Postoje li idealni uslovi za stvaranje porodice ili je želja ta koja nadjača mogućnosti – pitanje je oko kog Slobodan Delić, 39- godišnji ugostitelj iz Mladenovca, nema dilemu.

Kaže da on i njegova supruga nisu imali mnogo kada su dobili prvo dete, a da se situacija nije promenila ni danas kada ih imaju troje – bili su i ostali podstanari i vode kafić u lokalu koji iznajmljuju.

„Da sam se bavio time, mnogo toga bi mi zapravo nedostajalo za začetak porodice“, ističe Delić za BBC na srpskom.

Bračni par Zubić iz Pančeva želi prinovu, ali smatraju da pre toga treba da reše neka pitanja i „poprave uslove za roditeljstvo“.

„Sada kad smo završili fakultete i imamo poslove i primanja, želimo da rešimo stambeno pitanje, što je jedna od najvažnijih stvari ako hoćete da stvorite porodicu“, kaže Milica Zubić, 30-godišnja filološkinja, za BBC na srpskom.

Statističari i demografi, koji problemu nataliteta pristupaju kroz podatke i brojke, decenijama unazad upozoravaju na lošu sliku i činjenicu da svake godine u Srbiji više ljudi umre nego što se rodi – a prethodne godine postavljen je još jedan negativan rekord.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), broj živorođene dece u Srbiji na godišnjem nivou prvi put je pao ispod 62.000, a u istih 12 meseci broj umrlih nadmašio je broj rođenih za više od 55.000.

• Umesto „bejbi buma“, krah – zašto zaključavanje nije donelo više beba
• „Nosim zdravo dete, a nisam srećna“ – žene u Srbiji o depresiji tokom trudnoće
• Babica iz Banja Luke koja je pomogla da na svet dođe 50.000 beba

Smrtnost je u 2020. porasla zbog pandemije korona virusa, faktora koji se nije mogao predvideti u demografskim projekcijama i koji je negativno uticao na prirodni priraštaj zbog starosne strukture srpskog stanovništva, ističe za BBC na srpskom Gordana Bjelobrk, šefica Odseka za demografiju i statistiku zdravstva u RZS.

Sve negativniji prirodni priraštaj za Srbiju nije novost – on raste već više od 30 godina, pre svega zbog smanjenja broja rođenih i prilično nepovoljne starosne strukture, smatra Vladimir Nikitović, demograf u Institutu za društvene nauke u Beogradu.

„Demografski trendovi se sporo menjaju, pa se ne može očekivati da smanjenje i starenje populacije u Srbiji prestane u bliskoj budućnosti – možemo možda samo usporiti taj proces i to je prilično deprimirajuća činjenica“, ističe on za BBC na srpskom.

Dok je pandemija uticala na uvećanu stopu smrtnosti u 2020. godini, stručnjaci ističu niz faktora koji doprinose sve manjem broju rođene dece u Srbiji.

1. Odlazak mladih iz Srbije i unutrašnje migracije

„Odliv mozgova“ vrlo je popularna tema rasprava u Srbiji, a dostupne brojke o godišnjem broju iseljenika značajno se razlikuju.

U izveštaju Njuzmaksa iz maja ove godine spominje se da svake godine i „više od 60.000 ljudi“ trajno napušta zemlju.

Demograf Vladimir Nikitović smatra da je određivanje tačnog broja emigranata „pitanje od milion dolara“, jer u Srbiji zvanični populacioni i migracioni registri „još uvek nisu zaživeli“.

Iako je nejasan tačan broj imigranata, većina podataka ukazuje da značajan deo čine mladi koji zbog obrazovanja, posla ili boljih uslova života napuštaju Srbiju.

Procenat mladih koji žele da napuste Srbiju je veći od 50 odsto, a za takav stav zasnovan je uglavnom na ekonomskim i društveno-političkim motivima, pokazuje istraživanje Krovne organizacije mladih u Srbiji (KOMS) za 2020. godinu.

