Skoro 3 miliona stanovnika Srbije nije zaposleno i ne traži posao. Godinama unazad stručnjaci upozoravaju da Srpskoj ekonomiji prete ozbiljni izazovi zbog starenja stanovništva, migracija radno sposobnog dela stanovništva u inostranstvo i negativnog prirodnog priraštaja.
Često se može čuti da mladi kroz šalu kažu da ih penzija ne zanima i da je neće dočekati. Da je vrag odneo šalu pokazuju tendencije da će ekonomski tigar zbog smanjenja radno sposobne populacije ostati bez dobrog dela radne snage, što će zaista dovesti do toga da nećemo imati dovoljno novca za isplatu penzija.
Posledice na koje stručni deo javnosti ukazuje odavno već osećamo kroz pomeranje starosne granice za odlazak u penziju.
Od 1. januara 2022. godine za odlazak u penziju za žene važe uslovi od 63 godine i četiri meseca života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Kod muškaraca i dalje važe isti uslovi – 65 godina života i najmanje 15 godina staža.
Od ukupnog broja stanovika u Srbiji, skoro 7 miliona, zaposleno je 2 894 800 stanovnika, što je oko trećine ukupnog stanovništva. U praksi to znači da samo trećina stanovnika Srbije radi za izgradnju bolnica, vrtića, škola, puteva itd. Pored infrastukture, zaposleni građani rade i za penzioni fond.
Kao nacija starimo ubrzano, a svi znamo da na mladima svet ostaje. U periodu januar – decembar 2021. godine, broj živorođenih je iznosio 62.062. Broj umrlih u istom periodu iznosio je više nego duplo – 135.901.
Broj nezaposlenih jeste smanjen u odnosu na 2019. godinu, te Srbija sada ima jedva 300 hiljada nezaposlenih lica, ali ne zato što nam mnogo dobro ide, već zato što je dobar deo stanovništva prestao da traži posao ili jednostavno otišao iz Srbije.
Važno je napomenuti da se u zaposlene po novoj metodologiji računaju i oni koji rade par sati dnevno, angažovani po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima preko omladinskih zadruga i sezonski radnici. Ako se niste prijavili na biro ili niste redovno javljali, država vas takođe ne računa u nezaposlene.
Da ništa nije samo crno ili belo kada se vlasti hvale brojkama sa TV ekrana pokazuje broj stanovnika u Srbiji koji nemaju posao, ali ga i ne traže. Republički zavod za statistiku ove građane svrstava u kategoriju neaktivnih lica kojih u Srbiji ima gotovo koliko i zaposlenih (2 712 800 građana).
Pod neaktivnim stanovništvom podrazumevaju se lica starija od 15 godina koja nisu svrstana ni u zaposleno ni u nezapolseno stanovništvo. To su studenti, penzioneri, lica koja obavljaju kućne poslove.
Značajno je istaći da neaktivnih, odnosno žena koje ne traže posao ima duplo više od muškaraca.
Gordana Bjelobrk, šef odseka za demografiju Republičkog zavoda za statistiku je 2017. upozoravala na činjenicu da će do 2021. država morati da preduzme konkretne mere da bi se omogućio ekonomski balans između ekonomski aktivnog i ekonomski neaktivnog stanovništva.
– Smanjivaće se radni kontigent jer sve više mladih ljudi koji spada u taj radni kontigent odlazi iz zemlje, a i rađa se sve manje ljudi. Sve će to uticati na smanjenje radnog potencijala u Srbiji. Ekonomski će biti jako teško to izdržavati, smanjuje nam se radni kontigent, sve su manje ulazne generacije i tad će morati da budu primenjene konkretne mere kako bi se omogućio ekonomski balans izmedju ekonomski aktivnog i ekonomski neaktivnog stanovništva – rekla je svoje prognoze Bjelobrk za “Tanjug”.
Zoran Vujović, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, rekao je za Danas da se plaši da za nekoliko godina nećemo imati radnika.
– Sve što se gradi trenutno povučena je građevinska operativa, zanatski deo je ugrožen, nema ko da radi. U Zapadnoj Evropi ranije su bile prepreke da se naši ljudi zaposle, sad je toga sve manje, radije će da prime nekog sa Balkana nego iz Azije – ističe Vujović i napominje da je pre nekoliko godina bilo 750.000 nezaposlenih, a da se to najviše smanjilo jer su ljudi otišli.
Ako izuzmemo subvencionisanje stranih kompanija koje zatim od naših para isplaćuju minimalce zaposlenima i pakuju kofere čim subvencije potroše, mere za rešavanje nagomilanih problema ostaju nevidiljive.
“Vučićeve pare” koje smo dobijali u serijama od po 3 hiljade, 30 – 60 ili 100 evra oplakivaćemo godinama, jer ćemo ih dugo i natenane uz kamatu vraćati, ako bude imao ko da radi i zaradi za ovakvo bahaćenje na račun budućih generacija.
Radnici posle otkaza bez naknade za nezaposlene jer su platu primali na ruke
Dodaj komentar