Otkako je pre tri godine Oklahoma legalizovala uzgajanje kanabisa u ovu južnu američku državu doselilo se na stotine Srba i Balkanaca koji su novac, uglavnom zarađen u kamiondžijskom biznisu, odlučili da ulože u farme marihuane.
Zbog niskih poreza i jeftine zemlje ubrzo su se na beskrajne pašnjake kojima su nekad jezdili kauboji i indijanci preselili i mnogi naši farmeri koji su pre toga kanabis uzgajali u Kaliforniji.
Ekipa Serbian Times i Serbian News USA provela je nekoliko dana družeći se i razgovarajući sa njima i za to vreme naslušali su se svakakvih priča, od onih komičnih do onih ne baš tako veselih, ali svakako poučnih.
Vodič novinarskoj ekipi bio je Jovan Ignjatović, bivši perspektivni košarkaš koji je danas poznat kao „srpski princ kanabisa u Oklahomi“.
Taj nadimak nije zaslužio bogatstvom niti hektarima pod zasadom ove misteriozne biljke, već isključivo po znanju koje poseduje o kanabisu.
– Jedan sam od prvih Srba koji je ušao u ovaj biznis. Ranije sam bio košarkaš, sportista, nikada nisam pušio travu, nikakve droge nisam probao. Tek sa 25 godina sam prvi put probao kanabis i zaljubio sam se u biljku. Osećaj koji imaš, način na koji ti oporavi telo. Uvek sam se pitao zašto sportisti koriste CBD ulje. Zato što oporavak koji ti imaš od toga ne može ni sa čim drugim da se uporedi. Možeš ceo dan da treniraš, a uveče malo zapališ džoint, staviš CBD pod jezik, namažeš stopala uljem i spavaš kao beba, sutra si nov čovek – započinje razgovor Jovan Ignjatović sa novinarom Antonijem Kovačevićem.
Kada je on kupio svoje prvo imanje uz pomoć familije i poslovnih partnera, retki su bili Srbi koji su u taj biznis ušli pre njega. Jovan kaže da je posle Amerikanaca najviše farmi u vlasništvu Bugara, ali da sada ima priličan broj Srba kao i ljudi različitog nacionalnog porekla koji su svoju budućnost vezali za uzgajanje kanabisa.
Kao i sa uzgojem drugih poljoprivrednih kultura, ni kanabis ne pruža sigurnost farmerima. Jedne godine prinos može biti odličan, dok već sledeće sve može poći naopako. Iako se investira mnogo novca, to ne mora nužno garantovati poslovni uspeh.
Opasnosti su razne, navodi Ignjatović. Tu su insekti koji napadaju biljke, a nije retkost da velike temperature i sušni periodi „sprže“ čitav prinos. Ima raznih faktora, mnogi su pokušali i propali upravo zbog tih neminovnih poteškoća. Mnogi zbog toga vode računa kako u ove „laboratorije“ ulaze i kako iz njih izlaze.
Jovan je u ovaj biznis ušao u periodu pre legalizacije, te je to bio još jedan vrlo otežavajući faktor koji je trebalo preživeti.
– Bio sam uzbuđen zbog te legalizacije dok nisam shvatio šta se desilo. Ceo taj okrug je zavisio od ilegalne proizvodnje marihuane. Svaka kuća je imala svoje parče zemlje gde su proizvodili i živeli od toga – priča Jovan.
Postoji i dosta problema jer je previše podnetih zahteva za dobijanje licenci, a višestruko je manja cifra onih odobrenih od strane države. Jovan kaže da je trenutno i kriza na tržištu te da će mnogi ispasti iz tržišne trke. Pitanje glasi – ko će preživeti?
– Preživeće oni koji imaju para da ovaj biznis finansiraju sa nekim drugim biznisima – smatra Jovan.
Mnogi su pre početka ove vrste biznisa godine proveli vozeći kamione. Među njima su Miloš i Nikola, koji su udružili ušteđevine započevši neku novu životnu avanturu.
Zanimljivo pitanje postavio im je novinar Antonije Kovačević da uporede koji je posao teži, vožnja kamiona ili uzgajanje marihuane.
– Da li je lakše držati volan, raditi iz kancelarije ili raditi sa biljkama… Ništa nije lako, ali je lepše sa biljkama zato što ima manje stresa. Kad si u kamionima svaki sekund može da ti izazove neki eksces i da ti upropasti dan, nedelju, godinu, a ovde si miran. Miran san na kraju dana. Jedna loša biljka, isečeš i idemo dalje. Miran san nema cenu – složno su objasnili naši zemljaci.
Dodaj komentar