Njima se u januaru prošle godine priključio i Milorad Lučić.

Ovaj 27-godišnji kuvar, koji je rođen i odrastao je u Beogradu, sa suprugom živi u Oberštaufenu, mestu na jugu Nemačke nadomak granice sa Austrijom.

Prethodno je sa suprugom radio na turističkom brodu koji plovi po Evropi, a onda su odlučili da trajno ostanu u Nemačkoj, gde je ona živela.

„Malo je bilo komplikovano da dobijem papire, ali sam uspeo uz garancije poslodavca“, objašnjava on.

Pre godinu dana, Lučić je dobio ćerku – tada je uvideo prednosti Nemačke za mlade roditelje i učvrstio stav da „ne planira da se vraća u Srbiju“.

„U regiji Bajern pored dečjeg dodatka, svako dete ostvaruje pravo i na porodični dodatak od 250 evra – to ukupno izađe više nego prosečna plata u Srbiji“, kaže Lučić za BBC na srpskom.

Lokalna samuoprava pokriva i 60 odsto svih troškova vrtića, a obrazovni sistem je „sjajno i moderno“ uređen, dodaje on.

Odlaskom mladih u reproduktivnim godinama Srbija gubi „osnovu za rađanje“ i to dovodi do sve nepovoljnije starosne strukture stanovništva u Srbiji, smatra Bjelobrk iz RZS.

Ona napominje da se ovaj problem ne odražava samo na odlazak ljudi iz zemlje, već i na unutrašnje migracije – po pravilu iz manjih i siromašnijih u veća i razvijenija mesta.

„Beograd negativan prirodni priraštaj godinama sanira zahvaljujući dolasku velikog broja ljudi iz devastiranih i manje razvijenih delova Srbije“, objašnjava Bjelobrk.

Republika Srbija pokrenula je projekat dodele bespovratnih sredstava bračnim i vanbračnim parovima koji žele da kupe kuću u seoskim sredinama kako bi se smanjile migracije u velike gradove.

Konkurs je raspisan 28. juna ove godine, a do 1. novembra je odobren novac za kupovinu 352 seoske kuće u okviru ovog projekta, navodi se na sajtu Ministarstva za brigu o selu.

Srbija je 2020. godine osnovala Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, a resorni ministar postao je Ratko Dmitrović.

Država nudi roditeljski dodatak za decu rođenu posle 1. jula ove godine – za prvo dete roditelji mogu računati na jednokratnu pomoć od 106.412 dinara, za drugo 255.391 dinar raspoređen na 24 mesečne rate, za treće 1.532.346 dinara na 120 mesečnih rata i za četvrto dete 2.298.519 dinara raspoređeno na isto toliko rata.

Takođe, isplaćuje se dečiji dodatak porodicama sa nižim primanjima i kreće se od 3.192 do 5.746 dinara mesečno po detetu.

Bračni par Delić prima pomoć od države u visini od „oko 100 evra mesečno“, što je „korektna finansijska pomoć za njihove uslove“, kaže Slobodan Delić.

„Takođe, koliko sam upućen, nećemo morati da plaćamo vrtić za treće dete“, dodaje on.

A šta se dešava sa zemljama u koje odlaze mladi iz Srbije?

Velike evropske zemlje poput Nemačke, Francuske ili Velike Britanije takođe imaju niske stope rađanja, nekada su bile i niže od Srbije, ali ne upadaju u ovu zamku zbog uvoza radne snage, napominje Vladimir Nikitović.

„U te zemlje se doseljava radno sposobno stanovništvo u reproduktivnim godinama i tako ubijaju dve muve jednim udarcem – dolazi im radna snaga i pospešuje se natalitet“, objašnjava ovaj demograf.

2. Odlaganje rađanja i reproduktivno zdravlje

Prosečna starost majke pri rađanju prvog deteta 28,8 godina, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2020. godinu.

