima da blokade završe nazove „zarobljenim građanima“ koje demonstranti sputavaju u obavljanju svakodnevnih obaveza.

Iako pominjani Blic nije u nivou Informera ili novina Alo, nije svoju navodnu neutralnost dokazivao od početka prenošenjem istinitih informacija o posledicama „posla veka“, već je pratio agendu Vlade Srbije i interese stranih korporacija da se radi o nebeskom daru za žitelje doline Jadra, Loznice, ali i cele Srbije.

Zanimljivo je iz ove perspektive pročitati sve ove naslove u prethodnim godinama, sadržaje tekstova i kako se afirmativno pisanje i predstavljanje planova pretvara u otvoreno suprotstavljanje Rio Tintu.

Može se naći tekst da je i Ljubiša Buha Čume, državni svedok saradnik, umešan u poslove izgradnje puteva za Rio Tinto.

Naime, prema pisanju Blica, kompanije koje se smatraju neformalnim Čumetovim vlasništvom učestvuju kao podizvođači u radovima na deonicama od Valjeva do Loznice, kao i na deonicama Ruma – Šabac – Loznica.

Deonica od Loznice do Valjeva navodno spada i u deo infrastrukture projekta „Jadar“, pa Blic piše kako će „kontroverzni biznismen indirektno pomoći realizaciji kontroverznog rudnika litijuma koji je podelio srpsku naučnu i stručnu javnost“.

Iako se političari pozivaju na studiju o proceni uticaja i da je sve pre toga čist populizam, demagogija i protestne parole, što je rekao i Boris Tadić nedavno, jasno je da se raspoloženje prema Rio Tintu više  nikako ne može opisati kao domaćinsko, srdačno i susretljivo.

Lokalno življe tvrdi da se neće libiti da upotrebi sva raspoloživa sredstva za odbranu svojih vekovnih ognjišta i to dovoljno pokazuje da su sve pripreme, kroz medije i obećanja o srpskom ekonomskom bumu, na putu da padnu u vodu. Problem je što Rio Tinto najavljuje da ne odustaje od projekta, te da će ubediti javnost u Srbiji kako će zaštititi prirodu.

Nakon toliko obećanja i sada već potpuno narušenog poverenja, zaista se postavlja pitanje na koji način će Rio Tinto uspeti da odobrovolji srpski narod po pitanju otvaranja rudnika u dolini Jadra.

Zadatak svih medija, štampanih ili elektronskih, pre svega mora biti da se istina čuje, da se u konkretnom slučaju jadarita potencijalne opasnosti predstave stanovništvu, da se predstavi kakav nam to investitor dolazi u goste i kakve sve mračne podatke narod ne zna o mnogim drugim investitorima.