CINS: SNS potrošio 3 miliona € na uvoz češalica za leđa, vadičepova i strugača leda iz dalekog sveta

U Srbiju je u tri odvojena leta, početkom 2022, stigla roba vredna skoro tri miliona evra, koju je uvezao SNS, objavio je CINS, a prenosi N1. Kako navode, carinski podaci do kojih su došli pokazuju da je u Beograd stigao promotivni materijal SNS iz Uzbekistana, Turske i Kine, preko Rusije, između 28. januara i 11. februara.

Novinarka CINS Ivana Milosavljević kaže da su u tim avionima bili šolje, olovke, češalice za leđa, vadičepovi, strugači leda – preko milion artikala te vrste.

Ona dodaje da im je to bilo jako čudno, jer stranke obično ne uvoze promotivni materijal, već ga kupuju u Srbiji.

Prema njenim rečima, ispostavilo se da je izvoznik tog materijala rumunska firma, povezana sa kontroverznim biznismenom i nekadašnjim tamošnjim poslanikom Sebastijanom Gicom.

Na pitanje šta podaci Uprave carina govore o tim materijalima, Milosavljević kaže da je ta institucija odbila njihov zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, te su na drugi način morali da dođu do podataka.

– Ti podaci su nam pokazali zapravo u kojoj je količini uvezena ta roba i koliko je za nju plaćeno. Sama roba je koštala nešto malo više od milion evra, ali je zanimljivo da je međunarodni avio transport, koštao gotovo duplo više, pa je cena ukupnog tog uvoza bila skoro tri miliona evra. Na kraju su ti proizvodi ispali mnogo skuplji – ocenjuje ona u Danu uživo na TV N1.

Ukazuje da nije čudno da je transport bio toliko skup, imajući u vidu da su letovi došli iz dalekih zemalja, ali da se kao dobro pitanje nametnulo zašto je stranka uopšte odlučila da uvozi promo materijal, kada se moglo pretpostaviti da će to biti toliko skupo.

Upitana kakve veze pomenuta rumunska firma ima sa SNS, ona kaže da je Sebastijanu Gicu, koji je povezan sa njom, Srbija 2017. dala azil.

– On je bio na Interpolovoj poternici, Rumunija je njega tražila zbog raznoraznih krivičnih dela koje je on tamo činio – davanje mita, kupovina uticaja i raznoraznih drugih stvari. I suštinski je on bio u bekstvu od kraja 2016. i početka 2017. godine, da bi onda bio zapravo pronađen i uhapšen u Srbiji, ali ga je Srbija na neki način zaštitila time što mu je pružila azil. I ta firma se u Rumuniji povezuje upravo sa njim, ali zanimljiva stvar sa ovom firmom je i ta da se ona suštinski ne bavi prodajom promotivnog materijala, već se bavi proizvodnjom televizijskog programa. I suštinski je upravo ta televizija, za koju se vezuje i rumunska firma, pod kontrolom Sebastijana Gice – navodi Milosavljević.

Dodaje da se ta kupovina promo materijala dešava uoči početka predizborne kampanje za izbore 2022.

Ističe da je SNS zapravo prijavio ovaj veliki trošak Agenciji za sprečavanje korupcije, ali s obzirom da se sam uvoz desio neposredno pred zvanično proglašenja izbora, oni taj trošak nisu prijavili kao trošak za izbornu kampanju, već kao trošak redovnog rada.

– Ono što je zanimljivo je da kada pogledate sve izveštaje o troškovima za izbornu kampanju, vidi se da je SNS potrošio svega 38.000 evra na promo materijale ovog tipa, a podsetimo 2022. je bila dosta velika godina što se tiče izbora: tu su bili predsednički, parlamentarni, neki lokalni, tako da je dosta čudno da je zapravo toliko malo novca potrošeno – navela je ona.

Dodaje da se rumunska firma ne pominje u izveštaju SNS, ali se pominje firma Milšped, koja je bila zadužena za skladištenje te robe na carini, bavili su se tim carinskim papirima.

– Ono što mi jedino vidimo je to da je Milšpedu isplaćena suma od gotovo tri miliona evra za te usluge, odnosno za troškove promotivnog materijala. Milšped je suštinski transportna firma, ne bave se ni oni prodajom promotivnog materijala, ali se navode u izveštaju SNS kao da su prodali ili na neki drugi način učestvovali u nabavljanju promotivnih materijala – kaže Milosavljević.

Smatra da je uloga Milšpeda bila da na neki način prikrije tu rumunsku firmu.

– Nekako se stvara utisak da Srpska napredna stranka nije želela svima nama da pokaže od koga je, kada i za koje pare kupila neki promotivni materijal. Pominje se ta neka uplata ka Milšpedu, ali mi suštinski ne znamo za šta su te pare otišle i čemu su bile namenjene. Tako da ostaju brojna pitanja – ukazuje ona.

Ističe da ni u Milšpedu ni u SNS nisu želeli da odgovaraju na pitanja CINS.

Milosavljević je navela i da je za potrebe teksta razgovarala i sa Nemanjom Nenadićem iz Transparentnosti Srbija, kome je takođe bilo čudno, s obzirom da nema nikakve tržišne ili bilo koje druge logike da stranka uvozi promotivni materijal.

Međutim, on je skrenuo pažnju da ukoliko su želeli da sakriju to koja je prava firma koja je prodala te materijale, bio bi dobar način da se oni nabave pred izbornu kampanju.

– S obzirom da ti izveštaji koje stranke moraju da podnesu Agenciji za sprečavanje korupcije o godišnjem finansiranju nisu toliko detaljni kao oni koji se podnose o troškovima izborne kampanje, oni nisu morali da navedu taksativno šta je sve kupljeno i za koliko para, već su mogli tako objedinjeno da prosto stave da su Milšpedu uplatili neku svotu novca – kaže Milosavljević.

Dodaje i da nema nikakvu sumnju da je SNS imao dovoljno para da plati taj promotivni materijal, „samo je bilo pitanje zašto su oni te godine potrošili toliko para na promotivni materijal, zato što ukoliko uzmemo sve prethodne godine, videćemo da su oni na promotivne materijale trošili do 1,3 miliona evra, a ove godine su potrošili gotovo četiri miliona evra na promotivni materijal“.

– Tako da se vidi tu jako velika disproporcija, a nemamo odgovor zašto je to tako – ukazuje.

Na pitanje da li ima informacija šta je dalje bilo sa tom robom, odnosno da li je korišćenja u promotivne svrhe SNS, ona kaže da „zapravo ne zna ni da li je ta roba stigla“.

– Ja nemam nikakve fotografije koje to mogu da pokažu ili dokažu, jedino što jeste indicija da je to zapravo stiglo tim avionima jeste izveštaj Državne revizorske institucije, koja je u zalihama Srpske napredne stranke pronašla preko 24 hiljada prsluka koji jesu uvezeni te godine u jednom od ovih letova, ali suštinski mi ne znamo gde je završio taj promotivni materijal, a na kraju dana ne znamo ni da li je i stigao u Srbiju ili je to na neki drugi način prošlo – zaključuje ona.

Izvor: N1