Najluđe tradicije: Evo kako se slavi Uskrs širom sveta

Više od dve milijarde ljudi širom sveta slavi Uskrs, a taj veliki praznik iznedrio je i mnoge neobične tradicije u raznim zemljama.

Svaka zemlja ima svoje zanimljive uskršnje tradicije, a u nastavku pročitajte nešto više o njima.

Vatra kao simbol novog života

U Irskoj se u nekim mestima još uvek praktikuje paljenje vatre na uskršnju nedelju. Ne zna se tačno početak tog običaja, ali se veruje da potiče iz drevnih keltskih običaja paljenja vatre kako bi se proslavio dolazak proleća i izrazila zahvalnost bogovima na obilju.

Budući da je kasnije, u hrišćanskoj tradiciji, uskršnja vatra postala simbol novog života i uskrsnuća, ovaj običaj danas simboliše Hristovo uskrsnuće i pobedu nad tamom i smrti. Vatra se kod Iraca obično pali na sam Uskrs, a oko nje se ljudi skupljaju, druže, plešu i pevaju, piše Index.hr.

Krf i lom

Jedna specifična uskršnja tradicija održava se na ostrvu Krf u Grčkoj, a na grčkom se zove “Botides”. Na Veliku subotu ujutro, Grci bacaju glinene ćupove, posude i činije kroz prozor. Ćupovi i posude su unapred pripremljeni i napunjeni vodom, a ukrašeni su tradicionalnim motivima.

Taj običaj ima korene u starim grčkim običajima proslave proleća i plodnosti jer se veruje da bacanje ćupova simboliše odbacivanje negativnosti i čišćenje duše za novi početak. Veruje se i da zvuk lomljenja ćupova tera zle duhove i donosi sreću i blagostanje u domove ostrvljana. Ova ceremonija popraćena je muzikom, pesmom i plesom, a privlači i mnoge turiste kojima se savetuje da ponesu komadić razbijenog ćupa i čuvaju ga cele godine kako bi im doneo sreću.

Engleska, pita i pivo

U engleskom selu Halaton se svakog Uskršnjeg ponedeljka, već više od 200 godina, održava jedna neobična tradicija. Prvi deo tradicije počinje tako da se pita od zečetine blagoslovi i kida pred okupljenima, a drugi deo uključuje 3 bureta piva koja se bacaju na tlo dok ih timovi pokušavaju što duže zadržati u svom posedu i što više udaljiti od ostalih takmičara.

Prema legendi, ta je tradicija nastala kad je jednu ženu na brdu hteo napasti bik, no pojavio se zec, omeo ga i ona je pobegla. Njeni suseljani su tada počeli da uplaćuju novac lokalnoj crkvi kao zahvalnost bogu što je poslao zeca, a sveštenik bi im zauzvrat poklanjao pitu od zečetine, hleb i pivo. Budući da je u Halatonu, ali i u susednom selu Medburn često vladalo siromaštvo, jedne godine je Halatoncima ukradeno pivo i nastao je sukob koji se danas odigrava u vidu te tradicije i takmičenja s buradima piva.

Kako slave Hrvati?

Hrvatski običaji variraju od regije do regije, no ono što je zajedničko svima je bojanje pisanica i pripremanje bogate trpeze. Jedan deo Hrvatske se za Uskrs gosti mladom jagnjetinom, dok drugi uživa u šunki, a kod svih su uz meso obavezna jaja, rotkvice i mladi luk.

Tradicionalni desert je pinca bez koje mnogi ne mogu ni zamisliti Uskrs. Reč je o kolaču koji je varijacija italijanskog panetonea, koji su italijanski trgovci doneli u Dalmaciju još u 18. veku. U nekim se krajevima Hrvatske ona naziva i sirnica jer se pretpostavlja da se nekada, umesto kvasca, koristilo usireno testo za izradu tog deserta. Ukrašava se krstom ili drugim simbolima, a znak je obilja i blagostanja.

Druženje s predsednikom i buđenje prirode

U Sjedinjenim Američkim Državama, tačnije u gradu Vašingtonu, održava se tradicionalna ceremonija kotrljanja jaja ispred Bele kuće. Ova tradicija započela je kao reakcija na zakon koji je doneo Kongres, a on zabranjuje deci da se igraju na prostoru Kapitol Hila jer se tako uništava travnjak.

Godine 1878. godine predsednik Raderford B. Hejzje rekao kako će dopustiti svoj deci koja to žele da dođu do Bele kuće i kotrljaju jaja. Otad prededničke porodice učestvuju u toj tradiciji, zabavljaju se s decom i druže s građanima.

Finska

U Finskoj su tradicionalni uskršnji običaji ukorenjeni još u prethrišćanskom dobu, a danas su se zadržali uglavnom u ruralnim delovima zemlje. Jedan od njih je i običaj udaranja vrbovim grančicama.

Prema tradiciji, deca idu od kuće do kuće noseći u ruci vrbove grančice ukrašene cvetićima. Dok pevaju uskršnje pesme, grančicama udaraju po tlu, što simboliše buđenje prirode nakon zime, a zauzvrat dobijaju slatkiše i poklone.

Izvor: Index.hr