Pedeset godina ranije, prvorotkinje su se u proseku porađale se 22,2 godine, 2000. godine ta granica stajala je na 24,9 godina, a 2010. godine na 27,2 godine.

Milica Zubić iz Pančeva planira da proširi porodicu sa 32-godišnjim suprugom Milanom, a do sada to nije uradila zbog stručnog usavršavanja i želje da omogući porodici bolje uslove za život.

„Prvo je trebalo završiti fakultet, pa steći radno iskustvo i sada mi je preostalo da rešimo stambeno pitanje“, navodi ona.

Milan ima sličan stav, ali i jednu dilemu – da li su okolnosti za podizanje dece danas teže ili samo služe kao izgovor za odlaganje rađanja?

„Istina je da ne ide da dobijemo dete i živimo sa roditeljima, poslovi i primanja danas nisu mnogo izvesni i stabilni…

„Ali, naši roditelji su gajili decu u mnogo gorim okolnostima, pa šta nama fali?“, pita se ovaj grafički dizajner.

Broj prvorođene dece u Srbiji u 2020. godini iznosio je 28.466, za 1.190 manje nego godinu dana ranije, a zabeležen je i pad kod drugorođene i trećerođene dece, pokazuju podaci koje su prikupili u RZS.

Šta piše u izveštaju RZS za 2020. godinu?

Broj živorođenih beba u 2020. godini u Srbiji bio je 61.692, dok je 116.850 lica umrlo u istom periodu.

Prirodni priraštaj je prošle godine bio – 55.158, što je najveći negativni prirodni priraštaj od kada se vodi statistika, a stopa prirodnog priraštaja iznosila je negativnih osam promila – za 2,7 promila manje nego u 2019. godini.

Prirodni priraštaj je razlika između broja živorođenih i broja umrlih u jednom periodu, a stopa prirodnog priraštaja predstavlja istu razliku, ali na 1.000 stanovnika, navodi se na sajtu Ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku u Vladi Srbije.

Region Južne i Istočne Srbije imao je najlošije rezultate sa negativnih 11,1 promila, stopa prirodnog priraštaja Šumadije i Zapadne Srbije bio je na negativnih 8,8 promila, a u Vojvodini na negativnih 7,5 promila.

Situacija je nešto povoljnija u većim gradovima, delom i zbog migracija stanovništva iz manjih mesta – stopa prirodnog priraštaja u Beogradu je u 2020. godini bila na negativnih 4,9 promila, Novi Sad na negativna 1,2 promila, a Niš negativnih 7,9 promila, pokazuju podaci RZS.

Samo tri od 174 opštine u Srbiji imale su pozitivne stope prirodnog priraštaja u 2020. godini – Tutin (sedam promila), Novi Pazar (4,4 promila) i Preševo (1,4 promila).

Opština sa najlošijim rezultatima u 2020. godini je Crna Trava, gde je zabeležena negativna stopa prirodnog priraštaja od 30,9 promila.

Procenjuje se da je broj stanovnika Srbije u 2020. godini iznosio 6.899.126.

Da stvari ne idu na bolje potvrdila je i državna sekretarka Ministarstva za brigu o porodici i demografiju Milka Milovanović Minić, koja je saopštila da je u prvih 10 meseci 2021. godine u Srbiji rođeno 794 bebe manje nego u istom period prošle godine.

Izvor: Republički zavod za statistiku (RZS)

Tutin, Novi Pazar i Preševo – svetle tačke na mračnoj demografskoj mapi Srbije

Činjenica da jedino Tutin, Novi Pazar i Preševo imaju pozitivan prirodni priraštaj od svih opština u Srbiji proističe iz starosne strukture stanovništva u tim mestima, navodi Bjelobrk iz RZS.

Na teritoriji Srbije 14,3 odsto stanovništva čine deca do 14 godina, 64,6 odsto odlazi na one između 15 i 64 godine, a 21,1 odsto čine oni koji imaju 65 ili više godina.

