Hiljade ljudi u Švedskoj, Engleskoj, Kini i Rusiji nose čipove na rukama koje koriste za svakodnevne aktivnosti. Uz pomoć čipa otključavaju i zaključavaju vrata, plaćaju račune, idu kod lekara i rade mnoge druge stvari.
Ovi čipovi veličine su novčića i nalaze su staklenoj kapsuli, a telo ih ne odbacuje. Oni se guraju pod kožu najčešće u gornjem delu palaca, a nakon ugradnje se bol oseća oko 24 sata. Stručnjaci smatraju da postoji mogućnost da ova metoda i u Srbiji u jednom momentu postane standard, bez obzira na to da se radi o tradicionalnom društvu koje je jedva prihvatilo i čipove u ličnim kartama.
Osnovna funkcija ovih čipova jeste da korisnicima pomognu oko obavljanja svakodnevnih obaveza koji se tiču ulasaka u sopstvenu zgradu i pristizanja u kancelariju što bi u budućnosti moglo da se radi preko jednostavnog pokreta rukom kojim se prelazi preko digitalnog čitača. Iako trenutno nema širok spektar namena, uskoro će se to promeniti i čipovi će postati višenamenski, a neki kažu da će se preko njih paliti i kućni aparati.
Istraživanja pokazuju da u Srbiji ne postoji mnogo tehnoloških prepreka da bi se ugradili čipovi i da bi taj proces mogao početi za svega pet godina. Kako navodi struka, njihova tehnologija je jednostavna i već se primenjuje na svakoj poslovnoj kartici za identifikaciju, koje se u ovoj zemlji koriste odavno. Ono što pravi veću prepreku jesu zakonske procedure i odobrenja.
Sturčnjaci kažu da je ono što usporava ovaj proces jeste činjenica da bezbednost podataka i etički momenat prave prepreke u pravcu ugradnje, te da se ova napredna tehnologija može primeniti u Srbiji kada se one prevaziđu.
Sociološkinja Dragana Dimić govori o spremnosti naroda u našoj zemlji da se ovakva promena desi, i ona smatra da smo društvo koje se teško prilagođava, te da se jedva prihvatilo i čipovanje ličnih karti. Kaže da bi s početka malo njih prihvatilo ugradnju čipa u ruke, ali takođe smatra da će u jednom momentu postati neizbežno, te da će se ova metoda morati prihvatiti tokom vremena.
Dimić kaže da će građani Srbije teže prihvatiti čipove iz straha da će na taj način biti praćeni i da će ih neko stalno nadzirati, a da će najverovatnije najpre ljudi koji imaju neke veze sa inostranstvom doneti taj model kao nešto normalno što se koristi u drugim zemljama.
– Sve poslovne transakcije su vezane za čipovane lične karte tako da smo praktično prisiljeni da ih koristimo. Isto tako će biti i sa čipovanjem ljudi. Jednog dana to neće moći da se izbegne jer će nam verovatno biti potrebno – kaže Dimić.
Ova sociološkinja smatra da će čipovanje posebno pomoći starijima koji su teško pokretni, pate od demencije ili se teško snalaze sa korišćenjem gotovine, te da će im proces plaćanja i druge aktivnosti biti znatno olakšane.
Ekonomista Ljubodddrag Savić smatra da je ugradnja čipova u ruke u Srbiji veoma izvodljiva i da nije ni skupa. Takođe govori da će se desiti uskoro.
– Zamislite situaciju u kojoj ne morate da otkucavate karte već samo prolazite pored svih aparata. Verujem da bi elektronskom bankarstvu to bilo od neverovatno velike koristi. To je realnost koja vrlo brzo može da bude u Srbiji ali mislim da ogromna većina ljudi nije spremna za to. U tehničkom smislu ne treba dug vremenski period, mnogo kraći od pet godina – istakao je nedavno Savić za Blic Biznis.
Objašnjava da te tehnologije nisu skupe, da se jednostavno koriste i da u Srbiji u tehnološkom smislu ne postoji veliko ograničenje za čipovanje.
– Srbija se relativno lako može prilagoditi u tehničkom smislu, ali postoji to drugo pitanje donošenja zakona i spremnosti građana i preduzeća na korišćenje tih tehnologija – zaključio je Savić.
Vau kakav napor otključavanje vrata i plaćanje računa 😀Mars za gamad sektasku koja promovise čipovanje.
Ko to uradi gubi dušu a lopovi ce sa sekirama u kradju da seku ruke. Plus čipovane mogu daljinski da iskljuce.