Himna Srbije je novokomponovana i etnički čista, ali i mali Šandor i Samir moraju da pevaju

U tekstu hrvatske himne Hrvat se pominje samo jednom, a Bog nijednom. To ipak ne predstavlja problem velikosrBskim ekstremistima da ovu himnu okvalifikuju kao ustašku i nacionalno ekskluzivističku. Tekst himne „Lijepa naša domovino“ prostorno određuje Hrvatsku između Dunava, Save, Drave i Jadranskog mora.

Makedonska himna na Boga uopšte ne računa, Makedonce takođe pominje samo jednom, a zvanično se koristi i njen prepev na albanskom jeziku.

Himna Slovenije se obraća svim ljudima sveta, uz želje da ne bude ratova, da komšije ne budu jedni drugima vragovi i da svi ljudi žive slobodno.

Himna Crne Gore ne pominje Crnogorce i njhove teritorije, a himne BiH i Kosova nikoga i ništa, jer su i jedna i druga melodije bez teksta.

U državnoj himni Srbije, u zemlji u kojoj živi 22 nacije, što je ubedljivo najviše od svih gorepomenutih i što zaista treba da služi na ponos, Srbi i ‘srpsko’ se pominje 15 puta, a Bog se 10 puta poziva i na njega apeluje da spašava, hrani i složi, ali isključivo Srbina i njegove srpske zemlje, teritorilano omeđene maštom i vladarskim ambicijama.

Srpska državna himna je temeljno etnički čista, ali to trenutnim zakonodavcima ne smeta da pod pretnjom kaznom njeno pevanje nameću i malom Šandoru i Ivanu i Samiru i Išmailu.

Vlada Srbije sugeriše Srbima iz srpskog sveta da 15. septembra na ‘Dan jedinstva, slobode i nacionalne zastave’ istaknu to parče emocijama nabijenog platna gde god da su.

Lako ćemo u Banja Luci, ali šta ćemo sa onim Srbima koji žive u Zagrebu ili Zenici. Oni će najverovatnije izabrati da, gledano očima prosečnog srBskog kabadahije, budu pi*ke kukavičke.

I to nije sve – srpska vlast će po hitnom postupku da brani ćirilično pismo od opšte agresije najmanje 30% svojih građana koje himna ni ne pominje, a koji bi da koriste svoj maternji jezik, ali još uvek nije dostupan u ćiriličnoj verziji.

Tekst himne Republike Srbije „Bože pravde“:

„Bože pravde, ti što spase
od propasti do sad nas,
čuj i od sad naše glase
i od sad nam budi spas.

Moćnom rukom vodi, brani
budućnosti srpske brod,
Bože spasi, Bože hrani,
srpske zemlje, srpski rod!
Srbiju nam Bože brani,
moli ti se srpski rod!

Složi srpsku braću dragu
na svak dičan slavan rad,
sloga biće poraz vragu
a najjači srpstvu grad.

Nek na srpstva blista grani
bratske sloge zlatan plod,
Bože spasi, Bože hrani
srpske zemlje, srpski rod!
Srbiju nam Bože brani,
moli ti se srpski rod!

Iz mračnoga sinu groba
srpske krune novi sjaj,
nastalo je novo doba,
novu sreću Bože daj.

Srbiju nam Bože brani,
pet vekovne borbe plod,
Bože spasi, Bože hrani,
srpske zemlje, srpski rod.
Srbiju nam Bože brani,
moli ti se srpski rod.”

Izvorna pesma nastala je 1872. godine, kada je Jovan Đorđević, inspirisan satiričnom Zmajevom Narodnom himnom, napisao reči na muziku Davorina Jenka. Кompozicija Jozefa Hajdna Carska himna imala je velikog uticaja na melodiju.

Pesma je predstavljala završnicu pozorišne predstave „Markova sablja“, osmišljene povodom punoletstva Milana Obrenovića. Ogromna popularnost reči i melodije doprinele su da ova pesma postane zvanična srpska državna himna.

Ipak, zvanični tekst himne nekoliko puta se menjao, sa promenom državnog uređenja i vladara. Za vreme vlasti Milana Obrenovića, pevalo se knez Milana Bože spasi, da bi i to bilo promenjeno uspostavljanjem Milana za kralja. Naknadno je isti stih morao biti prepevan za vreme vladavine kralja Petra I i kralja Aleksandra I. Nakon Majskog prevrata, himna je ponovo uvedena 1909, na rođendan kralja Petra 29. juna (12. jula).

Izvorne reči pretrpele su izvesne izmene pri određivanju zvaničnog teksta himne Srbije. Na tri mesta, srpskog kralja zamenjeno je sa srpske zemlje, a stih srpskog kralja Bože hrani zamenjen je sa Bože spasi, Bože brani.

Devedesetih godina, „Vostani Serbije“ i „Na Drinu“ su takođe predlagani za državnu himnu. „Na Drinu“ je dobila većinu na referendumu održanom 1992. godine, međutim ova odluka nikada nije zvanično usvojena.