Kada je u martu 2020. proglašena pandemija korona virusa i uvedene zaštitne mere, jedna od glavnih brana od Kovida-19 bila je zaštitna maska za lice i u prvih nekoliko nedelja čak je vladala nestašica u apotekama u Beogradu i u Srbiji.

Skoro godinu i po dana kasnije, maski ima, ali uočljivo je da ih ljudi u prodavnicama i javnom prevozu sve manje nose.

Epidemiološkinja Dragana Radojičić upozorava da ni u jednom momentu od početka pandemije nije bilo reči o ukidanju pravila o nošenju maski, držanju distance i dezinfekciji ruku.

„Sve ostale varijante mera su postojale, ali ove su od početka bile na snazi, jer su one jedine koje su najsigurnije za zaštitu od respiratornih infekcija“, kaže Radojičić za BBC na srpskom.

• Maske: U čemu je problem, koliko štite, kada ih nositi i druge dileme
• U fotografijama: Maske, maske i samo maske – širom sveta
• Korona virus u Njujorku: „Ako vas vide da im idete u susret bez maske, preći će ulicu“

Do objavljivanja teksta BBC nije dobio odgovor Ministarstva zdravlja u okviru kog je i sanitarna inspekcija, kao i od komunalne milicije, koje su nadležne za kontrolu mera i naplatu kazni.

Ali nadležni su najavili pooštravanje kontrole.

„Krenuli smo u rigoroznu kontrolu poštovanja svih mera.

„Biće kontrolisan broj korisnika usluga na određenoj površini – poštovanje naredbe ministra zdravlja da svaki objekat mora da ima obaveštenje o površini, o broju mogućih korisnika u odnosu na kvadraturu, u odnosu na mogućnost i pružanje usluga.

„Posebno ćemo voditi računa o distanci i o nošenju zaštitnih maski“, rekao je za RTS Goran Stamenković, pomoćnik ministra zdravlja za inspekcijske poslove.

Navodi da su u prvih 11 dana jula republičke i lokalne inspekcije izvršile 15.363 nadzora, i kako kaže, nije bilo izrečenih zabrana korišćenja objekata kao što je to bilo u nekom ranijem periodu.

Ističe da je poseban problem javni prevoz u kome, kako kaže, deo građana ali i vozača ne nosi maske.

„Apelujem na sva pravna lica koja se bave javnim prevozom da malo pooštre vlastitu unutrašnju kontrolu jer mnogi vozači ne nose maske, što nije dobro, daju loš primer građanima i putnicima“, ističe Stamenković.

U Srbiji je od početka pandemije zaraženo 717.549 ljudi, a preminulo je 7.092.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je vakcinisano 48,9 odsto ljudi.

Šta kažu stručnjaci?

Osim ključeva, novčanika i telefona, mesecima se iz kuće nije izlazilo ni bez maske.

Sada je situacija nešto drugačija.

„Ljudi su ozbiljno neposlušni, što dovodi do pogoršanja epidemiološke situacije“, izjavio je član Kriznog štaba Predrag Kon.

„Opuštanje je uzelo zamaha, a neke mere doživljavaju se kao neprijatnost, kao da je sramota podsećati nekoga da nosi masku“, navodi on.

Ističe da važeća pravila jesu dobra, ali da je problem u tome što se ne poštuju.

Epidemiološkinja Radojičić napominje da ni vakcina nije stopostotna zaštita od korona virusa, kao i da nismo ni blizu kolektivnog imuniteta.

„Vakcinisani mogu da dobiju blažu kliničku sliku, ali zato mogu da prenesu drugome“, objašnjava ona.

Dodaje da ako je ta osoba kojoj smo preneli virus bolesna, ili ima neku hroničnu bolest – može da prođe mnogo gore nego vakcinisani prenosilac.

„Ne može čovek da gleda samo sebe.

„To da li će prodavnice raditi do 20 časova ili do ponoći je potpuno svejedno, jer vi morate da poštujete mere zaštite i nošenje maski“, navodi.

Podseća da se maska pravilo nosi tako da prekriva nos, usta i bradu, a ne da stoji oko vrata ili samo na bradi.

Sve što treba da znate o novom Delta soju korona virusa:

Šta kažu građani?

Utisak Vukašina Živkovića iz Beograda je da su početkom juna u gradskim autobusima putnici „bukvalno preko noći prestali da nose maske“.

„Isti slučaj je već duže vreme u kafićima i klubovima, a pogotovo u mestima van Beograda“, kaže on za BBC na srpskom.

Dodaje da mu nije jasno zašto je pravilo o nošenju maski u zatvorenom prostoru ostalo na snazi od trenutka kada je počela masovna vakcinacija.

„Sada kao da se očekuje da su isti ljudi koji su postupili odgovorno i vakcinisali se, budu solidarni i odgovorni sa onima koji to nisu uradili“, navodi Živković.

Da se maske masovno nose nerodovno primetila je i Ana Subotić iz Novog Sada.

„U tržnim centrima i prodavnicama vidim korona redare, ali isto tako i veliki broj ljudi koji posle određenog vremena skidaju maske ili ih uopšte nemaju“, kaže ona za BBC na srpskom.

Prodavačica iz velikog lanca marketa u Srbiji rekla za BBC na srpskom da ne shvata zašto moramo i dalje da nosimo maske.

„Ja jesam korona redar, ali maske mi smetaju.

„Ljudi sve više ulaze bez maski i ne reaguju kada ih opomenem – ne mogu da se bijem sa njima“, kaže ona, ne želeći da joj objavljujemo ime.

