Srpski teniser Novak Đoković ispisao je istoriju osvajanjem desetog Australijan opena.
Uprkos neverovatnom uspehu, tražila se dlaka u jajetu kako bi se najbolji teniser sveta stavio na stub srama.
Srećom, dovoljno glasno čuju se i oni glasovi podrške.
Španski pisac Huan Manuel Prada Blanko napisao je emotivan tekst nakon što je Đoković po 10. put podigao pehar u Melburnu i postao najbolji teniser svih vremena, piše Nova.rs.
„Godinu dana nakon što je postao legenda, Novak Đoković koji je za svet postao poznat kao No-Vac No-Covid postao je najuspešniji teniser u istoriji. Njegov najveći rival, iako su izjednačeni po broju grend slemova, nikada nije osvojio nijedan završni masters turnir. To što je do titule stigao u Australiji dodatno baca sjaj na pravdu. Kao šlag na tortu, Bil Gejts je bio na tribinama. Na taj način su nagrađene i sve muke Đokovića, koji je preuzeo ulogu univerzalnog žrtvenog jarca pred pokornom i kukavičkom generacijom“, napisao je Španac.
On se tu nije zaustavio.
„Nakon što je iskoristio svoju nadmoćnu pobedu, pokazao na glavu, srce i m*da, Novak Đoković je podigao pogled u nebo i zahvalio se Bogu. Zatim se zagrlio sa prijateljima i porodicom i potpuno se rasplakao. Ali Đoković nije imitirao one „peglače gaćica“ koji pred kamerama plaču za bilo kakvim sr*njima, već je to izbegao da ne bi bilo raznih zapisa o plakanju.
U tom velikom zagrljaju, predstavljeni su svi koji su pretrpeli gubitke u poslednjih par godina, koji su stigmatizovani od strane medija ili maltretirani na bilo koji način, gledani sa sumnjom od strane prijatelja i porodice… Hvala za svaku dragocenu suzu, Nole. Nijedna nije slučajno prolivena“.
Huan nije štedeo reči oduševljenja za srpskog igrača.
„Svaki ljubitelj tenisa zna da nikada nije postojao igrač sa takvim imprerijalnim dometom udaraca i takvim mačijim instinktom kao što je to Đoković. Ali da prebrodi tako žestok udarac kakav je zadobio pre godinu dana u Australiji, da se ne bi utopio u očaju i besu, pokazao je na glavu (snagu), srce (velikodušnost) i m*da (hrabrost).
Đoković se nije suočavao samo sa rivalima, nego i sa neprijateljskim spletom okolnosti koje su mogle da budu prevaziđenje samo uz Boćju pomoć. Bez sumnje mu je pomogao tvrdoglavi karakter, iskovan u strašnom detinjstvu, ali i najveća podrška stigla je sa visine. Đoković to dobro zna, a znaju i svi koji su plakali sa njim“, navodi se dalje u tekstu.
Na samom kraju teksta, zapitao se kako je moguće da niko ne razmišlja o tome da Đoković dolazi do uzastupnih pobeda protiv 10, pa čak i 15 godia mlađim teniserima.
„Iznenađujuće je da se masa ljudi ne zapita (ili se ne usuđuje) kako to teniser od 35 godina pobeđuje u uzastopnim mečevima u tri seta, jedan za drugim rivale koji su deset ili 15 godina mlađi od njega, pokazujući brzinu, reakcije i fizičku nadmoć. To je isti razlog zbog kojeg debeo čovek poput mene bolje piše od svih drugih pisaca u Španiji. Bog koji nas vidi, u mraku nas nagrađuje“, zaključio je španski pisac u svom emotivnom tekstu.
Izvor: Nova.rs
Dodaj komentar