U Srbiji je 5. februara 2020. preminuo čovek. Naučnici utvrdili da je to 1. smrt od koronavirusa u Evropi

Srpski naučnici sa Medicinskog fakulteta utvrdili su da je nulti pacijent u Srbiji preminuo još 5. februara 2020. godine od koronavirusa, što predstavlja prvog preminulog od ovog virusa u Evropi, po do sada dostupnim podacima. To je mesec dana ranije nego što je prvi zvanični zabeležen slučaj zaraze koronavirusom u našoj zemlji.

Obdukcijom ovog „nultog pacijenta“ urađenom 7. februara prošle godine utvrđena je teška obostrana upala pluća, sa akutnim resporatornim sindromom, ali lekari tada još nisu znali niti su mogli utvrditi da se radi o smrti izazvanoj koronavirusom.

Zahvaljujući našim stručnjacima koji su sačuvali uzorke tkiva preminulog pacijenta sa sumnjivom i teškom kliničkom slikom, došlo se do podatka da je ovo za sada najstarija dokazana smrt izazvana ovim podlim virusom.

Do sada se mislilo da je prvi smrtni slučaj u Evropi bio u Francuskoj 15. februara prošle godine, međutim istraživanje domaćih naučnika sada je pomerilo ovu vremensku odrednicu.

Srpski lekari smatraju da se virus od tog 5. februara do prvog zvaničnog zaraženog 6. marta provlačio kroz populaciju i među zdravstvenim osobljem poput virusa običnog gripa.

– Šta je virus čekao mesec dana? Moguće je da je po neki od prvih bolesnika promakao sa dijagnozom gripa. Ima osnova da se veruje i u sklonost virusa da potiskuju jedni druge, poznatu pod nazivom interferencija. To je fenomen koji postoji na pojedinačnom nivou, pa je malo verovatno da će dete istovremeno oboleti od malih i ovčijih boginja, ali se odnosi i na populaciju – objasnio je profesor dr Zoran Radovanović u svom tekstu za list Danas.

Slobodan Savić, profesor Medicinskog fakulteta, priseća se početka 2020. godine i koliko se koronavirus nije shvatio najozbiljnije ni od strane struke.

– Sećamo se da se virus pojavio u decembru u Kini. U Evropi je potvrđen prvi put u Francuskoj, 24. januara, s tim što je SZO dan ranije dokazala mogućnost prenosa virusa Sars-Cov2 s čoveka na čoveka. U to vreme se kod nas nije mnogo mislilo o ovoj bolesti, jer smo imali skup u Srpskom lekarskom društvu, gde je bila puna sala ljudi bez ikakvih mera predostrožnosti – rekao je Savić gostujući na N1.

Savić je objasnio kako se dogodilo da su srpski naučnici pomislili na sumnjivi slučaj iz februara na kojem je kasnije dokazano prisustvo virusa, piše Blic.

– Radilo se o slučaju kod kog je u sudskoj medicini meni određeno da 7. februara radim obdukciju čoveka od 56 godina koji je umro u bolnici s neobičnom kliničkom slikom. Pet dana pre prijema u bolnicu, pacijent je imao jako visoku temperaturu, otežano disanje, kašalj, krvavi ispljuvak. Kao što smo videli, kovid ima nepredvidivu kliničku sliku: kod nekog nema simptoma uopšte, a kod nekog daje vrlo tešku klničku sliku, kao što je bio slučaj kod ovog čoveka – kaže Savić.

Pacijent je primljen u jutarnjim satima u bolničku ustanovu.

– Konstatovali su sve ove simptome i dodatnim rentgenskim snimkom utvrdili su obostrano upalu pluća i akutni respiratorni sindrom. Bolest je bila uzela toliko maha da ništa nije moglo da se učini, i nastupila je smrt – kaže Savić.

Zahtevana je bila obdukcija koja je pokazala ono što su lekari već utvrdili – da je pacijent imao tešku obostranu upalu pluća, sa akutnim resporatornim sindromom, i utvrđeno je da se radi o prirodnoj smrti.

– Ali, tada nismo mogli da pretpostavimo šta je uzročnik. Kada je počelo da se govori o koroni, kad sam pročitao više o tome, ja sam s kolegama razgovarao i rekao da mi je jako sumnjiv (stari) slučaj na kovid, ali nismo mogli da to potvrdimo. U svim obdukcijama, mi radimo kliničku toksikološku analizu – rekao je Savić, pa dalje pojasnio.

– Uzimamo tri uzorka: krv, mokraću i tečnost staklastog tela, da bismo utvrdili da li je primenjena terapija bila adekvatna. Zahvaljujući tome, mi smo sačuvali uzorak tečnosti staklastog tela iz očne jabučice. To je uzorak koji mi čuvamo, biološki uzorci se čuvaju do godinu dana, nekada i duže. E, mi smo imali zamrznut uzorak staklastog tela i kada smo (naknadno) posumnjali na kovid, bila je ideja da pokušamo da iz te tečnosti izolujemo virus – objašnjava Savić.

U daljem istraživanju urađena je patohistološka analiza uzoraka koji su bili sačuvani.

Dr Oliver Stojković, sa Instituta za sudsku medicinu, objašnjava kako su na dva načina dokazivali prisutnost koronavirusa u sačuvanim materijalima.

– Praksa govori da ukoliko se mora dokazati prisustvo infektivnog agensa, tada je potrebno taj agens dokazati s dve laboratorijske metode. Mi smo ovde uradili sekvenciranje genoma novog koronavirusa klasičnom Sangerovom metodom. Secirali smo stotine nukleotida, čime se pokazalo da se stoprocentno pogađa u sekvencu s novim koronavirusom, a potom smo mi „real time“ PCR metodom dokazali ponovo da se radilo o novom korona virusu – navodi Stojković.