Počeo kao mašinovođa, a sada je vlasnik 300 građevinskih parcela u Novom Sadu. Ovo je priča o znanju i trudu

Počeo je napornim radom i trudom. Po obrazovanju je tehničar vuče, odnosno mašinovođa, a danas ima „građevinske poslove, imovinu i zemljište u vrednosti od 40 miliona evra“, prema prijavi koju je proveravalo Više javno tužilaštvo u Novom Sadu.

Slobodan Milić Bocara se za svoj uspeh morao dobro pomučiti. Kao tehničar vuče, istakao se marljivim radom u stranci, pa ga je dolaskom na vlast u septembru 2012. godine gradonačelnik Miloš Vučević imenovao za svog pomoćnika. Do kupovine prvih 300 placeva u budućoj građevinskoj zoni morao je da čeka dugih 240 dana.

Do kraja 2013. bio je savetnik gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića i njegov specijalni izaslanik za Rusiju. Paralelno s tim, Milić je osnovao firmu „ES capital 2013“, a zatim i vlasnik 309 građevinskih parcela u Novom Sadu.

Ovaj skromni čovek se kasnije vajkao da se firma ne vodi na njega, već na suprugu Biljanu Milić, koja je stopostotni vlasnik svega što poseduju. Kako se navodi na prodajnom sajtu firme, bračni par Milić tvrdi da je za njihov uspeh zaslužno strpljenje i marljivost.

Godinu dana nakon toga, kada su u sklopu „upodobljavanja vlasti“, Vlada Srbije i Grad Novi Sad preuzeli od pokrajinske administracije upravljanje Dnevnik holdingom, Slobodan Milić je imenovan je jednog od 5 članova Nadzornog odbora.

Tu je ostavio dubok trag – list Dnevnik prodat je za 600 evra, a na njegovoj parceli je nikao soliter vredan 10 miliona evra.

Tokom Bocarinog pregalaštva u posrnulom izdavačkom gigantu, Dnevnik holding je dva puta propustio pravo preče kupovine prilikom prodaje novina Dnevnik i njegove imovine. Kupovina Dnevnika je prepuštena firmi „Srbija danas“, bliskoj SNS, i to za 600 €.

Grad Novi Sad je, u drugom mandatu gradonačelnika Miloša Vučevića, promenio urbanistički plan, pa je na Dnevnikovoj parceli dozvoljena gradnja solitera od 10 spratova. Dnevnik je na kraju završio u rukama Galensa, firme koja ima tesne poslovne veze sa SNS, i danas je tu – soliter sa 10 spratova sa vrednosti prodatih stanova za oko 10 miliona evra.

I tu kreće Bocarin uspon do 40 miliona evra (and still counting). Danas je on, odnosno njegova supruga, vlasnik nekoliko neobeleženih gradilišta u Novom Sadu.

“Godinama smo strpljivo gradili i razvijali ES Capital doo koji je danas prepoznatljiva kompanija u sektoru investiranja u građevinarstvu. Stekli smo veliko iskustvo u gradnji objekata različite namene, te smo postali kompanija koju odlikuju profesionalnost, poštovanje ugovornih obaveza, prilagodljivost pojedinačnim zahtevima svojih klijenata što na kraju rezultira velikim poverenjem u realizaciji projekata”, navodi se na sajtu stambenog kompleksa “Telepska dolina”, u vlasništvu Milića.

Nakon “Telepske doline”, ređale su se “Telepska dolina grande”, projekat “Drvarska”, više stambenih zgrada u jugozapadnim delovima grada, prema obali Dunava.

Pored toga, novinarka Ana Lalić u tekstu objavljenom na portalu Nova.rs tvrdi da  ima dokumentaciju koja dokazuje da je Bocara „vidovnjački“ kupovao parcele, koje je potom Grad Novi Sad od njega otkupljivao kroz eksproprijaciju po višestruko višoj ceni.

Da neko ne bi pomislio da je Bocarino bogatstvo nastalo usled njegovog prijateljstva sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem ili zbog pripadnosti Srpskoj naprednoj stranci, treba da budemo iskreni i da priznamo da je i pre ulaska u vlast, Milić bio sposoban i vredan čovek, kojeg naprosto pare hoće.

Bocara je još 2011. godine na greb-greb srećkama Državne lutrije Srbije “Volan u ruke” osvojio novog BMW 318i. Srećku je platio 60 dinara. Svoju marljivost je pokazao i pre nego što ga je gradonačelnik imenovao za savetnika. Uspešno je vodio firmu koja je napravila dug od 70 miliona dinara. Pošto je skoman čovek i ne voli da se hvali, ni ovoj epizodi nije govorio javno.