Beočinski dvorac Šicerovih bez sumnje je jedan od najlepših u Vojvodini, ali već 15-ak godina on se samoruinira iako je pod zvaničnom zaštitom države. nažalost dvorac Špicer nije jedini koji ima takvu sudbinu. U svim delovima Srbije postoje spomenici od ogromnog kulturnog i istorijskog značaja koji zarastaju u korov.
Jedno od najzanimljivijih takvih zdanja, formalno pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, jeste crkva u selu Gorovič, opština Topola.
– Legenda kaže da se tu Karađorđe Petrović venčao sa Jelenom – objašnjava Tanja Vasojević, politikolog, koja sa grupom prijatelja koji su pokrenuli „trevel“ blog „Trip in Srbija“, obilazi našu zemlju, propagirajući njene lepote.
Prema tvrdnjama Gaja Pantelića Vodeničarevića, Karađorđevog prijatelja iz detinjstva, vožd je ukrao Jelenu iz obližnjeg sela Masloševa i venčao se ovde 1786. Tu je svratio i s vojskom kada je krenuo u prvi boj protiv turske vojske, na Rudniku. Crkva praktično svedoči o stvaranju dinastije Karađorđević i mogla bi, kada bi bila zaštićena i obnovljena, da zaokruži turističku rutu vezanu za jednu od dve srpske kraljevske porodice, primećuje Tanja Vasojević.
Pogledajte i: Top 10 dvoraca u Vojvodini
Međutim, iako je proglašena nepokretnim kulturnim dobrom, konstantno propada. Nalazi se na seoskom groblju, nema krov, zarasla je u travu i nije valjano obeležena.
– Veruje se da se u njoj pričestio deo Lazareve vojske pred Kosovski boj, a gradnja se dovodi u vezu i sa despotom Stefanom Lazarevićem, koji ju je navodno sagradio na mestu gde je sanjao da mu je palo koplje pred Nikopoljsku bitku – kaže Tanja.
U jako lošem stanju je i rimska grobnica iz trećeg veka, u mestu Brestovik, nadomak Grocke, koja je takođe zaštićeni spomenik kulture od velikog značaja, tvrdi naša sagovornica:
– Pronađena je 1895. na privatnom posedu, kada je čovek sadio šljive. Meštani danas u njoj pale sveće i ostavljaju plastične slike svetaca, dok na zidovima opstojavaju rimske freske.
Grobnica je pripadala vlastelinskoj porodici, ali se veruje da su tu sahranjene mošti svetaca Ermila i Stratonika, koje je na smrt osudio Konstantinov zet, car Licinije. U njoj su prilikom arheoloških iskopavanja nađeni muški, ženski i dečji sarkofag.
U izuzetno lošem stanju je i benediktinska crkva Arača, kod Novog Miloševa, koja predstavlja kulturno-istorijski spomenik prvog reda. Romanička bazilika podignuta je oko 1230. i obnovljena 1370. zalaganjem kraljice Jelisavete Anžujske.
– Nekadašnja opatija nalazi se usred njive i sa magistralnog puta je teško vidljiva. Nijednom tablom nije obeležena, uprkos neizmernom značaju – kaže Tanja.
Araču je 1417. u posed dobio despot Stefan Lazarević, a u rukama despota Đurđa Brankovića završila je 1441. On je crkvu poklonio rođaku Pavlu Birinjiju. Turci su je spalili 1551. i od tada nije obnavljana, ni zaštićena.
Posebno dragocena je tvrđava Maglič, u Dolini jorgovana, poznata i kao Jerinin grad. U pitanju je srednjovekovno utvrđenje u Ibarskoj klisuri, za koje se veruje da ga je sagradio Uroš Prvi, da bi zaštitio prilaz Sopoćanima i Studenici. Posle Prvog svetskog rata izvršena je delimična sanacija tvrđave zahvaljujući prilozima i mobi naroda. Veći konzervatorski radovi rađeni su i osamdesetih, ali sa raspadom SFRJ prestali su pokušaji da se zaustavi propadanje.
Sredinom 2006. Maglič je privremeno zatvoren za posetioce zbog istrulelosti drvenih platformi u kulama, a u jesen 2010. najavljeno je da će Italija sa Gradom Kraljevom finansirati obnovu. Ipak, kaže naša sagovornica, stanje nije zadovoljavajuće:
– Do Magliča se dolazi rasklimanim drvenim mostom, pa onda zemljanom stazom. Usput smo sreli policajce koji su nas upozorili da kod utvrđenja ima puno zmija. Sve je zaraslo u korov i na mesto koje bi moglo da bude vrhunska turistička atrakcija danas dolaze samo avanturisti.
Ostatak teksta pročitajte OVDE!
Dodaj komentar