On je inspirisao čitave generacije, ali i pojedince koji su zahvaljujući njegovom radu, duhu i unikatnom stilu poželeli da upoznaju svet oko sebe, prošire svoje vidike i obogate svoju dušu.
Slobodan Mićić je umeo da putuje i uživa u putovanjima. Većini je ostao upamćen po svojim beskrajno zanimljivim putopisima u okviru emisije „Svet na dlanu“. Obožavan je kao vodič jer je jedino on umeo da zabavlja turiste koji su mesec dana putovali autobusom do Kaira.
Bio je ekonomista po obrazovanju, a svetski putnik po opredeljenju, srpske turiste je odveo u najudaljenije kutke planete – od Ugande do Galapagosa, od Fidžija do Islanda, čiji je bio počasni konzul. Bio je i vlasnik prve privatne turističke agencije u Srbiji, a na svoja putovanja je išao u pratnji supruge Marije Mićić.
Poslednje godine posvetio je promociji Srbije, jer je bio zaljubljenik u našu zemlju – u Dunav, u Ivanjicu, u Vrnjačku Banju, u salaše i planine.
Svi su mu zavideli na putovanjima, ali Slobodanu Mićiću treba zavideti na tome što sa putovanja nije donosio suvenire, već prijatelje.
Još 1964. godine počeo je da radi kao turistički vodič i tu je stekao sva potrebna znanja, od vodiča, preko referenta, pa do direktora sektora za internacionalna putovanja.
– Ja sam znao da organizujem putovanje, ujedno da ga vodim i proširujem spontano na licu mesta. Tako s kontinenta na kontinent i obiđoh ceo svet.
Slobodan je obišao preko 180 zemalja, a najviše se vraćao u Grčku i Indoneziju. Njegova supruga Marija je najviše volela povratak u Indiju, koju je obišla desetak puta.
– Kada su uveli sankcije onda se išlo vozom za Beč, Budimpeštu, Istanbul ili Atinu. Mi smo tada jedini to ozbiljno radili, a putnici iz Srbije su bili neuništivi. Njih ništa nije moglo da iznenadi – ispričala je ona jednom prilikom.
View this post on Instagram
Slobodana je umalo uhvatio rat u Izraelu 1967. godine.
– Rat je počeo 7. juna, a mi smo 6. napustili Izrael. Prethodno smo u Jordanu i Siriji gde smo videli vojsku koja se spremala za rat, a ja sam pored toliko vojnika, dreke i parola bio ubeđen da će zgaziti Izrael za dva dana. Međutim, ispalo je obrnuto – Izrael je zgazio njih – govorio je tada Slobodan.
Marija je ispričala da se istinski uplašila kada joj je goreo avion:
– Ti si dva puta goreo, a ja sa tobom jedanput – rekla je opisujući sitaciju.
-Krenuli smo iz Beograda i posle sat vremena se vratili na naš aerodrom uz ’srdačan’ doček – kola hitne pomoći, vatrogasce i ostale. Bio je u pitanju neki kvar na avionu koji su brzo otklonili, međutim četiri putnika nisu htela ponovo da se vrate u avion. Mi smo se vratili bez problema.
Zahvaljujući emisiji „Svet na dlanu“ i mi smo imali utisak da uz njih obilazimo svet. Istina je da su snimanja znala da budu jako naporna, posebno kada uzmete u obzir da ekipu čini samo troje ljudi. Marija je ila zadužena za pisanje scenarija, Slobodan slobodan za prezentovanje i Ratko Kušić je imao ulogu snimatelja.
– Nikad neću zaboraviti kad smo došli na ostrvo Komodo, gde jedino na svetu žive komodski zmajevi. Pre nas je tu bila ekipa BBC-ja od 30 ljudi koji su jednu emisiju snimali čak 20 dana! To nam se dešavalo svuda po svetu da nalećemo na strane TV ekipe“ – prisetio se Slobodan.
Mira je ispričala anegdotu iz posete Australiji sa jednog od, kako kaže, udarničkih snimanja.
– Samo smo jurili trenutak kada može da se snima. Uvek je bilo naporno, ali s uživanjem. Snimali smo i tamo gde se ne sme, pa je Ratko često pokušavao da se izvuče na foru da je to video-kamera, a ne profesionalna kamera. Onda bi ga kada bi shvatili da je slagao jurili močugama, motkama i ko zna čim. Sećam se kada smo snimali kod Ers roka, stene u kojoj prema verovanjima Aboridžina žive duhovi, smo morali da uđemo u avion sa jednom ženom koja je bila, takoreći vodič. Non-stop ga je maltretirala – E, sad ovo možeš – e, sad ovo ne možeš da snimaš. On je naravno bio vešt i lukav, pa je uspeo kol’ko-tol’ko da snimi. Kad smo je pitali što sad običan kamen nije mogao da snimi onda bi rekla da je tu duh, pa je čak i gurala kameru da ga slučajno ne snimi. Onda bi on folirao da je kamera ugašena, pa se tako snalazio na razne načine – priča Marija.
Gotovo da ne postoji zemlja u kojoj Slobodan nije bio a Marija je imala još neke destinacije na svojoj listi želja.
– Nismo bili na Severnom i Južnom polu – kaže Marija.
– Kako nismo na Južnom? – odgovario joj je Slobodan.
– Jesmo obišli oblast Južnog pola kada smo bili u Patagoniji, ali ga nismo dotakli nogom. Bili smo na jugu Argentine u gradu Ušuaja koji je najjužniji kontinentalni grad na svetu, pa smo odatle išli brodom ka Južnom polu, ali na samo poluostrvo nismo kročili. To mi je želja, kao i još nekoliko ostrva u Pacifiku poput Fidžija i Palaua.
Egzotične destinacije danas predstavljaju jedan od Instagram trendova i čini se da nikad nisu bile dostupnije.
– Ljudi koji idu na daleke destinacije ili one koje su bremenite kulturom, umetnošću, religijom povlače za sobom jednu obrazovanu klijentelu koja tačno zna gde ide i priprema se za putovanje. Tu retko zalutaju oni koji pojma nemaju što su krenuli – istakla je Marija, a Slobodan dodao da pravi putnici uvek idu s grupom gde je sve organizovano i gde će vam obrazovani vodiči preneti znanje.
– Nekada sam radio za Žikinu Šarenicu, pa sam tako obišao mnoga mesta po Srbiji. Ubedljivo najlepše iskustvo u Srbiji je krstarenje Đerdapskom klisurom – priznao je tada.
Postoji jedna zemlja za koju je Slobodan saznao tek pošto je počela da preispituje priznanje nezavisnosti Kosova – Palau. „Pojma nisam imao gde je to“ priznao je on.
Slobodan i Marija imaju unuke koji su takođe primili „gen za turizam“, pa i oni polako već počinju da upoznaju svet uz svoje roditelje, što je nešto na šta je on bio posebno ponosan, prenosi Telegraf.rs.
Preminuo je u svojoj 76. godini života usled duže bolesti ali njegove emisije će ostati večno upamćene.
Izvor: Stil Kurir
Dodaj komentar