zeljana radoicic
Foto: Željana Radojičić Lukić
Magazin

Srpska učiteljica Željana ima papir da je među 50 najboljih nastavnika na svetu

Učiteljica Željana Radojičić Lukić radi u OŠ “Milan Rakić” u Banji Vrujci i prema izboru 6. Globalnog foruma obrazovanja i veština u Dubaiju, održanog prošle godine, izabrana je u prvih 50 finalista za najbolju nastavnicu na svetu.

Ona je drugog dana foruma izabrana i za ambasadorku najprestižnije “Varki” fondacije, koja se bori za bolje obrazovanje, piše portal Ekspres.

Realnost, a ne skromnost

“Nisam očekivala ni pobedu, ni ulazak u top 10, ne zato što sam skromna, nego zato što sam realna. Svesna sam da sam već na neki način pobedila, ako se ima u vidu činjenica da je lista od 50 nastavnika nastala vrednovanjem više od 30.000 nominacija iz celog sveta. Nas 50 odabranih dolazi iz 37 država sveta, a među njima se nalaze zemlje poput Sjedinjenih americkih država, Australije, Kine, Rusije, Velike Britanije i Francuske. Srbija je jedina zemlja sa Balkana koja se našla u tako dobrom društvu i može biti ponosna što se izdvojila u ovom delu sveta upravo na polju obrazovanja”, rekla je Željana Radojičić Lukić.

Kriterijumi na osnovu kojih se vrši selekcija učitelja i nastavnika usmereni su na kompletnu sliku o nastavniku, njegovim aktivnostima u učionici i izvan nje. Vrednuje se nastavnikova sposobnost uticaja na kolege, učenike i javnost, kao i njegova angažovanost u lokalnoj zajednici.

Stavlja se akcenat na promene koje je nastavnik napravio u obrazovanju svoje zemnje ili lokalne zajednice, sa ciljem da se pronađu posebni nastavnici koji rade svoj posao iz strasti i koji mogu da inspirišu i motivišu druge.

Ostvarenje davnog sna

Željana je od šeste godine želela da bude učiteljica. Smatra da deca zaslužuju da se njima neko bavi, da dobiju edukaciju na potrebnom nivou i da uživaju u učenju.

“Posao učiteljice mi je pomogao da realno sagledam lepotu detinjstva i da shvatim da sam ostvarila svoj san, jer sam postala ona osoba o kojoj sam kao dete maštala. Od bake sam naučila da je opravdano maštati i verovati u svoje snove. Posle njenog odlaska shvatila sam da je bila u pravu i da se snovi mogu ostvarivati do poslednjeg udaha”, rekla je učiteljica za portal Ekspres.

Prvi učitelj i lepe uspomene

Pamti i prvog učitelja, Omera Radončića punog razumevanja za kog je vežu lepe uspomene iz tog perioda.

“Bio je kraj septembra, vreme još uvek toplo, kada sam od ujaka dobila divnu crvenu haljnicu sa velikom belom mašnom. Bila sam toliko očarana njom da sam sa učiteljeve stolice uzela njegov mantil, stavila na svoju stolicu i sela. Vriska dece oko mene ukazivala je da sam nešto pogrešno uradila. Učitelj me ohrabrio osmehom i bez reči nastavio čas. Njegov postupak ukazuje koliko je nežnosti i razumevanja potrebno u najranijem školskom uzrastu”.

Podsticanje mašte kroz nastavu

Časove oplemenjuje kreativnošću i igrom koje su put do lakšeg učenja i sigurnog napredovanja dece.

“Podsticanje maštanja se može ostvariti kroz različite nastavne aktivnosti, kao što su igre pretvaranja u kojima deca zamišljaju da su neke druge osobe. Na času likovne kulture smo pravili mornarske kape i kostimirali se u mornare. Potom smo tako kostimirani crtali neobični brod koji čuva velike tajne i na kojem se snovi ostvaruju. Moja učenica Natalija je ispod svog broda napisala “Snovi nemaju granica”. To mi je bio dovoljan signal da je čas uspeo.”

Na 6. Globalnom forumu obrazovanja i veština postavljeno je pitanje “Da li preti nestanak nastavničke profesije?”, a Željana je odgovorila “Ako budućnost obrazovanja počiva na nastavnicima koji svoj posao rade iz strasti i koji imaju moć da svoje učenike inspirišu i motivišu, nema te mašine koja će takvog nastavnika zameniti u budućnosti”, iako postoji i loša strana medalje u odnosu društva prema nastavničkoj profesiji “Društvo nas je marginalizovalo. Od najuglednije profesije postali smo profesija kojoj se samo “love” propusti kojima se pune novinski stupci. Zato jeste bitno da se o nastavničkoj profesiji govori na jedan afirmitivan način”, objasnila je učiteljica.

Nasilje u školama

Vršnjačko nasilje je sve učestalije i gotovo da nema škole u kojoj neki od oblika nasilja nije zastupljen. Učiteljica Željana ukazuje na ovaj problem u osnovnim školama:

“Učenici su sve manje aktivni i ne poznaju zabavu izvan interneta. Preveliki broj sati provedenih na internetu dovodi do viška eneregije koja mora negde da se potroši. Ukoliko dete nema nikakve aktivnosti, ne trenira, onda dolazi do različitih oblika nasilja”, rekla je Željana, dodavši predlog rešenja.

“Potrebno je da roditelji i nastavnici budu partneri u rešavanju problema i da reaguju čim osete da postoji problem. Na nastavnicima je velika odgovornost, a dešava nam se da neke razredne starešine svoje đake viđaju samo jednom sedmično, jer rade u više škola. Problem bi mogao da se reši pomeranjem razrednog starešinstva učitelja i na uzrast starijih razreda, tako što bi učitelj imao ulogu glavnog razrednog starešine, a nastavnik predmetne nastave bio njegov asistent prve dve godine starijih razreda.”

Ne samo da dete omalovažava, napada ili udara drugo dete, dešava se da verbalno nasrće i na predmetne nastavnike.

Učiteljica objašnjava da je uzrok tome što su su današnjoj deci veći uzori od roditelja, javne ličnosti poput blogera, jutubera i ima osećaj da smo se od pojave interneta zaglavili u vremenu i da ne uspevamo da sagledamo njegov loš i dobar uticaj.

Omiljeni novosadski profesor zbog kojeg verujemo da nije sve izgubljeno

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku