Pare iz budžeta Sremske Mitrovice peru se kroz umetničku galeriju

Koliko je glas građana od pamtiveka bitan u svakom, posebno našem savremenom političkom životu, znaju i vrapci na grani. Koliko je skrajnut i doveden do apsurda, cvrkuću odavno pomenute ptičice.

Tako ne iznenađuje da se Grupa građana „Grad za sve nas“ u Sremskoj Mitrovici, registrovao u političku stranku i uspeo da uz SNS, SPS, PSG, na poslednjim lokalnim izborima uđe u Gradsku skupštinu. Pomoću kojih vratolomija, ili, ako hoćete „trikova i crne magije“ im je to pošlo za rukom, u nastrože rečeno, suženom manevarskom, odnosno medijskom prostoru, znaju samo oni i (moguće), nebo iznad nas.

Bilo kako bilo, opravdavaju poverenje koje su im dali građani, jer nisu prost korektiv, nego glasni kritičari lokalne vlasti.

Uroš Vozarević direktni potomak slavnog slikara Lazara Vozarevića po kom Galerija i nosi ime, jeste zadovoljan što je ova prestižna kulturna ustanova, konačno dobila novu fasadu. Međutim, novac svih stanovnika koji je utrošen u pomenutu namenu, a uistinu je samo šminka, je „više no bahato prelivanje novca u privatne i partijske džepove“.

Uvidom u finansijski izveštaj Galerije „Lazar Vozarević” za prošlu godinu pored „tričavih” 14,5 miliona dinara za fasadu i 2,3 miliona za police u depou, direktor galerije gospodin Milan Marinković je napisao finansijski plan, u kome je za odlazak i dolazak s posla za četiri zaposlena odvojio 160. 000 dinara za mesečnu kartu – navodi Vozarević i ističe da je ovaj podatak skandalozan, jer je polovina zaposlenih iz grada.

Pored stavke dolazak-odlazak s posla u mesečnom iznosu od 13.500 dinara po zaposlenom, direktor ubacuje i stavku „javni prevoz” (koji je inače za najveći sremski grad i okolinu samo autobuski) u iznosu od 550. 000 dinara. I mada zbog pandemije, prošle godine nije bilo svih planiranih izložbi, za njih je izdvojena suma od 120.000 dinara.

Jubilarne nagrade za 0 godina radnog staža preko 1.000 evra

Eh, sreće, po kulturnu javnost regionalnog centra Srema da je tu kraj…. Zaposleni su za jubilarne nagrade u istoj godini dobili po 150.000 dinara, mada nemaju nijednog koji ima više od 20 godina radnog staža…Prema izveštaju ove kulturne institucije, kroz prizmu pomenute GG, uočavaju se „dramatične disproporcije nenamenskog trošenja novca“.

S druge strane, umetnici proživljavaju više no teške dane. Jelena Sekulić Voljanek, akademska slikarka smatra da je umetnost uopšte, ali i umetnički rad potpuno skrajnut, a umetnici neshvaćeni i nepotrebni ovom društvu:

– Partijsko i rodbinsko zapošljavanje dovelo je do toga da umetnici koji uspeju da prođu konkurse, ukoliko žele da prikažu svoja dela, sami moraju da organizuju sve…. i štampaju kataloge, i dovezu eksponate i pozivaju stručnu (preostalu javnost), jer i njih je sve manje….

Strah ih je da će uskoro morati da plaćaju i izložbeni prostor – kaže Jelena Sekulić Voljanek, ističući da je Đorđe Panić, istoričar umetnosti, najvećim delom zaslužan za zlatno doba Galerije, kad je otkupljen legat Lazara Vozarevića.

Njoj je ponuđeno mesto direktora ove ustanove nakon petooktobarskih promena, koje je ona odbila, smatrajući da kao tek diplomirani slikar zidnog slikarstva, tome nije dorasla. Danas, posmatrajući dno (može i niže pr.a) u koje je dospeo ovaj izložebeni prostor, duboko se kaje što nije imala više hrabrosti.

Bavi se pedagoškim radom i ima sreće što u granicama svojih mogućnosti, decu od V rareda osnovne škole, u obližnjem selu Laćarku, podučava duhovnim vrednotima pretočenih u umetnost, koje će ostati i posle nas.

– Najviše me boli urušavanje institucija zbog nestručnog kadra i strmoglavljivanje autoriteta škole što je neodvojivo povezano, a to je ono što trenutno živim(o). Deca su u odnosu na duhovnu i kulturnu situaciju vremena sjajna – ističe sagovornica, akcentujući da su potrebni akrobatski, maštoviti, pedagoški, psihološki i drugi napori da se deca zainteresuju za nastavu…. čak i likovnu, koja bi trebalo da razvija mnoge intelektualne i motoričke veštine.

Inače, Jelena je autor mnogobrojnih samostalnih izložbi, ali i grupnih, kako na našim prostorima, tako i u inostranstvu. Nagrađena je, između ostalog i na Likovnom salonu „Srem 2002.” (otkupna nagrada za sliku „Sosina barka”). Ističe da su prestižna galerijska bijenala – vojvođanski i sremski ukinuti…

Od zvezda do trnja

Nekada visoko kotirana po ugledu i renomeu, Galerija „Lazar Vozarević” sada je postala jedan od protočnih bojlera za pranje budžetskog novca – slažu se u GG „Grad za sve nas“.
Ističu da je ova kulturna institucija imala vrsne stručnjake svih profila i bila jedna od uvaženijih na prostoru na prostoru bivše SFRJ. Bio je prestiž izlagati u njoj.

Konkurs za bistu prvog gradonačelnika pod stavkom „javne nabavke“

Ozbiljnijim političkim angažmanom, Jelena Sekulić Voljanek je počela da se bavi 2019. pokrenuvši peticiju za izbor biste prvog sremskomitrovačkog gradonačelnika Ćire Milekića. Smatra da je u interesu građana, vrsnih vajara, ali i stručnjaka bilo da se izabere najbolji, a ne politički najpogodniji predlog. Tada joj je postalo više nego jasno da je umetnost u ozbiljnoj ljubavi sa (u ne samo umetničkim krugovima) omraženom profesijom….

Autor: Svetlana Radivojević