U pomenutim opštinama slika je povoljnija – deca mlađa od 15 godina čine 22,3 odsto stanovništva Novog Pazara, 25,2 odsto u Tutinu i 18,6 odsto u Preševu, piše u demografskom izveštaju RZS za 2020. godinu.

Visokom broju beba koje se svake godine rode u ovim mestima dopirnosi i religijski i etnički elementi poput tradicije, porodičnih vrednosti i vrednovanja visokih reproduktivnih normi, tvrdi Bjelobrk.

Preševo ima daleko najveći procenat radno sposobnog stanovništva (15-64) koje je nosilac reprodukcije i on iznosi čak 74,9 odsto, dok je u Novom Pazaru 66,7 odsto, a u Tutinu 65,6 odsto.

Broj starih je u ovim mestima znatno manji nego u ostatku zemlje – 11 odsto u Novom Pazaru, 9,2 odsto u Tutinu i 6,5 odsto u Preševu.

U te tri opštine stopa rađanja je više od dva deteta i zbog toga konstantno imaju mladu starosnu strukturu, navodi demograf Vladimir Nikitović.

„Međutim, oni zbog nedovoljne razvijenosti imaju problem sa iseljavanjem stanovnika, što preti da anulira te visoke stope rađanja“, upozorava on.

Usvojili smo moderan način reprodukcije kao rezultat sveukupnog razvoja i napretka – mladi najpre žele da se obrazuju, školuju, ostvare u profesionalnom smislu i osamostale pre širenja porodice, navodi Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku.

„Ove stvari su isplivale na površinu u sistemu današnjih vrednosti, roditeljstvo se odlaže za kasnije godine života, posle čega je odluka o rođenju drugog deteta značajno teža, uglavnom iz bioloških razloga“, kaže ona.

Međutim, trend odlaganja rađanja nije karakteristična pojava samo za Srbiju – i daleko razvijenije države se suočavaju sa tim.

Kako se na taj način „sužava reproduktivni period“, izuzetno je važno da reproduktivno zdravlje stanovništva bude na visokom nivou, ukazuje Nikitović.

„I u razvijenom zemljama poput Švedske žene kasnije rađaju, ali uspevaju da ispune željenu kvotu zbog dobrog reproduktivnog zdravlja, stabilnih poslova i primanja.

„Srbija je pri dnu u Evropi što se tiče pokazatelja reproduktivnog zdravlja stanovništva i kod nas su izražene stope sekundarnog fertiliteta koji nastaje usled polnih bolesti“, napominje Nikitović.

Željeni broj dece u Srbiji je oko dvoje, tako je i u Evropi, ali kod nas ne stignu da ispune taj plan, objašnjava on.

3. Pandemija korona virusa i loše zdravstveno stanje nacije

U Srbiji je u 2020. godini od bolesti povezanih sa korona virusom preminulo 10.356 ljudi – prema rezultatima Komisije za analizu smrti tokom pandemije, rekao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Prema izveštaju RZS, 8,9 odsto od ukupnog broja preminulih u Srbiji prošle godine stradalo je od Kovida.

Ukupna stopa smrtnosti, bez obzira na uzrok smrti, bila je veća za 12.000 u odnosu na očekivanja prema starosnoj strukturi i zdravstvenom stanju stanovništva, napominje Vladimir Nikitović, demograf sa Instituta za društvene nauke u Beogradu.

„Ovo će biti još izraženije u 2021. godini, a pandemija korona virusa je pokazala ono na šta mi demografi odavno ukazujemo – zdravstveno stanje našeg stanovništva je među najlošijima u Evropi“, dodaje ovaj stručnjak za demografske projekcije.

U 2020. godini, 47,3 odsto preminulih u Srbiji je umrlo od posledica bolesti sistema krvotoka, a 18,3 odsto od različitih vrsta tumora, pokazuju podaci RZS.

