Srbija

Srbija postala ogromna perionica novca, Poreska nikog ne pita: „Odakle vam 300.000 € u kešu?“

stan-zgrada

Dr Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu bio je gost emisije “Uranak” na K1 televiziji i objasnio trenutnu situaciju o inflaciji u Srbiji, ali i o potezu Narodne banke Srbije da poveća referentne kamatne stope na 4,5 odsto.

– Najprostije rečeno ljudima koji imaju kredite će se povećati rate. Zašto smo došli u ovakvu situaciju? Inflacija je postala veliki problem na globalnom nivou. Ako je inflacija 12 odsto, nije logično da kamatne stope budu dva, tri, četiri odsto.

Centralne banke i Narodna banka Srbije povećavaju tu referentnu kamatnu stopu postepeno jer veliki nagli skokovi izazivaju velike šokove.

To nije dobro. To se dešava već osmi put u skladu sa rastom inflacije – rekao je za K1 televiziju profesor dr Dugalić.

– Teško je to preduprediti dok traje ovakva situacija sa ovakvim nivoom inflacije.

Profesor je objasnio šta eventualno može da se dogodi?

– Kao pre dve godine kada je NBS proglasila moratorijum zbog problema uzrokovanim koronom, gde se pojavljuju i problemi otplate kredita.

To bi možda u jednom trenutku bilo privremeno rešenje, a trajno rešenje će se naći kada se suzbiju problemi koji su doveli do nastanka inflacije.

Sada se nalazimo u težoj situaciji od one sa koronom jer je trenutno stanje izazvano inflacijom. Kada inflacija krene teško se zaustavlja sve dok se ne otklone uzroci koji su doveli do inflacije, a to je malo teže.

Problemi na svetskim tržištima su preneti kod nas – kazao je dr Dugalić u emisiji „Uranak“.

Prof. dr Veroljub Dugalić
Prof. dr Veroljub Dugalić

Dotakao se i teme oko rasta referentne kamatne stope.

– Teško je reći do koje granice može da ide referentna kamatna stopa jer ne znamo kolika će biti inflacija. Ako inflacija bude 30 odsto, onda će i referentna kamatna stopa da raste.

Ako se inflacija zadrži na nekih 12 do 15 odsto referentna kamatna stopa neće previše rasti. Kako inflacija bude rasla tako će i referentna kamatna stopa to da prati.

Kada se malo osvrnemo na našu prošlost, neprestano smo imali problem inflacije, manje ili više izražen, osim u poslednjih nekoliko godina kada je inflacija zaista bila minimalna.

Oni koji vladaju svetom smatraju da je veća opasnost od inflacije nego od recesije u koju će ući svetska ekonomija tvrdi profesor.

– Recesija se rešava, ali kada inflacija krene to je spirala i nju je teško zaustaviti. Kretanje inflacije u našoj zemlji uvek podstakne velika ponuda novca, odnosno ekspanzivna monetarna politika, a mi to nismo imali.

U ovom slučaju to je loša konkurencija.

Proizvođači hrane zloupotrebljavaju ovu situaciju i povećavaju cenu svojih proizvoda koristeći ove okolnosti koje imamo i to onda povećava i opšti nivo cena na tržištu.

Kada se poveća cena struje dolazi do opšteg skoka cena. Vreme jeftinog novca za sada je iza nas – rekao je Veroljub Dugalić na K1 televiziji.

Dr Dugalić je otkrio kako mere NBS utiču na inflaciju.

– NBS pokušava svojim merama da utiče na inflaciju. Poskupljuju se krediti, smanjuje se tražnja i na taj način pokušava se sprečavanje inflacije. To je ono što Narodna banka Srbije može da uradi, da se smanji količina novca u opticaju i smanji se tražnja, ali to je pogrešan lek za bolest koju imamo.

Pravi lek je da dođe do normalizacije u snabdevanju struje, nafte i gasa. To je veliki problem za male ekonomije kao što je naša. Veliki deo tih uticaja je došao spolja.

Najviše stradaju takve zemlje kao što smo mi u ovoj i sličnim situacijama. Teško je naći dobar odbrambeni mehanizam. Krediti su bili povoljni, ali i to je prolazno kao i ova sada situacija.

Dugalić ističe da je veliki problem pranje novca u Srbiji.

– Prodaja i brzna prodaje stanova je poseban problem, fenomen. Veoma mali broj stanova se kupuje na kredit, odnosno većina stanova se kupuje za keš.

Normalno bi bilo da Poreska uprava dođe i kaže: „Odakle vam 300.000 evra u kešu?“ Uglavnom kupoprodajne transakcije idu u kešu. Srbija je postala velika perionica para – rekao je on u „Uranku“ i nadovezao se:

– Ogromne količine novca su došle spolja, onda sledi rast cena stanova, kuća, nekretnina. Dodatni je problem što je došlo mnogo onih koji su došli iz Ukrajine i Rusije. Mnogo je novca uneto u Srbiju u poslednje vreme i jedan od načina da se zaštiti finansijska aktiva je ulaganje u nekretnine.

Profesor ekonomije je posavetovao građane šta u ovoj situaciji da rade sa ušteđevinom i novcem.

– U ovom trenutku štednja u evrima predstavlja manji rizik nego štednja u dinarima zbog inflacije koju imamo. Oni koji imaju malo više novca ulaganje u nekretnine je rešenje, ali cena tih nekretnina je vrtoglava.

Opšti lek je ulaganje u zlato. Da bi ste kupili jednu polugu zlata od 12,5 kilograma treba vam baš mnogo novca. Možda je dobro štedeti i u juanima.

Savet za građane je da sačekaju sem ako nemaju preku potrebu zbog koje moraju da se zadužuju u bankama. Građani treba da pričekaju sa uzimanjem kredita, odnosno sa bilo kakvim zaduživanjima.

To nije neka posebna mudrost, jer sve je prolazno, pa i ova situacija. Treba sačekati da sve ovo prođe, pa onda nastaviti sa normalnim životom – zaključio je Dugalić za K1 televiziju.

Čitajte Luftiku na Google vestima

U NS za 3 meseca u nekretninama obrnuto 236 miliona €, kvadrat u BG na vodi prodat za 10.400 €

Luftika

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
172 Shares
172 Shares
Share via
Copy link