Zašto je Srbija „ispod tezge“ dala pola miliona dolara Hondurasu

U danima nakon donošenja Rezolucije o Srebrenici u UN, zvaničnik Hondurasa Enrike Reina na društvenoj mreži „X“ zahvalio se Srbiji za donaciju od 500.000 dolara pomenutoj zemlji.

Ništa tu ne bi bilo neobično da zahvalnost nije usledila nakon što je Honduras prilikom glasanja o rezoluciji bio jedna od 68 zemalja koje su ostale udzdržane i što za ovu donaciju javnost nije znala.

Ova transakcija izvedena je preko Ambasade Srbije u Meksiku, koja je prebacila sredstva Ministarstvu zdravlja Hondurasa. Kako se niko od zvaničnika po ovom pitanju nije oglašavao, redakcija NIN-a uputila je pitanja Ministarstvu spoljnih poslova, u kojima je zatražila pojašnjenje na koji način i iz kog fonda i kada je donacija od pola miliona američkih dolara dogovorena sa ovom zemljom.

Do objavljivanja ovog teksta nije im stigao odgovor.

Agradecemos en nombre del Gobierno de la Presidenta @XiomaraCastroZ y del pueblo hondureño 🇭🇳 al Gobierno, pueblo de Serbia 🇷🇸 y a la Embajada de @SRBinMexico por el anuncio de la decisión de conceder ayuda humanitaria al Gobierno de Honduras, por la cantidad de U$ 500.000,00…

— Enrique Reina (@EnriqueReinaHN) May 25, 2024

A tamo gde odgovori izostanu, nižu se nova pitanja. Da li je, na primer, Honduras jedina država koja je tokom višemesečnih diplomatskih napora dobila donaciju za suzdržavanje od glasanja.

Lobiranje kod država na međunarodnom planu nije ništa novo niti uobičajeno, iako se na njega ne može gledati kao na nešto moralno. Sve i da je Srbija bila prinuđena da igra po međunarodnim „pravilima“ koja su odavno nametnule mnogo veće i snažnije zemlje, problematično je pitanje transparentnosti, ili narodski rečeno, iz kog ćupa su zvaničnici Srbije zahvatili novac za donaciji ovoj centralnoameričkoj državi, piše NIN.

Koliko je veliki diplomatski napor, o kome govore najviši zvaničnici naše zemlje, zaista bio svrsishodan? Rezolucija je na kraju svakako usvojena i to je ono što će ostati „na papiru“. Za kratko vreme malo ko će se sećati koliko je zemalja bili uzdržano prilikom glasanja.

S druge strane, ukoliko se ispostavi da je zvanični Beograd darivao određene zemlje u zamenu da se uzdrže od glasanja, to može da otvori samo dodatna pitanja potrošnje novca građana Srbije.

Nakon navoda zvaničnika Hondurasa o donaciji, celu stvar je prokomentarisao i predsednik pokreta SRCE Zdravko Ponoš, koji je na mreži na kojoj je i podeljena inicijalna informacija, upitao „šta ovaj režim slavi“.

– Sponzori Rezolucije se nisu proslavili. O motivima da i ne govorimo. Ali šta ovaj režim slavi? Koliko nas košta Vučićevo brisanje nosa nacionalnom zastavom u Njujorku? I to za potrebe lokalnih izbora. Ministar spoljnih poslova Hondurasa zahvaljuje se Vladi Srbije na 500.000 dolara za obnovu bolnice Roatan?! Da li je 500.000 dolara ipak prevelika cena za uzdržan glas Hondurasa? Kada je Vlada odlučivala o ovoj i ovakvim ‘donacijama’, kao što je i ona nedavno za Ukrajinu? Zašto je to tajna za građane Srbije – upitao je Ponoš.

A nije se dugo čekalo na reakcije iz regiona, pa je tako predsedavajući Predsedništva BiH Denis Bećirović poručio je da je BiH pobedila i da oni nisu „nikome plaćali 500.000 dolara da bude uzdržan“…

Politički analitičar Dejan Bursać kaže za NIN da nije tajna da diplomatija, posebno sa državama Centralne Amerike i Afrike, tako funkcioniše. On podseća da je toga bilo i ranije, po pitanju priznavanja i otpriznavanja Kosova.

Bursać navodi da te države u stvari trguju, nekada sa donacijama, a nekada sa koncesijama, podsticajima i sličnim stvarima.

– Očigledno je sada slučaj da je to izašlo u javnost, mada se dešavalo i ranije. Imali smo donacije školama u Africi, raznim državama i slično – podseća Bursać.

Upitan da li postoji mogućnost da je Honduras pod pritiskom kosponzora rezolucije odlučio da obelodani navodnu donaciju, Bursać kaže da ne znamo okolnosti niti šta se u konkretnoj državi dešava.

– Može biti da je neko tamo hteo da se pohvali, da se uslika za medije. A može biti da se radi o nekoj široj igri. To je sada sve nivo spekulacija. Mada, niti je ikome iznenađujuće što je možda deo podrške plaćan. S druge strane, niti je to previše bitno. Rezolucija je sama po sebi neobavezujuća i osim što je ovde stavljena u lokalnu političku upotrebu i što će, siguran sam, u Bosni biti stavljena, za opšti geopolitički narativ o Balkanu je apsolutno nebitna stvar – ocenjuje Bursać.

Prema njegovom viđenju, Aleksandru Vučiću je očigledno stalo da se prikaže kao veliki zaštitnik srpskih nacionalnih interesa, pogotovo zbog optužbi usled dešavanja na Kosovu, a koje se tiču platnog prometa, banaka, Poštanske štedionice, apoteka…

Bursać smatra da je zbog pritisaka koje trpi srpsko stanovništvo na Kosovu glasanje o rezoluciji o Srebrenici Vučiću dobro došlo.

– Činjenica je da je to očigledno prenaduvano u Srbiji i malo u regionu. To apsolutno nigde nije vest. Pogledajte i nemačke medije, a Nemačka je kosponzor te rezolucije – ta tema apsolutno ne postoji. Posebno što te rezolucije Generalne skupštine UN nisu obavezujuće i tih rezolucija se nekad naštanca i po pedeset do sto za godinu dana. Vlastima u Srbiji je to dobro došlo, posebno pred lokalne izbore. Oni se održavaju sami, bez predsedničkih ili parlametanih na isti dan. Onda nemate taj momenat nacionalizacije izbora – da možete na lokalna pitanja da prelijete nacionalne teme. Aleksandar Vučić ga je očigledno našao ovde, time što je ceo narativ preneo na tu priču o Njujorku i na to šta se tamo dešavalo – zaključuje Bursać.

Izvor: NIN