Oko 200 Srba traži pomoć države da se vrate u Kinu: Porodice su nam razdvojene!

Širenje virusa korona, ukidanje avionskih linija i zatvaranje granica sprečilo je oko 200 državljana Srbije da se u februaru i martu vrate u Kinu, gde godinama žive i rade, iako imaju legalne radne i boravišne dozvole.

Većina njih doputovala je u Srbiju na odmor u januaru i februaru, za vreme Kineske Nove godine, ali su zbog širenja virusa ostali zarobljeni u našoj zemlji i već šest meseci nisu u mogućnosti da se vrate normalnom načinu života, poslovima, studiranju, a neki čak i svojoj porodici.

Sudbina Natalije Stanić i njenog trogodišnjeg deteta, koji su već šest meseci odvojeni od muža i oca, samo je jedna od tih razdvojenih porodica.

– Kada je počela Kineska Nova godina sa sinom sam došla na raspust na nekoliko nedelja i ostala u Srbiji već pola godine. Situacija je teška, razdvojeni smo, dete ne viđa oca i zbog toga molimo da nam omogućite kanal povratka za Kinu kako bi naša porodica ponovo mogla da se spoji – rekla je Natalija.

Naime, problem je nastao kada je kineska vlada 28. marta zatvorila granicu za sve strane državljane, čime su sve njihove radne i boravišne dozvole prestale da važe, a sada u Kinu strani državljani mogu ući ne samo uz novu vizu, već im je potrebno i pozivno pismo kineske vlade da su urgentno potrebni Kini.

To je za Tanjug objašavaju građani koji pokušavaju da se vrate, a među njima je Bojan Džinić koji dve godine u Kini radi kao košarkaški trener, i on je, kao većina ostalih, došao u feruaru na odmor u Srbiju i ne može nazad..

On kaže da građani samostalno ne mogu da obezbede povratak, te apeluju na Ministarstvo spoljnih poslova, kineski Konzulat u Beogradu i srpsku Ambasadu u Pekingu da im pomognu.

– Kina je 28. marta zatvorila granice za sve strance, to znači da naše radne i boravišne dozvole ne važe i stekao se pogrešan utisak da mi svakog trenutka možemo da odemo u kineski konzulat u Beogradu i da apliciramo za novu vizu, a to je u praksi veoma teško jer nam je potrebno i pozivno pismo kineske vlade da smo urgentno potrebni Kini – objasnio je Džinić.

Jedno od mogućih rešenja, kaže Aleksandar Filipović, koji deli sudbinu sa ostalih 200 državljana Srbije koji ne mogu da se vrate u Kinu, jeste da i Srbija poput Nemačke, Francuske i Velike Britanije postigne dogovor sa Kinom o slanju naših držvljanja po kratkom postupku.

– To nije nemoguće, jer je drugim zemljama to omogućeno i pregovori nisu trajali duže od mesec dana – kaže Filipović.

Navodi da on živi i radi u Kini već sedam godina, da zajedno sa suprugom predaje engleski jezik u školi i da je njihovo dete u toj zemlji završilo četiri razreda osnovne škole.

– Dobar deo života smo ostvarili tamo, sada nam je teško zbog toga što ne možemo da se vratimo nazad na posao i što se stvari ponovo dodatno komplikuju sa zatvaranjem granica i sa virusom. Porodice su razdvojene, ljudi su ostavili svoje živote, mi nismo samo ekonomski migranti, mnogi od nas su zavoleli Kinu i želimo da se vratimo zato što nam je stalo do života tamo, ne samo da zarađujemo – kaže Filipović.

Ovih dana, ističe, pojavio se još jedan problem, naime, boravišne dozvole su istekle, a kartice su blokirane, što znači da oni koji rade online ne mogu da podižu i koriste novac sa računa.

Marko Jovanović još jedan je od onih koji ne može sa svojom porodicom da se vrati normalnom načinu života u Kini, gde živi i radi već pet godina, kao i svojoj firmi koju je tamo osnovao prošle godine.

– Tretnutno nisam u mogućnosti da privređujem, a porez i dažbine idu i to je veliki problem – kaže Jovanović.

Navodi da je grupa od skoro 200 građana Srbije stupila u kontakt sa našim nadležnim organima, kao i da je bilo određenih pozitivnih odgovora od ambasadora i Ministarstva spoljnih poslova, međutim, trenutno je komunikacija, kaže, „zamrla“.

– Nama sve više i više gori pod nogama, bliži se školska godina, dosta naših ljudi tamo radi u školama ili na fakultetima, ima i onih koji studiraju, porodice su razdvojene, a avgust i septembar su poslednji rokovi da se u Kinu vratimo da ne bismo izgubili poslove i školovanje za decu – navodi Jovanović.

Apeluje na državne organe da se pronađe neki kanal povratka u Kinu za ljude koji imaju radne i boravišne dozvole i ističe da bi troškove eventualnog organizovanog leta, ukoliko je potrebno, platili oni.