U balkanskoj javnosti već godinama se vodi rasprava o prednostima i manama rada u inostranstvu, prvenstveno u Nemačkoj. Odlazak u Nemačku većina vidi kao beg u normalan i bolji život, ali nameće se pitanje koliko je ondašnji režim rada “normalan” za naše standarde.
Jedan srpski držaljanin, koji je godinama na radu u Nemačkoj, na društvenim mrežama opisao je jedan svoj radni dan i podelio svoja dosadašnja zapažanja.
Njegovu priču prenosimo u celosti:
Sa nepunih 20 otišao sam kod roditelja u Nemačku. Po tadašnjem zakonu maloletan, a služio sam vojsku. Punoletstvo je bilo sa 21 godinu. Za par meseci sredim sve papire i nađem posao iz oglasa.
Dotle sam malo radio na crno. Teško mi je bilo da ustanem u 04.30h, pa sam se navikao. Radi se od 06 sati.
Ako dođes u 05.50 – već je kasno – ne stigneš ništa, presvlačenje, kafa itd.
U 06.01 mašine zuje kao da je 10.00 sati.
08.55 – 09.00 peru se ruke.
09.00-09.10 doručak.
Vreme za doručak pada na teret poslodavca.
11.55 peru se ruke.
12.00-12.30 – ručak (tih pola sata odrađujemo).
U toku rada nekada nema vremena ni vodu da piješ, a ako hoćeš u toalet zoveš brigadira da te zameni (nije ograničeno koliko puta).
Ko na takvu i sličnu disciplinu ne želi da se navikne, neka ostane ovde. Uslovi rada su ekstra, ista temperatura i leti i zimi. Prekovremeni se plaća i par dana pre se najavi i nije obavezan, samo ono iz ugovora.
Kad se radi – radi se, a kad odeš kući – niko te u vezi posla ne uznemirava.
Dodaj komentar