Narode Srbije, gajite srećne robove – Doći će vam glave

Trivijalizacija tlačenja, torture i bahatosti potpuno je ista stvar što i relativizacija robovlasništva, genocida ili zločina bilo koje vrste i srazmere. Pojmovi izdajice i cinkare verovatno su stari koliko i začetna prazajednica ljudskog roda. Takvi smo, kvarljivi.

Ljudi koji ne pristaju na zlo, koji veruju u slobodu življenja, u humane ili kako ih vernici zovu hrišćanske vrednosti, možda zaista nisu retkost. Možda zapravo oni čine većinu, ali „jude“ u redovima iste grupacije kanapom nam za nogu vezuju stenu pre davljenja, dok nam žice oko vrata stežu domaće i svetske „gazde“ koji su mučeni utripovali bitnost u ovoj vasioni.

Svetski poredak je pogrešan izraz u svakom jebenom slučaju. Izvinjavam se na rečniku kome smeta, ali istina je. Vasiona, svemir, planete, energija i sila prirode samo su delić istinskih moćnika , a civilizacija viri, možda tek, sa nekog mesta kraj samog začelja. Zamislite samo, onda se čovek njima iskurči glumeći boga.

Ti likovi, koji globalno povlače poteze, bacaju mrvice lokalnim buzdovanima koji više vole moć i vlast nego rođenu kevu, makar ta ista vlast i moć bili nedvosmisleno prividni.

Sećate se uloge Semjul L Džeksona u Tarantinovom „Đangu“? Njegov beskičmeni lik upravo je pravi opis tih „pacova“ iz redova potlačenih. Oni će zbog nevaspitanja, kompleksa i grešne duše uništiti i sebe i druge zarad bezbolnijeg i „privilegovanog“ izumiranja.

Svi se slažu da je neophodna promena vrednosnog, političkog, društvenog i institucionalnog  sistema i to niko zdravog razuma ne može da ospori. Ali mi smo i dalje u mnogim poimanjima na nivou pećinske plemenske zajednice, a to znači da tom plemenu treba vodič kroz oslobađanje. Novi otac, ali dobri tata, koji voli svoju decu. Onaj koji će znati kada da kaže – dosta je i živi svoj život dete moje.

Taj „otac“, taj naš Đango mora biti spreman da pogine za ideju slobode, za svoju decu. To je ogromna žrtva, znam, ali s obzirom na bezumlje u kojem se nalazimo dolazi trenutak da konačno jedan pojedinac potencijalno „izgubi glavu“ za najvišu vrednost, a ne zbog profiterskih ratova, biznisa i slepila manipulatora iz fotelje.

Moramo pokositi korov u svom dvorištu, moramo znati za šta se borimo. Skeptik sam i ne vidim Đanga, ali to ne znači da neće poput „Isusovog drugog dolaska“ doći i ispraviti nepravdu. Vera nas je održala.

Narodni izrazi koji su korišćeni nisu za cilj imali sirovo vređanje pojedinaca koji se u njima ogledaju, već je celokupan tekst isključivo i jedino okrenut skromnom doprinosu neophodne pobede istine.

*Ova kolumna je inspirisana Fejsbuk objavom dotične Spomenke Konstantinović. I naravno Verom. Zahvalni autor.