Ali i godinama pre pandemije Srbija nije imala dobre rezultate u ovoj oblasti.

Prema istraživanju o javnom zdravlju evropskih zemalja koje su sprovele Evropska komisija i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz 2017. godine – u Srbiji je zabeleženo 234 smrti na 100.000 stanovnika od uzroka koji su mogli da se spreče, pokazuje

Samo šest evropskih zemalja imalo je lošije brojke, a prosek u Evropskoj uniji (EU) bio je 159 na 100.000 stanovnika.

Iste godine, 175 srpskih rezitenata preminulo je od izlečivih bolesti, što je takođe sedmi najlošiji rezultat u Evropi, dok zemlje članice EU prosečno beležile 108 takvih slučajeva.

4. Ekonomski faktori koji negativno utiču na natalitet

Mnogi mladi parovi glavnu prepreku za širenje porodice pronalaze u ekonomskim faktorima – ne poseduju nekretninu u kojoj bi živeli, imaju nedovoljno visoka i stabilna primanja ili ih poslodavci ne prijavljuju u skladu sa zakonom.

Neki se odluče da čekaju pogodniji trenutak i neko bolje vreme, a drugi napuštaju zemlju u nadi da će im život i roditeljstvo van granica Srbije biti lepši i lakši.

Mladima su kod zaposlenja najvažniji zarada i mogućnost za napredovanje, a najveći broj njih smatra da je plata od 65.000 do 80.000 dinara dovoljna za pristojan život, pokazuje Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u RS koje je prošle godine sprovelo KOMS.

Ipak, zabrinjava što mladi i dalje misle da su za dobijanje posla najvažnija lična i porodična poznanstva i kontakti, a zatim članstvo i aktivizam u političkoj partiji u odnosu na formalno i neformalno obrazovanje, dodaje se u zaključku istraživanja.

Kuvar Milorad Lučić kaže da od selidbe u Nemačku ima neuporedivo bolje uslove za rad nego u Srbiji.

„Nivo korupcije je na dosta nižem nivou i ovde nije važno ko su ti mama i tata ili odakle dolaziš.

„Sve je transparentno od prvog dana radnog odnosa, ne postoji ni u kom slučaju mogućnost rada na crno ili izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa, što je nažalost čest slučaj u našoj Srbiji“, napominje on.

Neizvesnost na tržištu rada i rasprostranjenost sive ili crne zone ekonomije je nešto što značajno utiče na mlade, a pre svega na žene, pri donošenju odluke o rađanju dece, smatra ekonomista Hasan Hanić.

„Kada mladi ne mogu lako da se zaposle ili da dođu do stana, dolazi do odlaganja rađanja i sklapanja brakova.

„Ženama koje planiraju da zasnuju porodicu je izuzetno bitna ekonomska sigurnost, a nesigurnost koju osećaju one koje rade u crnoj ili sivoj zoni ekonomije utiče negativno na stopu rađanja“, objašnjava ovaj ekonomista i predsednik Beogradske bankarske akademije za BBC na srpskom.

Trećina porodilja u Srbiji u 2018. godini bila je nezaposlena i nije imala primanja, dok je polovina majki imala stalno zaposlenje, a 60 odsto njih zarađivalo je manje od republičkog proseka, pokazuje istraživanje RZS, prenosi magazin Nova ekonomija.

U najnezavidnijoj poziciji nalaze se žene sa srednjim i nižim obrazovanjem, jer tek četvrtina njih ima poslove koji bi se smatrali stabilnim, objasnila je Jovana Ružičić, direktorka Centra za mame, u izjavi za Novu ekonomiju.

• Može li virtuelna realnost da smanji bol na porođaju
• Da li trudnice treba da se vakcinišu protiv korona virusa
• Kako je biti majka i preduzetnica u Srbiji i za šta su uskraćene

Milica Zubić smatra da su „stabilnost i izvesnost“ ono što je neophodno za širenje porodice i nada se da će, zajedno sa suprugom Milanom, ubrzo uspeti da dostigne te ideale.

