Specijalni rezervat prirode Zasavica nalazi se na severu Mačve, na teritorijama opština Sremska Mitrovica i Bogatić, na samo 70-ak kilometara od Novog Sada.
Zasaviza je pod zaštitom države već 43 godine i kvalifikovana je kao prirodno dobro od izuzetnog značaja. Čini ga močvarno područje sa poplavnim livadama i šumama površine 1.825 hektara.
Kroz ovaj rezervat teče rečica Zasavica, potok Batar, kanali Jovac i Prekopac i postoji veza sa rekom Savom, ali i Drinom koja podzemnim putem napaja svežom vodom ovaj močvarni ekosistem, piše Stil.
Priroda Zasavice posebna je i po tome što nju nastanjuje veliki broj retkih životinjskih vrsta. Stanište je više stotina ptica, životinja i riba. U ovom rezervatu obitava 23 vrsta ribe, a Umbra Krameri je riba zaštitni znak rezervata. To su tzv. dvodihalice, koje se, kad nivo vode počne da opada, ukopaju u blato i dišu atmosferski kiseonik.
Sportskim ribolovcima je, na posebno uređenim lokacijama omogućen i ulov lepih primeraka divljeg šarana, štuke ili zlatnog karaša.
Od preko 60 vrsta sisara posebno vredno spomena su vidra i dabar. Od 2004. godine porodice dabrova nastanjuju Zasavicu. Dabrove znamo kao velike graditelje.
U delu zabranjenom za posetioce, dabrovi su napravili 8 brana, od kojih je najduža 50 metara u koju je ugrađeno oko 30 kubika drveta.
Na ovom mestu, čija vas priroda nikako ne može ostaviti ravnodušnima, vožnja čamcima pravo je uživanje. Vodene površine rezervata obiluju lokvanjima.
Čak 27 vrsta vodozemaca i gmizavaca živi u vodi Zasavice, od kojih su tri vezane samo za područje balkanskog poluostrva i nigde ih više nema. Takav je podunavski mrmoljak koji živi na vrlo uskom geografskom prostoru.
U vodi Zasavici žive i dva organizma koje vezujemo za more i okeane: tzv. slatkovodni sunđeri, koji su odličan pokazatelj kvaliteta vode, i meduze – male životinjice, ne veća od santimetra i po. Javljaju se u letnjem periodu, ali su bezopasne, ne mogu da opeku.
Kada je ekstremno nizak nivo vode, pri obali se skupljaju zelene končaste alge. Sama alga nije opasna, ali je produkt njenog metabolizma ono što ubija ribe.
Ovde je svoje stanište našla i Aldrovanda, biljka mesožderka, koja hvata sitne planktonske životinjice i tako sebi obezeđuje potrebnu hranu.
U Zasavicu je zabeleženo i 190 vrsta ptica: sive čaplje, purpurne čaplje, roza čaplja kašikara koja se u Zasavici pojavila 2007. godine i to samo dva primerka. Pre dve godine ovde se pojavila i prava tropska ptica – afrička čaplja govedarka, pod veoma jakim tropskim talasom u Srbiji.
Od ukupno 190 vrsta ptica, 16 su grabljivice, od kojih su tri vrste orlova. Od grabljivica su najraprostranjeniji sivi gak, purpurna čaplja, a povremeno se pojavljuju eja i mišar. Najveći i najčešći je orao belorepan, čiji raspon krila premašuje 2,5 metra.
Još jedna ptica je vredna da se spomene, zbog gnezda. To je ritska senica. Kompletno gnezdo gradi mužjak, dok ženka čeka negde u blizini. Kada mužjak završi sa gradnjom, i ako se samo iz njoj znanog razloga ne svidi gnezdo, ona kljunom pregrize nit kojom se gnezdo kvari, i on kreće sve iz početka.
Poslednjih nekoliko godina primećeno je da mužjaci u startu izgrade nekoliko gnezda od kojih ženka bira najudobnije.
Patka njorka i crna patka se ovde gnezde. Od sisara ovde vredi pomenuti podolsko goveče, sa rasponom rogova od 1,5 metar i kravu Bušu, koja je blizak rod sa Bizonom. A naročito obeležje ovog rezervata je autohtona vrsta svinje – mangulica.
Nešto po čemu je Zasavica možda i najpoznatija jeste čuvena farma magaraca. Na celoj planeti postoji samo jedna farma magaraca koja je veća od ove u Zasavici.
Ovo je samo deo onoga što vam pruža ovaj rajski rezervat prirode.
Ostalo, sve i da hoćemo, ne možemo vam dočarati rečima, već samo vašim čulima možete upiti i osetiti taj pogled prirode i svež miris bogatog rastinja koje se sa svih strana spušta na reku, dok sve odiše nedodirljivim spokojem.
Dodaj komentar