Ana Gligorijević koristi gradski prevoz i u Beogradu i u Novom Sadu i tvrdi da su se tokom juna povećale gužve u vozilima.

„Možda je to posledica velikog zamora zbog celokupne situacije koja traje već skoro godinu i po dana“, govori ona za BBC na srpskom.

Petar Marčić iz Beograda prestao je da nosi masku kada je video da ih niko nije ima na košarkaškoj utakmici Crvene zvezde i podgoričke Budućnosti krajem maja u dvorani Pionir u Beogradu.

„Iako postoji i zabrana okupljanja u tom broju, bilo je četiri, pet hiljada ljudi, niko sa maskom, a onda nam govore da moramo da ih nosimo.

„Pogledajte Evropsko prvenstvo u fudbalu, na utakmicama u Budimpešti, u Kopenhagenu, u Sank Peterburgu, pa i na finalu u Londonu, nisam video da je neko nosio masku“, dodaje on.

Naglašava da je u vozilima gradskog prevoza po vrućinama i pogotovo kada ne radi klima, gotovo nemoguće nositi masku, jer je „pakao“.

O sličnim situacijama svedoči i taksista *Milan iz jednog od najvećih taksi udruženja u Beogradu, koji za BBC na srpskom kaže da se vozači trude da nose maske, ali da ne mogu da nateraju mušterije.

„Pola ljudi nosi, pola ne, a čini mi se da je najgore vikendom kada se svi vraćaju iz izlaska, tad skoro 90 odsto mušterija ne nosi maske“, navodi on.

Objašnjava da po pravilu ne bi smeli da primaju putnike koji ne nose maske.

„Ali šta da radimo, gledamo svaki dinar.

„Opominjem ih, ali mušterije zavise od mene, a ja od njih“, navodi.

Kaže da i njemu maska smeta, ali je nosi zato što veruje doktorima.

Epidemiološkinja Radojičić ističe je da od početka pandemije propisano da kapacitet u gradskom prevozu ne sme da bude stopostotno popunjen.

„To nije menjano – obavezno bi trebalo da postoji kovid redar, koji će puštati putnike da uđu“, kaže.

Dodaje da je njihov zadatak da provere da li svako nosi masku, da osiguraju da je po jedno sedište prazno i da postoji udaljenost.

„Nemamo dovoljan broj inspektora, sve te ljude treba platiti, a niko neće volontirati“, navodi.

• Zašto muškarci ređe nose maske
• Kako maske za lice utiču na našu komunikaciju
• Korona virus: Zašto se u nekim zemljama nose maske, a u drugim ne

Kakva su pravila na snazi?

Mature, svadbe, sportski događaji i festivali sada su u punom jeku.

Od 16. juna, maloprodajne radnje posluju vez ograničenja, ugostiteljski objekti na otvorenom rade bez zabrana, a u zatvorenom do jedan čas posle ponoći.

Dozvoljena su okupljanja do 500 ljudi i u zatvorenom i u otvorenom prostoru.

Moguće je prisustvo publike na stadionima i svim sportskim događajima, a kapacitet objekata na otvorenom povećan je na 50 odsto, u zatvorenim do 30 odsto.

Epidemiološkinja Radojičić napominje da ukoliko je 500 ljudi na jednom mestu, pravila moraju da se poštuju.

„To znači da se poštuje propisan kapacitet, a ne da je prostor prepunjen“, kaže ona.

Epidemiološkinja tvrdi da uz ovakvo ponašanje stanovništva i nadležnih u Srbiji ponovo preti masovnije oboljevanje i ugrožen rad zdravstvenih ustanova.

„Daleko smo od kolektivnog imuniteta, a pošto se radi o zaraznoj bolesti, pacijenti ne mogu da biraju da li hoće da se leče ili ne.

„Kada je u pitanju zarazna bolest, mi ugrožavamo zdravlje i drugih osoba oko nas, čime možemo da im ugrozimo i život“, navodi.

• Korona virus: Anatomija pandemije
• Borba sa lažnim vestima o korona virusu u Srbiji
• Od besplatnog roštilja do vakcina: Sedam događaja koji ulivaju nadu

Ko je nadležan?

Komunalna policija i sanitarna inspekcija.

Novembra 2020. godine izmenjen je Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Osim sanitarnih inspektora, nadzor nad primenom mera dat je i komunalnoj miliciji.

Takođe, uvedene su kazne:

• fizička lica koja se ne pridržavaju mera lične zaštite od infekcije korona virusom dužna su da plate 5.000 dinara;
• odgovorno lice za primenu lične zaštite od infekcije mora da plati 30.000 dinara ukoliko ne obezbedi neposrednu primenu datih mera;
• pravno lice se kažnjava sa 300.000 dinara ako ne preduzme radnje i aktivnosti radi primene mera lične zaštite od infekcije, kao i ukoliko ne odredi lice odgovorno za neposrednu primenu tih mera;
• kaznu od 150.000 dinara platiće i preduzetnik za isti prekršaj, a odgovorno lice se, takođe, kažnjava sa 50.000 dinara.

Ipak, Radojičić ističe da je upoznata sa primerima kada lokali ne poštuju mere i nekoliko dana uzastopno plaćaju kazne.

„Zarada im je veća od kazne, a ne možemo tako.

„Ne možemo da plaćamo kazne u nedogled“, navodi ona.

Dodaje da joj deluje da ljudi „traže neku rupu u zakonu i da se često ne pridržavaju propisanih mera.

Navodi da je to po principu „znam nekoga ko zna nekoga, ako uopšte dobijem kaznu, propisaće mi najmanju“.

„Ali najviše me boli to se što kaznene odredbe koje postoje ne primenjuju“, kaže Radojičić.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]