„Ne želim da dobijem decu i da se svaki dan pitam šta će biti sutra“, kaže ona.

Za bračni par Delić iz Mladenovca mnogočlana porodica „nije bila odluka, već želja“, kažu.

„Ne postoji idealan trenutak da se dobije dete, ni u čijem životu – deca nisu roba da odlučiš da li ćeš ih kupiti, ona nisu i ne smeju biti opterećenje“, priča on za BBC na srpskom.

Sprega ekonomije i prirodnog priraštaja nije jednosmerna ulica, pa smanjenje nataliteta koje dovodi do sve manjeg broja radno sposobnog stanovništva negativno utiče na ekonomiju, dodaje Hanić.

Iseljavanje stanovništva iz Srbije zemlju godišnje košta od 1,2 do dve milijarde evra, pokazala je studija Instituta za razvoj inovacija iz 2019. godine, prenosi Danas.

Iz ovog instituta su zaključili da na deficit utiču troškovi školovanja mladih koji nakon toga odlaze u inostranstvo i umanjenje bruto domaćeg proizvoda (BDP) zbog manjka radne snage i stručnjaka iz različitih oblasti.

„Radna snaga koja poseduje znanje, stručnost i iskustvo jedan je od najbitnijih komponenata ekonomskog rasta, a odliv mozgova nam dugoročno slabi kapacitet rasta“, zaključuje Hasan Hanić.

5. Psihološki faktori koji utiču na smanjenje nataliteta

Nekima stabilni i dovoljno veliki prihodi, profesionalna ostvarenost i sopstveni krov nad glavom nisu dovoljni uslovi za stvaranje ili širenje porodice.

Čak 45 odsto mladih uzrasta od 15-29 godina koji su 2016. učestvovali u aistraživanju Ministarstva omladine i sporta o mentalnom zdravlju izjavilo je da je konstantno zabrinuto zbog nečega.

Oko 28 odsto ispitanika je reklo da im se lako dešava da zaplaču. Kao najčešći razlog zabrinutosti, 22 odsto učesnika navelo je fizički izgled.

Odluka o dobijanju dece često zavisi od zajedničke procene kvaliteta emocionalne veze koju donose partneri, da li vide sebe zajedno i u daljoj budućnosti i da li jedno drugo doživljavaju kao nekog sa kime žele da zasnuju porodicu, kaže za BBC na srpskom Tamara Džamonja-Ignjatović, profesorka socijalne psihologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

„Tu igraju ulogu drugi psihološki faktori kao što je usmerenost na lične potrebe, na potrebu za nezavisnošću, slobodom od obaveza, potrebu za konforom, za neometanom karijerom“, dodaje ova psihološkinja.

Zbog promena koje roditeljstvo donosi, kod odgovornog planiranja dece je važno biti svestan tih promena, smatra Džamonja-Ignjatović.

„Životne navike se nužno menjaju, ne samo tokom prvih nekoliko godina roditeljstva, i nekima je zaista teško da podnesu `toliku žrtvu`.

„Ipak, to donosi mnogo više radosti i zadovoljstva – da nije tako, čovečanstvo bi davno nestalo,“ dodaje ona.

Postoje i žene koje zbog straha od porođaja ili prethodnih loših iskustava odlučuju da odlože rađanje ili odustaju od roditeljstva.

Međutim, strah od porođaja može uticati na individualne odluke, ali svakako ne utiče na generalni demografski trend, jer danas on nije toliko čest niti opravdan kao što je bio ranije, kada su uslovi bili daleko lošiji, objašnjava Džamonja-Ignjatović.

„Možda se samo trenutno zbog pandemije i rizika od zaražavanja tokom bilo kakvih medicnskih intervencija i boravka u bolnici, planiranje potomstva odlaže“, dodaje profesorka.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]